Please select your page

Према подацима институција надлежним за решавање проблема насиља у породици, а које Покрајински заштитник грађана - омбудсман прикупља већ 10 година, око 20 одсто деце и младих до 18 година непосредно трпи насиље од родитеља и/или чланова породице, док су у 80 одсто укупног броја случајева насиља у породици деца његови сведоци и увек секундарне жртве.

Међу притужбама Омбудсману у области заштите права детета, у великом броју случајева су и оне у којим се родитељи током и након развода брака споре око старатељства над дететом. Отворени конфликти између бивших супружника/партнера негативно се одражавају на децу и тиме што током ових поступака потребе деце подређују својим интересима,оптужујући се међусобно и манупулишући како дететовим положајем, тако и његовим најбољим интересом и осећањима.

Покрајински омбудсман сваке године заприми и немали број притужби у вези са случајевима вршњачког насиља, а у последње време повећао се и број притужби родитеља који указују на то да су деца изложена насиљу од стране наставника и запослених у васпитно-образовним установама. У закључцима истраживања о спречавању насиља у школама које је Покрајински омбудсман спровео 2012. године, наводи се да, упркос законодавном оквиру који то предвиђа, ученици не уживају одговарајући степен заштите од насиља, да су недовољно укључени у вршњачку подршку, а у свега 40 одсто школа тек део запослених је прошао обуку о вршњачком насиљу.

Деца су нажалост и најрањивија група корисника интернета. У истраживању Покрајинског омбудсмана „Експлоатација деце на интернету”, спроведеном 2012. године у оквиру истоименог пројекта, утврђено је да запослени у институцијама и установама које се баве децом немају довољно стручног знања у овој области и указано је на потребу за њиховом континуираном обуком о насиљу над децом путем информационих и комуникационих технологија.

Покрајински омбудсман истиче и посебно тежак положај деце миграната која путују без пратње, или током пута бивају одвојена од родитеља, старатеља или друге особе одговорне за дете. Ова деца, као и деца која просе, деца улице и деца из сиромашних породица посебно су рањива и под већим су ризиком од сексуалне и радне експлоатације и других врста злоупотребе и насиља. Посебно је забрињавајуће то што су институције,у којимаова деца могу да остваре своја права у области здравства, социјалне заштите и образовања, завећину њих недоступни.Наиме, ова деца врло често немају ни основна лична документа,те тако у очима државних институција она немају идентитет и не постоје.

У поступцима у којима постоје сазнања о посредном или директном насиљу над децом и према њима, Покрајински омбудсман указује надлежнима на потребу за међуинституционалном и међусекторском сарадњом будући да она у оваквим случајевима често изостаје. Потребно је да образовне и установе здравствене, и социјалне заштите, као и правосуђе у свим случајевима насиља над децом и њиховог занемаривања или злостављања предузму неодложне мере, да обавештавају једни друге о оваквим случајевима и да координирано поступају, руководећи се сваки пут најбољим интересом детета. Много више пажње потребно је посветити превентивним мерама, као и стручно-психолошкој подршци родитељима и особама одговорнима за дете.

Резолуцијом Уједињених Нација из 1982. године, 4. јун проглашен је за Међународни дан деце невиних жртава агресије. Сврха обележавања овог дана је да се јавности укаже на патњу деце широм света узроковану њиховим физичким, менталним и емоционалним злостављањем.


Одрастање детета у породичном окружењу у којем се негују љубав и разумевање неопходно за целокупан и складан развој личности детета основна је порука резолуције Уједињених нација којом је установљен Међународни дан родитеља.

Данас је, међутим, велики изазов за родитеље да ускладе приватан и пословни живот, имајући у виду савремене токове пословања с једне и услове у којима још влада традиционално схватање родних улога, с друге стране.  

Овакве околности се посебно негативно одражавају на жене које се у друштву првенствено виде као мајке и особе које брину о деци и другим члановима домаћинства. Стереотипно схватање улога мушкараца и жена утиче на неравноправну расподелу одговорности између њих у породици. Истовремено, у пословном окружењу жена која је и мајка у већем је ризику од застоја и немогућности напредовања на радном месту јер чешће користи боловање и одсуствује с посла због обавеза према деци. Док је на породиљском одсуству и одсуству ради неге детета, које значајно чешће користи иако на одсуство ради неге детета право има и мушкарац, жена остаје неоцењена, послодавци је ређе или уопште не позивају и не упућују на додатне обуке што такође утиче на могућност напредовања, али и на њено самопоуздање и мотивацију за рад. Напослетку, жене су спремније да раде и за нижу плату и да се одричу развоја своје каријере како би одговориле очекивањима, а истовремено обављају више сати неплаћеног кућног рада.

Усклађивање пословног и приватног живота је проблем који директно погађа појединке и појединце са родитељским обавезама, али се одражава и на послодавце и целокупно друштво. Држава и послодавци треба да препознају овај проблем и обезбеде организовану подршку породицама с децом, односно родитељима, како материјалну, тако и развијањем различитих услуга, пре свега стручно-психолошких. Реч је о услугама које би олакшале терет који породице с децом имају и које би смањиле психолошку и економску цену родитељства.

Покрајински заштитнк грађана – омбудсман позива надлежне и одговорне на свим нивоима власти, као и послодавце да раде на стварању породично одговорне политике и да предузимају мере које осигуравају равноправност приликом запошљавања, али и развој каријере без обзира на родитељство и пол. С тим у вези, очеве је могуће подстицати и подржавати да користе одсуство с рада ради неге детета, омогућити прилагођавање радног времена и услова рада запосленима са породичним обавезама, подстицати мајке да не одустају од пословних циљева и развоја каријере због породичних обавеза. На тај начин, као друштво размишљамо и о социјалној одговорности, те пружајући одговарајућу подршку родитељима, заједно радимо на креирању и развоју окружења одговорног према деци.

Међународни дан родитеља установљен је 2012. године Резолуцијом Генералне скупштине УН у знак захвалности родитељима широм света за њихову несебичну посвећеност деци и бригу о њима.


Поводом Међународног дана нестале деце Покрајински заштитник грађана – омбудсман скреће пажњу на неке од ситуација које представљају ризик за отмицу или нестанак деце, као и на потребу да надлежне институције увек и правовремено решавају ове проблеме.

Имајући у виду актуелну избегличку кризу, посебно указујемо на чињеницу да је један број деце миграната без пратње родитеља, старатеља или познате особе, као и да велик број деце у току миграционих кретања буде раздвојен од родитеља, због чега су ова деца су у посебном ризику од отмица и трговине људима.

Дужи низ година у нашој земљи актуелан је и проблем несталих беба. Почетком године одржана је последња јавна расправа о Нацрту закона о поступку утврђивања чињеница о положају новорођене деце за коју се сумња да су нестала у нашим породилиштима. Иако пролази већ трећа година откако је  Европски суд за људска права наложио Републици Србији да успостави механизме за обезбеђење појединачног обештећења свим родитељима који су се нашли у овој ситуацији, решење ових случајева се одлаже и неадекватно решава.

Покрајински омбудсман указује и на случајеве који се, на први поглед, не доводе у везу с отмицом деце али су често разлози за пријаву нестанка детета. Реч је о незаконитој промени пребивалишта детета или путовања детета у иностранство с једним родитељем без сагласности другог родитеља.

Напослетку, скрећемо пажњу и на ново решење из Закона о полицији, према коме полиција одмах по сазнању спроводи мере трагања за лицима чији је нестанак пријављен, што је важан корак ка успоствљању адекватније заштите деце и лица за која се сумња да су нестала .

Покрајински омбудсман очекује да ће надлежни органи посвећено радити на решавању ових проблема за које родитељи и јавност оправдано показују велико интересовање, али да ће уложити и више напора на стварању услова да до оваквих ситуација што ређе долази.


Насиље и дискриминација најзначајнији су проблеми ЛГБТ особа иако је дошло до одређених помака у статусу њихових људских права, као што је могућност окупљања, односно одржавања Параде поноса. Међутим, хомофобијаи трансфобија још су изузетновисокиу Србији. Сва истраживања потврђују да скоро две трећине грађана сматра даје хомосексуалностболест, више од половине да је товелика опасностза друштво, а петина их поистовећује с криминалцима које треба кажњавати. У поређењу са ранијим годинама, у истраживању спроведеном 2015. повећан је проценат грађана који не подржавају насиље над припадницима ЛГБТ популације, али и даље се око 60 одсто њих не слажуса тим да сухомосексуалцигрупакоја трпикршењеосновнихљудскихправа, укључујући правона живот, физички ипсихо-социјални интегритет, на правну заштиту, слободу окупљања, здравствену заштиту и образовање.

Упркос томе што истраживања јавног мњења показују да је ЛГБТ популација једна од најугроженијих и највише дискриминисаних друштвених група, њени припадници и припаднице недовољно користе могућност заштите посредством независних институција за заштиту људских права. Поводом 17. маја, Међународног дана против хомофобије и трансфобије, Покрајински заштитник грађана - омбудсман упозорава да има примера дискриминације ових особа и институционалне дискриминације на основу личног својства од стране органа управе чија пракса доводи до кршења начела једнакости, односно неједнаког поступања у чијој основи су предрасуде и стереотипи. Зато је у друштву које тешко прихвата различитости значајно што је донета Стратегија превенције и заштите од дискриминације и Акциони план који омогућава реализацију циљева и мера за системску изградњу институционалног и законодавног оквира као и механизама за борбу против дискриминације.  

Међународни дан борбе против хомофобије и трансфобије обележава се сваке године 17. маја, а треба да нас подсети и опомене да свакоме припадају људска права без обзира на сексуалну оријентацију. Њиме се обележава дан када је 1990. године Светска здравствена организација хомосексуалност као болест уклонила из Међународне класификације болести.

Фотографија: Интернет


Овогодишњи Међународни дан породице посвећен је обезбеђивању услова за здрав живот и промовисању добробити свих чланова породице, укључујући и старије особе.

Протеклих година, на нивоу државе, АП Војводине и јединица локалне самоуправе на њеној територији, уведене су различите подстицајне мере за побољшање материјалног положаја породица с децом. Предвиђене мере помоћи породици, између осталог, обухватају палијативну негу, посебну здравствену заштиту деце, трудница и породиља, обезбеђивање личног пратиоца детету и ученику у области социјалне заштите. Уз то, у области радних односа жене имају право и на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства ради неге детета. Међутим, искуства грађана који се Покрајинском  заштитнику грађана - омбудсману обраћају својим притужбама, као и анализе и истраживања која је  институција спровела у надлежним органима управе и службама, сведоче о томе да ове мере нису значајније допринеле оснаживању породице, нити ублажиле економску и психолошку цену родитељства.

У Годишњем извештају за 2015. годину, Покрајински заштитник грађана - омбудсман указује на то да је у Републици Србији дошло до погоршања целокупне социјалне ситуације становништва и повећања сиромаштва, што за собом повлачи низ других проблема, те напослетку и угрожавање људских права. Породица у оваквим друштвеним околностима изложена је низу ризика, почевши од потешкоћа у вези са задовољавањем основних егзистенцијалних потреба својих чланова, преко проблема у остваривању права на квалитетну здравствену и социјалну заштиту, образовање и  рад, па све до тога да и запослени родитељи тешко успевају да ускладе своје породичне и професионалне обавезе. Ове околности погађају све чланове породице, а нарочито децу, жене и старије особе. Изазови су утолико већи уколико је реч о самохраним и једнородитељским породицама, као и старачким домаћинствима.

Узајамни однос породице и друштва је динамичан, а промене које се дешавају у њима функционишу по принципу повратне спреге. Развијена друштвена заједница налаже креирање и унапређење програма и прописа по мери породице и интересу добробити свих њених чланова појединачно. То подразумева и јачање капацитета локалних заједница за пружање подршке породици, али и конкретне и корените промене у свим сегментима друштвеног живота усмерене на оснаживање родитеља и радно способних чланова породице. Неке од мера које би томе допринеле су увођење флексибилног радног времена, пружање подршке родитељима у обезбеђивању одговарајуће неге и здравог развоја њихове деце, промовисање већег степена укључивања очева у бригу о деци и равноправног учешћа мушкараца и жена у породичним обавезама, укључујући и бригу о старијим члановима породице.


Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак