Генерална скупштина Уједињених нација је 2007. године прогласила и усвојила 20. фебруар за Међународни дан социјалне правде, међутим први пут је обележен 20. фебруара 2009. године. Овај датум се обележава са циљем да подстакне напоре међународне заједнице да искорени сиромаштво, промовише пуну запосленост и достојанствен рад, родну равноправност и приступ социјалном благостању и правди за све. Такође, ово је дан када је јединствена прилика да се друштво подсети да је она могућа једино ако заједно радимо на искорењивању родне неједнакости, сиромаштву и насиљу.
Борба за социјалну правду је у основи глобалне мисије Уједињених нација да промовишу развој и људско достојанство. Усвајањем Декларације о социјалној правди за правичну глобализацију 2008. године показан је један од примера посвећености Уједињених нација овој тежњи. Декларација се односи на обезбеђивање исхода за све путем запошљавања, социјалне заштите, социјалног дијалога и основних права на рад.
Социјална правда је основни принцип који се заснива на принципима поштења, једнакости, поштовања различитости и примене људских права у свим сегментима живота и успешној коезистенцији међу народима. Овај принцип се уважава приликом промовисања родне равноправности, права миграната, као и радних места.
Социјална правда се унапређује кроз уклањање препрека са којима се људи суочавају због свог пола, година живота, расе, етничке припадности, религије, културе или инвалидитета. Бројни су показатељи који представљају ризике за социјалну искљученост, а најважнији од њих су:
- Материјална угроженост
- Статус у друштву
- Болест
- Инвалидност
- Припадност одређеном полу
- Етничке и верске припадности и др.
Ови ризици појединаца или групе становништва удаљавају од могућности за запослење, остваривање прихода и могућности образовања, као и од укључивања и учешћа у друштвеним токовима и активностима у заједници.
Сиромашни се често срећу са осуђујућим ставовима, особе са инвалидитетом са физичким баријерама, особе са менталним сметњама са одбацивањем. Такође, бројни су показатељи да се друштво и заједница срећу са великим проблемом трговине људима, највише децом и женама, као последица социјалне угрожености, који су били приморани да пружају сексуалне услуге, приморавани на просјачење, на вршење кривичних дела, као и друге облике искоришћавања. Према статистичким подацима, око 75% жртава су имале претходно искуство насиља, 50% од њих су деца, просечног узраста од 14 година, што говори о томе да нису развијени специфични програми за превенцију насиља и трговину људима. Групације које су рањиве су најчешће особе које су доживеле насиље у породици, које живе у сиромаштву, које су доживеле било који вид дискриминације, незапослена лица, као и лица која су искључена из образовног система и лишена основних права. Институционални механизми у Републици Србији чине да жртве буду укључене у друштво, да не буду рањиве и подложне поновном ризику виктимизације, те се на овај начин помаже и да породице жртава не буду угрожене и да се преживљене трауме не одражавају негативно и на њихову децу, јер би то производило шире последице по друштво и доприносило би порасту сиромаштва, социјалне дистанце и насиља.
Људско достојанство, породична стабилност и социјални мир, уз развој јаке средње класе, циљеви су којима је неопходно тежити. Као друштво морамо озбиљно да се забринемо због растуће социјалне неједнакости међу људима, јер су сиромаштво грађана Србије и незапосленост, поготово међу младима, видљиви на сваком кораку и представљају озбиљан проблем са којим се суочавамо.
Ако је човек осуђен да живи у сиромаштву и без запослења – то је повреда његових основних људских права. Социјална правда огледа се и кроз дијалог. У ситуацији када се укидају средства за многе услуге за децу, младе, старе, када се смањују права из социјалне и здравствене заштите, када у буџетским средствима све мање места има за најсиромашније, све указује на то да у будућности, без подршке, партнерства, сарадње свих чланова у заједници неће бити могуће досезање друштва које се темељи на вредностима које чине – солидарност, праведност, слобода и једнакост.
Можемо слободно рећи, да се у протеклој деценији доста радило на креирању система као подршке за жртве трговине људима како у нашој земљи, тако и у свету, али да је неопходно да се све институције заједно укључе и пруже подршку, јер на тај начин ћемо постићи суштински помак у овој области.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман позива све чланове нашег друштва да нам се придруже у обележавању Светског дана социјалне правде и промоцији једнаких права и могућности за све. Зато што се тиче свих нас!
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у обављању послова Националног механизама за превенцију тортуре (НПМ) а у сарадњи са тимом Заштитника грађана дана 28. јануара 2022. године посетио Окружни затвор и Полицијску управу у Суботици. Ово је била ненајављена посета са циљем да превентивно делује и усмерава органе јавне власти и службена лица на стварање услова и поступања према лицима лишеним слободе у складу са важећим прописима и стандардима.
Надаље како је циљ посете био усмерен и на поступање службених лица у поступцима лишења слободе извршен је обилазак просторија у којима се врши притвор лица лишених слободе и задржавање лица у просторијама за задржавање Полицијске управе Суботица. Током предметне посете члановима тима пружене су све тражене информације, омогућен им је обилазак и фотографисање просторија за задржавање, обављен је ненадзирани разговор са притвореним лицима и увид и фотокопирање затражене документације.
Након посете о свему ће бити сачињен извештај о обављеној посети Окружном затвору и Полицијској управи у Суботици.
Покрајински заштитник грађана-омбудсман забринут је због поновног и рапидног раста броја заражених корона вирусом и апелује на грађане да се придржавају свих противепидемиолошких мера.
Грађани, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, не би смели да занемаре чињеницу да, без обзира на временско трајање епидемије, својим понашањем утичу како на властито здравље, тако и на здравље и животе других људи.
Безбедан и пристојан живот захтева од свих нас да се једни према другима односима у духу људске солидарности, да се уздржавамо од ризичног понашања, као и да поштујемо препоруке медицинских ауторитета. Својим одговорним и дисциплинованим понашањем грађани ће олакшати фунционисање здравственог система и тиме допринети да борба против епидемије буде ефикаснија, да се стави под контролу и на крају да се сузбије.
Од момента проглашења епидемије до данас Покрајински омбудсман се у више наврата јавно оглашавао и апеловао на грађане да се придржавају препоручених, превентивних здравствених мера и да воде рачуна о свом, као и о здрављу својих суграђана.
БУДИМО ОДГОВОРНИЈИ,
БУДИМО СОЛИДАРНИЈИ!
Покрајински заштитник грађана – омбудсман осуђује нападе којима се у јавном простору одговорност за убиство детета приписује родитељима и самој жртви, као облик најгрубље повреде права детета. Све жртве, а посебно када је реч о деци, имају право на поштовање пијетета.
Предрасуде и стереотипи којима се одговорност за насиље приписује жртвама, почивају на патријархалним обрасцима и ставовима и у великој мери се одражавају на неповерење жртава да насиље пријаве институцијама и на њихов страх од осуде јавности. Када овакве изјаве долазе од оних који би требало да штите грађанке и грађане и старају се за њихову безбедност, онда је то директна порука јавности да је њихово неповерење у институције оправдано.
Подсећамо на то да је Покрајински заштитник грађана – омбудсман, управо уочивши потребу охрабривања и оснаживања жртава да пријаве насиље и у циљу унапређења заштите жртава од свих облика насиља, ове године организовао четири округла стола на тему „Поверење у институције - коме пријавити насиље“.
Поверење у институције је од кључног значаја за остваривање, унапређење и заштиту људских права и права детета и за јачање друштва у целини, због тога је нужно, посебно у тренутку када више хиљада жена и девојчица у јавности износе разлоге због којих нису пријавиле насиље, да надлежни органи и институције адекватно реагују поводом оваквих изјава, као и у предузимању свих потребних мера ради заштите деце, грађанки и грађана од насиља.
Поводом актуелних медијских написа о подацима из извештаја Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ који говоре да је током првих шест месеци ове године ММР вакцину примило само 38,8 одсто деце, Покрајински заштитник грађана – омбудсман изражава забринутост због могућег угрожавања права детета на највиши ниво здравствене заштите а тако и права на живот, опстанак и развој и подржава све релевантне органе и институције у предузимању активности и мера у циљу едукације становништва о значају вакцинације и посебно карактеристикама ММР вакцина. Правовременим, научно заснованим и провереним информацијама доприноси се борби против предрасуда и страха од вакцинације, а тиме и спречавању слабог обухвата вакцинацијом и настанку епидемија.
Имунизација, као превентивна мера заштите особа, нарочито деце, од заразних болести давањем вакцина сматра се једном од најважнијих јавно здравствених мера чије спровођење има приоритет у односу на спровођење свих других мера у области здравствене заштите Вакцинацијом деце обезбеђује се њихова заштита од последица заразних и потенцијално смртоносних болести. Истовремено, важно је знати да вакцинисане особе не само да штите себе од заразних болести, него спречавају ширење болести унутар заједнице, те се само високим процентом вакцинисаних обезбеђује колективни имунитет. Дугогодишњи висок обухват вакцинама доприноси томе да се неке заразне болести искорене или сведу на ретку појаву.
Последњих година, а посебно с појавом пандемије Ковид 19, суочавамо се с чињеницом да је дошло до пада поверења у комплетан систем имунизације. То је резултирало тиме да болести које се могу спречити вакцином и даље представљају претњу широм света, што доказује и појава епидемије малих богиња у појединим европским земљама, укључујући и Републику Србију. Бројне су предрасуде о вакцинацији које се опажају у јавности, од најучесталијег страха појединих родитеља да ММР вакцина изазива аутизам, да постоји велики ризик од најгорих компликација након вакцинације, сумње у безбедност састава вакцине, да постоји скривени интерес фармацеутских компанија у производњи вакцина, до тога да је право да се одбије вакцина људско право гарантовано Уставом и Законом о правима пацијената.
Република Србија, као држава чланица Конвенције Уједињених нација о правима детета, дужна је да предузме све потребне мере како би се обезбедила заштита детета од свих облика дискриминације или казне засноване на статусу, активностима, израженом мишљењу или убеђењу родитеља, те заштита детета од свих облика насиља, повреда или злоупотребе, занемаривања или немарног односа, малтретирања или експлоатације, док је на бризи код родитеља. Пропуштање родитеља да обезбеди услове за правилан развој детета, а што може да наруши његово здравље, представља облик занемаривања и немарног поступања.
Спровођење мера заштите становништва од заразних болести законом је утврђено као приоритет у односу на спровођење осталих мера у области здравствене заштите, те је обавезна имунизација (у коју је уврштена и ревакцинација применом ММР вакцине) дефинисана као имунизација лица одређеног узраста, као и других лица одређених законом, коју лице које треба да се имунизује, као ни родитељ, не може да одбије, осим у случају постојања медицинске привремене или трајне контраиндикације. Обавезна имунизација посебно је предвиђена као неопходан услов за боравак деце у предшколским и школским установама. Боравак невакцинисаног детета у школи непосредно угрожава право на живот, опстанак и развој све деце. Како је исто резултат занемаривања родитељских дужности да се старају о животу и здрављу и да обезбеде основно школовање детету, у случајевима када ученик уписан у први разред, на дан поласка у школу није вакцинисан, односно није утврђена контраиндикација за имунизацију, о чему је доказе дужан да достави родитељ, школа треба да предузме одговарајуће мере.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива све грађане и грађанке, а првенствено родитеље и старатеље да се информишу о вакцинацији деце из проверених извора и на основу научно заснованих чињеница.
Више информација и одговори на бројна питања у вези са вакцинацијом доступни су на страницама Института за јавно здравље Војводине:
Вакцине? - питања и одговори (izjzv.org.rs) и Вакцине? - Ово је одговор који Вам дају лекари! (izjzv.org.rs)