Идући у сусрет 26. јуну који се обележава као Међународни дан борбе против злоупотребе дрога и илегалне трговине или Светски дан дрога, а који је Резолуцијом 42/112 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација који се ове године обележава под слоганом „Суочавање са изазовима дрога у здравственим и хуманитарним кризама“, је израз одлучности да се ојача акција и сарадња у подизању свести о главном проблему који недозвољене супстанце представљају у друштву.
Генерална Скупштина Уједињених нација је 2000. године усвојила Резолуцију којом је Афрички дан избеглица, 20. јун, прогласила за Међународни дан избеглица. Овај дан се обележава у знак сећања на све оне који су у ранијем периоду били приморани да услед ратних сукоба, због страха од прогона, насиља и конфликата напусте своје домове, али и у знак подршке онима који се и данас суочавају са сличним проблемима. Агенција Уједињених нација за избеглице ( УНХЦР ) је недавно изнела податак да је данас у свету избеглица више него икад и да се њихов број попео на близу сто милиона, због актуелних оружаних сукоба широм планете, укључујући и кризу у Украјини.
Србија се од 90-тих година прошлог века сусреће са проблемом избеглица са територије бивше Југославије, који су услед ратних сукоба и распада заједничке државе, уточиште потражили на територији данашње Републике Србије. Од почетка избегличке кризе, а посебно од 2015. године, суочени смо као држава са повећаним приливом избеглица и миграната који су углавном долазили из земаља Блиског истока и северне Африке и тзв „западнобалканском рутом“ у транзиту пролазили кроз нашу земљу, у намери да оду најчешће у неке од развијених земаља Европске уније. Један, мањи број њих затражио је азил у Републици Србији. Без обзира да ли су били у транзиту или су чекали окончање поступка азила, више хиљада избеглица и миграната налазило се у осетљивом положају: многи од њих нису имали личне исправе, финансијска средства потребна за преживљавање, нису познавали језик, нити обичаје и прописе Републике Србије. У посебно осетљивом положају биле су жене и деца без пратње. Поред обавезе да се збрине више хиљада људи у стању потребе, држава се суочила и са изазовом да домаћем становништву приближи проблеме ове популације. Одговор на изазове прихвата и смештаја већег броја избеглих, што ефикаснији поступак азила, те евентуална интеграција прогнаних у земљу прихвата, као и правилно информисање локалног становништва о потреби државе да адекватно одговори на ове изазове, било је важно не само за будућност избеглих у Србији, него и за карактер и напредак нашег друштва у целини.
Покрајински омбудсман је у свом раду посвећивао пажњу и проблемима избеглиштва и миграција, па је у претходном периоду организовао и више конференција и скупова на ову тему, попут Међународно научне конференције „Миграције као безбедносни изазов: западнобалканска рута“ и Међународне конференције „Мигрантска криза-одговор институција“. Такође, у више наврата је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обављао посете местима где су смештене избеглице и мигранти о чему су сачињени и одговарајући извештаји.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман истиче да је Међинародни дан избеглица прилика да се укаже на положај људи који су због ратних сукоба и бруталних кршења људских права били принуђени да напусте своје домове, са уверењем да овај датум припада њима, али да је то такође и прилика да се гради емпатија и разумевање за њихова страдањима и ода признање њиховој одлучности и издржљивости у започињању новог живота.
Данас је Национални дан родне равноправности.
Одлуку о установљавању 11. јуна као Дана родне равноправности усвојила је Влада Републике Србије 27. октобра 2021. године, јер је тог дана 1842. године одобрено школовање жена у Србији. Указом кнеза Михаила одобрено је Наталији Петровић и Софији и Катарини Лекић да могу да отворе школу за женску децу.
Родна равноправност представља једнак положај, третман и могућности за жене и мушкарце у остваривању људских права, у свим сферама јавног и приватног живота. То је један од кључних предуслова за успостављање демократије, поштовања људских права и постизање социјалне правде. Током протекле деценије доста је урађено на пољу родне равноправности, а нарочито значајни кораци учињени су у законодавној области. Усвајањем Закона о родној равноправности унапређен је институционални оквир и створени су законски услови за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце.
Упркос овим позитивним променама, жене још увек нису равноправне у свим областима јавног и приватног живота, а посебно су у тешком положају жене из вишеструко маргинализованих, рањивих група. Жене су и даље у мањој мери заступљене на позицијама моћи од мушкараца. Родни стереотипи и предрасуде и даље су широко су распрострањени. Насиље према женама је и даље присутно и нераскидиво повезано са дубоко укорењеним родним неједнакостима. Важно је радити на превенцији кроз едукацију, подизање нивоа свести и решавање родне неравноправности у свим сферама живота, јачањем капацитета свих релевантних актера, односно надлежних органа и институција за разумевање концепта родне равноправности, а посебно обучавање запослених у институцијама које долазе у контакт са случајевима насиља према женама, како би се обезбедила ефикасна заштита жртава и спречили фатални исходи.
Покрајински омбудсман континуирано спроводи активности са циљем оснаживања родне равноправности и давања доприноса разбијању родних улога и родних стереотипа.
Током ове године издао је друго, измењено и допуњено издање монографије „Жене у парламентарном живот Војводине - други век“, чији је предмет стицање политичког субјективитета жена, те остваривање потпуне родне равноправности – актуално и данас.
У претходном периоду организовани су и скупови на којима су у фокусу биле успешне жене из различитих сфера друштвеног живота – тако је, поводом Међународног дана жена Покрајински омбдусман одржао скуп „Успех и постигнућа из перспективе жена“ желећи да, кроз излагања и умрежавање успешних жена из различитих сфера друштвеног живот - спорта, уметности, бизниса и науке, повећа видљивост успешних жена у нашем друштву. У раду скупа учествовале су жене иза којих стоје значајна постигнућа и које својим успесима могу послужити као узор младим женама, спремним да, као и њихови узори, у своју професију унесу исту ону енергију и посвећеност која омогућује успех.
Такође, организован је скуп „Истакнуте жене националних мањина“ на коме се говорило о женама националних мањина које служе као подстрек и надахњујући узор, односно о женама које су дале допринос унапређењу здравствене заштите, уметности, образовања, јачању националне свести и идентитета припадника/ца националних заједница.
Покрајински омбудсман је у 2021. години одржао и конференцију поводом Међународног дана жена на селу под називом “Сеоске жене – покретачице локалног развоја“. Циљ конференције био је да се кроз размену праксе и искустава представника/ца институција и удружења сеоских жена сагледају могућности за унапређење њиховог положаја и утврде могуће акције.
Покрајински омбудсман наставиће са реализацијом едукативних активности и скупова, као и са издавањем публикација, а у циљу давања доприноса подизању свести о значају родне равноправности, која представља једну од основних вредности демократске државе.
Саопштење поводом 21. маја, Светског дана културне разноликости
Културна разноликост је заједничко наслеђе човечанства, извориште препорода идеја и друштава које ствара могућности за отварање према другима и усвајање нових погледа на свет, за очување мира међу народима и обезбеђивање одрживог развоја.
Управо у том смислу и УНЕСКО сматра богатство култура цивилизацијском баштином од изузетне вредности, па је 2001. године његова Генерална скупштина усвојила Општу декларацију о културној разноликости, како би се подстакле државе да у сопственим срединама унапреде поштовање и промовисање њених вредности. Тада је упућен и позив земљама чланицама и организацијама цивилног друштва да се уз ангажовање и сарадњу што више актера 21. мај прогласи за Дан културне разноликости, што је 2002. године и учињено, с јасним циљем да то буде прилика да се продубе сазнања и боље разумеју вредности које културна шароликост носи у себи и да се узајамним упознавањем створе услови за успешну коегзистенцију различитих култура, а саживот различитих људи тиме учини бољим.
Значење културне разноликости је у блиској вези са појмом културног идентитета, интеркултуралности и мултикултуралности, који поред осталог подразумевају повезаност различитих језика, етничких група, религија, уметничких израза, вредносних система, гастрономија, па чак и светоназора. Културна разноликост поспешује препознавање нечега страног, али и размену стечених сазнања и усвајање вредности, као што су поштовање, уважавање, толеранција, разумевање и коегзистенција различитих група које деле један исти животни простор.
Такав простор представља и Република Србија, а у њој и Аутономна покрајина Војводина, као њено етнички, верски и језички најхетерогеније подручје. Покрајински заштитник грађана – омбудсман је институција задужена за заштиту људских права грађана и сматра да заштита културне разноврсности представља етички императив нераздвојив од поштовања људског достојанства, људских права и основних слобода. Омбудсман се на скуповима које организује на тему националног идентитета, културе и језика као и својим другим активностима залаже за промовисање богатства различитости, очување особености, аутохтоности и аутентичности, уз истовремену међусобну културну комуникацију, прожимање и размену културних садржаја, чиме се доприноси јачању међусобног поверења и етничких веза. Покрајински омбудсман сматра да у овом процесу посебна улога припада не само породичном васпитању, већ и целокупном образовном систему, у којем је мултикултурална настава доступна сваком ученику, јер се она супротставља расизму и свим видовима друштвене и школске дискриминације - било да се ради о етничким, расним, језичким, верским, материјалним, родним или било којим другим разликама, а подржава и афирмише плурализам код младих генерација, градитеља наше будућности.
Насиље према женама је најтежи облик кршења људских права и облик дискриминације жена.
Стереотипни друштвени ставови о родним улогама и патријархални обрасци понашања представљају плодно тло за родно засновано насиље и чине главну препреку безбедног, демократског и толерантног развоја друштва. Сваког дана, жене широм света бивају убијене од стране партнера, бивших партнера или других чланова породице, а веома често убиство представља последњи корак у континуитету насиља - жена има више шанси да буде убијена и повређена у породици, него у било којој другој средини.
Република Србија је ратификовала све важне међународне документе у овој области, али нажалост, број случајева насиља према женама и фемицида говори да институције треба да појачају своје напоре да помогну и заштите жене жртве таквог насиља. Није довољно само декларативно се обавезати на борбу против насиља према женама, већ је неопходно континуирано и доследно спроводити све одредбе ратификованих конвенција, декларација, протокола и Закона о спречавању насиља у породици. За превенцију родно заснованог убиства - фемицида нужно је да државне институције у сваком тренутку, са дужном пажњом, размотре све потенцијалне ризике од могућег насиља у породици и његовог смртног исхода, да заштите и пруже благовремену и свеобухватну подршку женама које трпе насиље.
Да би напустиле насилне везе, жене морају имати приступ свеобухватном спектру координисаних мера и услуга које пружају надлежне институције. Велика препрека за жене жртве насиља које желе да изађу из круга насиља је чињеница да су жене често економски зависне од својих партнера, због чега им је неопходна подршка за економско оснажење, и бесплатне специјализоване услуге и ресурси који ће им омогућити да изађу из насилне заједнице. Посебан фокус мора бити на вишеструко дискриминисаним групама жена у нашем друштву – то су махом жене са села, жене са инвалидитетом и Ромкиње.
Након што жена пријави насиље, институције су дужне да реагују брзо, ефикасно и координирано, међутим, у пракси се често дешава да и након пријаве насиља у породици долази до фаталног исхода. Институционални одговор на насиље постоји, али жена која трпи насиље остаје у ризику и након пријаве некој од надлежних институција због, између осталог, неблаговремене реакције или несагледавања ризика од угрожавања безбедности жртве. Наравно, потребно је радити на оснаживању жена да пријаве насиље, али то није довољно – морају се и институције и професионалци који раде у њима оснажити. Механизми заштите жртава се морају побољшати, а праћење спровођења мера заштите од насиља у породици унапредити. Велику улогу у систему заштите од насиља у породици имају центри за социјални рад, а узимајући у обзир велики број корисника услуга, као и распрострањеност насиља у породици, потребно што пре повећати број стручних радника у њима.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа јавност и доносиоце одлука да је обавеза успостављања евиденције о пријавама насиља у породици дефинисана Законом о спречавању насиља у породици, али да и након пет година од ступања овог закона на снагу, још увек није успостављено адекватно праћење и евидентирање насиља у породици и фемицида као најтрагичније последице насиља. Доследно спровођење свеобухватне и координисане политике и благовремено реаговање на сваку пријаву насиља у породици, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, кључни су за превенцију насиља према женама и његовог најекстремнијег облика – фемицида.
У оквиру обележавања 18. маја, Дана сећања на жене жртве насиља, Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће, у сарадњи са UN WOMEN у Србији, организовати дводневни семинар за чланове и чланице Координационог тима мреже „Живот без насиља“, са циљем размене знања о заштити и подршци женама у ситуацији насиља и израде акционог плана Мреже за наредни период. Ова мрежа повезује различите институције (центри за социјални рад, здравствене и образовне институције, полиција, тужилаштво, судови, као и организације цивилног друштва), а Покрајински омбудсман као њен оснивач и координатор реализује едукативне активности у циљу спречавања насиља према женама и насиља у породици.
Влада Републике Србије је, на иницијативу женских организација, 2017. године прогласила 18. мај Даном сећања на жене жртве насиља. Овај датум је одабран јер је 16, 17. и 18. маја 2015. године за само три дана седам жена у Србији убијено у породично-партнерском насиљу.