Насиље према женама је најтежи облик кршења људских права и облик дискриминације жена.
Стереотипни друштвени ставови о родним улогама и патријархални обрасци понашања представљају плодно тло за родно засновано насиље и чине главну препреку безбедног, демократског и толерантног развоја друштва. Сваког дана, жене широм света бивају убијене од стране партнера, бивших партнера или других чланова породице, а веома често убиство представља последњи корак у континуитету насиља - жена има више шанси да буде убијена и повређена у породици, него у било којој другој средини.
Република Србија је ратификовала све важне међународне документе у овој области, али нажалост, број случајева насиља према женама и фемицида говори да институције треба да појачају своје напоре да помогну и заштите жене жртве таквог насиља. Није довољно само декларативно се обавезати на борбу против насиља према женама, већ је неопходно континуирано и доследно спроводити све одредбе ратификованих конвенција, декларација, протокола и Закона о спречавању насиља у породици. За превенцију родно заснованог убиства - фемицида нужно је да државне институције у сваком тренутку, са дужном пажњом, размотре све потенцијалне ризике од могућег насиља у породици и његовог смртног исхода, да заштите и пруже благовремену и свеобухватну подршку женама које трпе насиље.
Да би напустиле насилне везе, жене морају имати приступ свеобухватном спектру координисаних мера и услуга које пружају надлежне институције. Велика препрека за жене жртве насиља које желе да изађу из круга насиља је чињеница да су жене често економски зависне од својих партнера, због чега им је неопходна подршка за економско оснажење, и бесплатне специјализоване услуге и ресурси који ће им омогућити да изађу из насилне заједнице. Посебан фокус мора бити на вишеструко дискриминисаним групама жена у нашем друштву – то су махом жене са села, жене са инвалидитетом и Ромкиње.
Након што жена пријави насиље, институције су дужне да реагују брзо, ефикасно и координирано, међутим, у пракси се често дешава да и након пријаве насиља у породици долази до фаталног исхода. Институционални одговор на насиље постоји, али жена која трпи насиље остаје у ризику и након пријаве некој од надлежних институција због, између осталог, неблаговремене реакције или несагледавања ризика од угрожавања безбедности жртве. Наравно, потребно је радити на оснаживању жена да пријаве насиље, али то није довољно – морају се и институције и професионалци који раде у њима оснажити. Механизми заштите жртава се морају побољшати, а праћење спровођења мера заштите од насиља у породици унапредити. Велику улогу у систему заштите од насиља у породици имају центри за социјални рад, а узимајући у обзир велики број корисника услуга, као и распрострањеност насиља у породици, потребно што пре повећати број стручних радника у њима.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа јавност и доносиоце одлука да је обавеза успостављања евиденције о пријавама насиља у породици дефинисана Законом о спречавању насиља у породици, али да и након пет година од ступања овог закона на снагу, још увек није успостављено адекватно праћење и евидентирање насиља у породици и фемицида као најтрагичније последице насиља. Доследно спровођење свеобухватне и координисане политике и благовремено реаговање на сваку пријаву насиља у породици, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, кључни су за превенцију насиља према женама и његовог најекстремнијег облика – фемицида.
У оквиру обележавања 18. маја, Дана сећања на жене жртве насиља, Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће, у сарадњи са UN WOMEN у Србији, организовати дводневни семинар за чланове и чланице Координационог тима мреже „Живот без насиља“, са циљем размене знања о заштити и подршци женама у ситуацији насиља и израде акционог плана Мреже за наредни период. Ова мрежа повезује различите институције (центри за социјални рад, здравствене и образовне институције, полиција, тужилаштво, судови, као и организације цивилног друштва), а Покрајински омбудсман као њен оснивач и координатор реализује едукативне активности у циљу спречавања насиља према женама и насиља у породици.
Влада Републике Србије је, на иницијативу женских организација, 2017. године прогласила 18. мај Даном сећања на жене жртве насиља. Овај датум је одабран јер је 16, 17. и 18. маја 2015. године за само три дана седам жена у Србији убијено у породично-партнерском насиљу.
Идући у сусрет Међународном празнику рада или Први мај, Покрајински заштитник грађана-омбудсман жели да подсети јавност на општу солидарност и обележавање сећања на достигнућа радничког покрета, односно жртава које су припадници радничког покрета поднели како би се изборили за већа радна права, а која су један од основних људских права сваког појединца.
Међународни празник рада или Први мај некада се обележавао кроз различите видове демонстрација и акција као дан борбе за основна људска права сваког радника и сваке раднице или једноставно као дан борбе за права на живот достојан човека, борба за радна и људска права, која може да подразумева борбу за даље скраћивање радног времена, веће плате, већу заштиту на раду и уопштено даље развијање праведнијег радног законодавства.
Данашњи тренутак обележава чињеница да стварамо друштво са једнаким шансама за све, како у запошљавању, тако и на раду, и да без обзира на године, пол, расу, вероисповест, морамо као друштво бити свесни да смо сви радноправно једнаки.
Овај празник је проглашен међународним са намером да се обележи сећање на демонстрације радничког покрета 1886. године које су одржане у Чикагу, на њихове циљеве, а које и данас треба сви да негујемо и да радимо на унапређењу истих у свим сферама које су данас основ савременог друштва. Данас је Међународни празник рада један од најраспрострањенијих празника на планети, који обевежава и Република Србија још од 1893. године, па све до данас, унапређујући положај радника, отварањем нових радних места, пружању усавршавања у свим сферама радних односа, ширећи солидарност и једнакост између свих, а све у циљу боље радне будућности.
Покрајински заштитник грађана-омбудсман овим путем жели да честита свима овај празник и да подсети на то да сви треба да будемо солидарни и јединствени за бољу радну будућност.
Са циљем слављења ромске културе и подизања свести о проблемима са којима се суочава ромска заједница широм света, 8. април проглашен је за Међународни дан Рома сада већ давне 1990. године. Проблеми са којима се суочава ромска популација су бројни. У више наврата од различитих субјеката Ромска национална мањина окарактерисана је као најрањивија, најподложнија ризику од сиромаштва, у високом ризику од дискриминације и слично.
У претходним годинама Покрајински заштитник грађана-омбудсман, поред рада по појединачним притужбама посветио је своје капацитете и истраживању стања у областима које се перципирају као оне у којима је неопходно побољшати положај Рома, областима као што су становање, образовање, уређење правног статуса и утврђивању конкретних проблема како би се предлагањем решења или побољшања допринело повећању квалитета живота Ромске популације.
Неспорно је да се ромска национална мањина суочава са бројним, комплексним проблемима за које не постоји једноставно и једнообразно решење, те да остаје пуно простора за даље унапређење стања. Ипак, Покрајински заштитник грађана овом приликом жели да укаже на то да помак заиста постоји. Ромска заједница у Србији има све више младих, компетентних и способних људи, будућих лидера у разним областима: лекара, професора, учитеља, правника, предузетника, занатлија, који својим радом свакодневно доприносе оснаживању своје заједнице. Покрајински заштитник грађана – омбудсман на овај дан жели да ода признање тим појединцима који својим радом кроз сарадњу са својом локалном заједницом и доносиоцима одлука и посредовањем пружају добар пример другима и свакодневно доприносе јачању положаја Рома.
Светски дан здравља обележава се широм света 7.априла сваке године под покровитељством Светске здравствене организације. Овај дан се обележава да би се скренула пажња светске јавности на најзначајније проблеме у вези са здрављем људи на глобалном нивоу. Светски дан здравља признају и обележавају многе владине и невладине организације заинтересоване за јавно здравље, а међу њима је и Влада Републике Србије.
Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације - Канцеларије за Србију, сваке године обележава 7.април Светски дан здравља, као један од значајнијих датума из календара јавног здравља, па се поводом тога организују различита међународна, регионална и локална дешавања са фокусом на тему коју је за ту годину препоручила Светска здравствена организација. Циљ је да се укаже на конкретан проблем, да се подигне свест људи о његовом значају, као и да се предложе одговарајуће мере, односно конкретна решења и да се финансијски и на друге начине помогне свим регионима, с акцентом на оне који су најугроженији.
Ове године глобална кампања спроводи се под слоганом “Градимо правичнији, здравији свет за све”.
Основно људско право је право на здравље. Доступност здравствене заштите је једно од основних права сваког човека без обзира на пол, расну или верску припадност, социјално или економско стање или политичко уверење.
У Републици Србији је у последњих неколико година здравствени систем подигнут на високу лествицу, којом се омогућава грађанима да користе здравствене услуге како у превентивне сврхе, тако и у сврхе самог лечења, па је самим тим свима омогућено да у сваком моменту имају све неопходне информације које се тичу здравља и доступним услугама у здравственом систему, како би се водила адекватна брига о сопственом, али и здрављу свих чланова породице.
Пандемија Ковид19 снажно је погодила целу планету, све слојеве друштва, не познајући границе нити класне поделе, а највише је утицала на оне заједнице које су већ биле угрожене сиромаштвом и ограниченим приступом здравственим услугама, а тиме и на повећање социјалних неједнакости у здрављу.
Од непроцењивог је значаја да сваком појединцу буду омогућени животни и радни услови који подржавају здравље. Лидери земаља, као и сви они који се налазе на ланцу креирања здравствених и социјалних политика и доношења одлука, морају бити свесни значаја здравља као главног ресурса за просперитет. Зато би главна тежња сваког друштва морала бити да у будућности сваком грађанину омогући адекватне услове и услуге здравственог система, како у превенцији, тако и у самом лечењу.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман позива све чланове нашег друштва да нам се придруже у обележавању Светског дана здравља и промоцији једнаких права и могућности за све. За здравији свет за све.
НУЛТА ТОЛЕРАНЦИЈА
21. марта 1960. године полиција је рафалном паљбом засула мирне демонстранте у јужноафричком граду Шарпвилу и том приликом убила 69 људи који су протестовали против закона о апартхејду. У знак сећања на тај догађај је на XXИ заседању Генералне скупштине Уједињених нација 21. март проглашен за Међународни дан борбе против расне дискриминације.
Више милиона људи се у разним деловима света из дана у дан суочава са дискриминацијом по основу расне или етничке припадности, те мушкарци, жене и деца и даље бивају жртве због боје коже, расе, порекла, припадности некој нацији, националности, касти или вери.
Управо због тога је циљ овог дана посвећеног антирасизму заустављање процеса расне дискриминације, промовисање нужности и законитости саживота различитих култура, афирмација бољег међусобног разумевања и прихватања, као и присећање на све оне који су свој живот посветили борби против расне дискриминације.
Овај дан уједно скреће пажњу на опасности од све присутних појава широм света које су усмерене на друштвену изолацију и изопштење појединих група људи. Расизам, ксенофобија, тј. свака дискриминација која се заснива на расним, етничким, националним карактеристикама, верском убеђењу, језичким или културним разликама представља грубо кршење људских права и због тога је неопходна одлучна борба против ње свим законским средствима. Покрајински заштитник грађана - омбудсман и овом приликом наглашава свој непоколебљив став да различитост не представља претњу, него снагу која може само да обогати једно друштво.
И поводом Међународног дана борбе против расне дискриминације, Покрајински омбудсман потврђује своју посвећеност борби против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетолеранције, укључујући ту и све њихове облике који се данас јављају.
Покрајински омбудсман се упорно залаже за елиминисање свих појава расне дискриминације, а то изискује заједнички наступ и сарадњу међународне заједнице, свих релевантних страних и домаћих институција, организација и цивилног друштва, стварање институционалног, али и дигиталног простора за ажурну размену информација и указивање на примере добре праксе. Покрајински омбудсман је током свог рада увек тежио ка постизању циља да се према расизму и свим другим облицима дискриминације ефикасно примени принцип нулте толеранције, јер је дискриминација у супротности са општеприхваћеним вредностима и принципима: основним људским правима и слободама.
