Поводом 8. априла, Светског дана Рома, Ева Вукашиновић, заменица покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина, приликом гостовања на јутарњем програму РТВ је изјавила да су уочљиви помаци у побољшању положаја Рома, али да и даље постоји низ проблема са којима се суочавају припадници ове мањине. Иако је усвојена Стратегија за унапређење положаја Рома и пратећи акциони планови за њено спровођење, проблеми у образовању, у области становања, запошљававања и здравствене заштите, чине и даље положај ове мањине веома тешким. У Декади Рома нагласак је стављен на поменуте четири области, јер је процењено да су од посебне важности како би се разбио зачарани круг сиромаштва у коме се крећу припадници ромске заједнице.

Постизање родне равноправности и стварање једнаких могућности за жене и мушкараце од суштинског је значаја за развој демократије и сваког друштва, па се борба за људска права жена сматра борбом за добробит целог друштва.

Упркос значајном напретку у области равноправности полова и женских људских права, од усвајања међународних докумената на глобалном нивоу, до државних, регионалних и локалних прописа, стратешких оквира и планова активности, као и активности организација цивилног друштва и женских група у локалним заједницама широм света, економска неравноправност жена се и у 21. веку још налази у самом корену свих других облика кршења права жена по основу њиховог пола, брачног и породичног статуса и материнства.

Употреба и неговање матерњег језика једно је од кључних права из корпуса културних права које одређују Оквирна конвенција за заштиту националних мањина и Европска повеља о регионалним или мањинским језицима. Данас се широм света говори око 6.000 језика. Статистика говори да се у просеку сваке две недеље угаси по један језик, а процењује се да ће до краја 21. века више од половине ових језика одумрети.

Националне заједнице у Србији уживају културну аутономију која подразумева и остваривање низа права у вези са употребом матерњег језика: право на службену употребу језика и писма, право на образовање и информисање на матерњем језику, као и читав низ других права у области културе значајних за очување и неговање њихове традиције и идентитета.

Будући да је Војводина један од етнички најшароликијих региона у нашој земљи и Европи, нарочита пажња поклања се остваривању ових права. У раду покрајинских органа у службеној употреби је шест језика, док Јавни радиодифузни сервис Радио-телевизија Војводине емитује програм на девет језика. Језици који се говоре на територији Војводине негују се у настави од најранијих узраста, као и путем активности бројних културних удружења, док је у чак 39 од укупно 45 јединица локалне самоуправе у Покрајини уз српски језик и ћириличко писмо у службеној употреби један или више језика национаналних заједница које живе у Војводини.