Одржив развој није могућ без интергенерацијске сарадње и солидарности
Према подацима Уједињених нација половина људи на нашој планети има 30 или мање година, а очекује се да ће до краја 2030. удео младих у популацији достићи 57 одсто. Истовремено, само 2,6 одсто парламентараца на глобалном нивоу млађе је од 30 година, а међу њима жене чине мање од једног процента.
Партиципација је стандард без којег не можемо говорити о људским правима и стога је важно подстицати младе да активно учествују у друштвеном животу и заједно са њима радити на развоју и унапређењу друштва у целини.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман настоји да у свом раду и активностима оствари интерактивну сарадњу са децом и младима уверен да једино на тај начин можемо креирати смислена и одржива решења и акције. Сходно томе, Покрајински омбудсман ове године закључио је и споразум о сарадњи са Градским ученичким парламентом Града Новог Сада, чији су представници и представнице активно учествовали на Конференцији „Одговорност у заштити права детета“ коју је Омбудсман организовао у јуну, а крајем августа биће одржана пета школа људских права Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана која сваке године окупи око двадесет студената и студенткиња заинтересованих да сазнају више о људским правима и допринесу сагледавању проблема и ефикаснијој заштити људских права. Такође, Омбудсман ће у наредном периоду иницирати активности и сарадњу са другим облицима ученичког организовања на територији АП Војводине.
Циљ Међународног дана младих 2022. је да се појача порука да је потребна акција међу свим генерацијама како би се постигли циљеви одрживог развоја и како би се подигла свест о одређеним препрекама међугенерацијској солидарности.
Међународни дан младих прогласила је Генерална скупштина УН 1999. године и обележава се 12. августа.
Идући у сусрет 26. јуну који се обележава као Међународни дан борбе против злоупотребе дрога и илегалне трговине или Светски дан дрога, а који је Резолуцијом 42/112 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација који се ове године обележава под слоганом „Суочавање са изазовима дрога у здравственим и хуманитарним кризама“, је израз одлучности да се ојача акција и сарадња у подизању свести о главном проблему који недозвољене супстанце представљају у друштву.
Генерална Скупштина Уједињених нација је 2000. године усвојила Резолуцију којом је Афрички дан избеглица, 20. јун, прогласила за Међународни дан избеглица. Овај дан се обележава у знак сећања на све оне који су у ранијем периоду били приморани да услед ратних сукоба, због страха од прогона, насиља и конфликата напусте своје домове, али и у знак подршке онима који се и данас суочавају са сличним проблемима. Агенција Уједињених нација за избеглице ( УНХЦР ) је недавно изнела податак да је данас у свету избеглица више него икад и да се њихов број попео на близу сто милиона, због актуелних оружаних сукоба широм планете, укључујући и кризу у Украјини.
Србија се од 90-тих година прошлог века сусреће са проблемом избеглица са територије бивше Југославије, који су услед ратних сукоба и распада заједничке државе, уточиште потражили на територији данашње Републике Србије. Од почетка избегличке кризе, а посебно од 2015. године, суочени смо као држава са повећаним приливом избеглица и миграната који су углавном долазили из земаља Блиског истока и северне Африке и тзв „западнобалканском рутом“ у транзиту пролазили кроз нашу земљу, у намери да оду најчешће у неке од развијених земаља Европске уније. Један, мањи број њих затражио је азил у Републици Србији. Без обзира да ли су били у транзиту или су чекали окончање поступка азила, више хиљада избеглица и миграната налазило се у осетљивом положају: многи од њих нису имали личне исправе, финансијска средства потребна за преживљавање, нису познавали језик, нити обичаје и прописе Републике Србије. У посебно осетљивом положају биле су жене и деца без пратње. Поред обавезе да се збрине више хиљада људи у стању потребе, држава се суочила и са изазовом да домаћем становништву приближи проблеме ове популације. Одговор на изазове прихвата и смештаја већег броја избеглих, што ефикаснији поступак азила, те евентуална интеграција прогнаних у земљу прихвата, као и правилно информисање локалног становништва о потреби државе да адекватно одговори на ове изазове, било је важно не само за будућност избеглих у Србији, него и за карактер и напредак нашег друштва у целини.
Покрајински омбудсман је у свом раду посвећивао пажњу и проблемима избеглиштва и миграција, па је у претходном периоду организовао и више конференција и скупова на ову тему, попут Међународно научне конференције „Миграције као безбедносни изазов: западнобалканска рута“ и Међународне конференције „Мигрантска криза-одговор институција“. Такође, у више наврата је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обављао посете местима где су смештене избеглице и мигранти о чему су сачињени и одговарајући извештаји.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман истиче да је Међинародни дан избеглица прилика да се укаже на положај људи који су због ратних сукоба и бруталних кршења људских права били принуђени да напусте своје домове, са уверењем да овај датум припада њима, али да је то такође и прилика да се гради емпатија и разумевање за њихова страдањима и ода признање њиховој одлучности и издржљивости у започињању новог живота.
Данас је Национални дан родне равноправности.
Одлуку о установљавању 11. јуна као Дана родне равноправности усвојила је Влада Републике Србије 27. октобра 2021. године, јер је тог дана 1842. године одобрено школовање жена у Србији. Указом кнеза Михаила одобрено је Наталији Петровић и Софији и Катарини Лекић да могу да отворе школу за женску децу.
Родна равноправност представља једнак положај, третман и могућности за жене и мушкарце у остваривању људских права, у свим сферама јавног и приватног живота. То је један од кључних предуслова за успостављање демократије, поштовања људских права и постизање социјалне правде. Током протекле деценије доста је урађено на пољу родне равноправности, а нарочито значајни кораци учињени су у законодавној области. Усвајањем Закона о родној равноправности унапређен је институционални оквир и створени су законски услови за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце.
Упркос овим позитивним променама, жене још увек нису равноправне у свим областима јавног и приватног живота, а посебно су у тешком положају жене из вишеструко маргинализованих, рањивих група. Жене су и даље у мањој мери заступљене на позицијама моћи од мушкараца. Родни стереотипи и предрасуде и даље су широко су распрострањени. Насиље према женама је и даље присутно и нераскидиво повезано са дубоко укорењеним родним неједнакостима. Важно је радити на превенцији кроз едукацију, подизање нивоа свести и решавање родне неравноправности у свим сферама живота, јачањем капацитета свих релевантних актера, односно надлежних органа и институција за разумевање концепта родне равноправности, а посебно обучавање запослених у институцијама које долазе у контакт са случајевима насиља према женама, како би се обезбедила ефикасна заштита жртава и спречили фатални исходи.
Покрајински омбудсман континуирано спроводи активности са циљем оснаживања родне равноправности и давања доприноса разбијању родних улога и родних стереотипа.
Током ове године издао је друго, измењено и допуњено издање монографије „Жене у парламентарном живот Војводине - други век“, чији је предмет стицање политичког субјективитета жена, те остваривање потпуне родне равноправности – актуално и данас.
У претходном периоду организовани су и скупови на којима су у фокусу биле успешне жене из различитих сфера друштвеног живота – тако је, поводом Међународног дана жена Покрајински омбдусман одржао скуп „Успех и постигнућа из перспективе жена“ желећи да, кроз излагања и умрежавање успешних жена из различитих сфера друштвеног живот - спорта, уметности, бизниса и науке, повећа видљивост успешних жена у нашем друштву. У раду скупа учествовале су жене иза којих стоје значајна постигнућа и које својим успесима могу послужити као узор младим женама, спремним да, као и њихови узори, у своју професију унесу исту ону енергију и посвећеност која омогућује успех.
Такође, организован је скуп „Истакнуте жене националних мањина“ на коме се говорило о женама националних мањина које служе као подстрек и надахњујући узор, односно о женама које су дале допринос унапређењу здравствене заштите, уметности, образовања, јачању националне свести и идентитета припадника/ца националних заједница.
Покрајински омбудсман је у 2021. години одржао и конференцију поводом Међународног дана жена на селу под називом “Сеоске жене – покретачице локалног развоја“. Циљ конференције био је да се кроз размену праксе и искустава представника/ца институција и удружења сеоских жена сагледају могућности за унапређење њиховог положаја и утврде могуће акције.
Покрајински омбудсман наставиће са реализацијом едукативних активности и скупова, као и са издавањем публикација, а у циљу давања доприноса подизању свести о значају родне равноправности, која представља једну од основних вредности демократске државе.
Саопштење поводом 21. маја, Светског дана културне разноликости
Културна разноликост је заједничко наслеђе човечанства, извориште препорода идеја и друштава које ствара могућности за отварање према другима и усвајање нових погледа на свет, за очување мира међу народима и обезбеђивање одрживог развоја.
Управо у том смислу и УНЕСКО сматра богатство култура цивилизацијском баштином од изузетне вредности, па је 2001. године његова Генерална скупштина усвојила Општу декларацију о културној разноликости, како би се подстакле државе да у сопственим срединама унапреде поштовање и промовисање њених вредности. Тада је упућен и позив земљама чланицама и организацијама цивилног друштва да се уз ангажовање и сарадњу што више актера 21. мај прогласи за Дан културне разноликости, што је 2002. године и учињено, с јасним циљем да то буде прилика да се продубе сазнања и боље разумеју вредности које културна шароликост носи у себи и да се узајамним упознавањем створе услови за успешну коегзистенцију различитих култура, а саживот различитих људи тиме учини бољим.
Значење културне разноликости је у блиској вези са појмом културног идентитета, интеркултуралности и мултикултуралности, који поред осталог подразумевају повезаност различитих језика, етничких група, религија, уметничких израза, вредносних система, гастрономија, па чак и светоназора. Културна разноликост поспешује препознавање нечега страног, али и размену стечених сазнања и усвајање вредности, као што су поштовање, уважавање, толеранција, разумевање и коегзистенција различитих група које деле један исти животни простор.
Такав простор представља и Република Србија, а у њој и Аутономна покрајина Војводина, као њено етнички, верски и језички најхетерогеније подручје. Покрајински заштитник грађана – омбудсман је институција задужена за заштиту људских права грађана и сматра да заштита културне разноврсности представља етички императив нераздвојив од поштовања људског достојанства, људских права и основних слобода. Омбудсман се на скуповима које организује на тему националног идентитета, културе и језика као и својим другим активностима залаже за промовисање богатства различитости, очување особености, аутохтоности и аутентичности, уз истовремену међусобну културну комуникацију, прожимање и размену културних садржаја, чиме се доприноси јачању међусобног поверења и етничких веза. Покрајински омбудсман сматра да у овом процесу посебна улога припада не само породичном васпитању, већ и целокупном образовном систему, у којем је мултикултурална настава доступна сваком ученику, јер се она супротставља расизму и свим видовима друштвене и школске дискриминације - било да се ради о етничким, расним, језичким, верским, материјалним, родним или било којим другим разликама, а подржава и афирмише плурализам код младих генерација, градитеља наше будућности.
