Покрајински заштитник грађана - омбудсман изражава забринутост због начина извештавања медија о тешким трагичним догађајима који су нас погодили ових дана, а у чијем су жаришту пре свега деца. Омбудсман још једном изричито апелује на медије да се уздржавају од сензационалистичког извештавања, интервјуисања свих који су непосредно сведочили догађају, а посебно деце, ширења непроверених информација и нестручних интерпретација и савета. Одговорност је свих да приликом планирања, доношења одлука и предузимања било каквих активности процењују и промишљају о њиховом утицају посебно на децу.
Сензационалистичко и неетично извештавање о трагичним догађајима који су се десили доприносе ширењу и продубљивању осећаја страха, несигурности, небезбедности у јавности, као и ширењу предрасуда према особама са тешкоћама у менталном здрављу, а самим тим отварају врата и пут ка новим насилним инцидентима и догађајима. Самим тим, угрожени оваквим садржајима су и деца али и сви остали грађани и грађанке.
Омбудсман позива надлежна тела да хитно предузму све потребне мере које имају на располагању како би се што пре зауставило неетично понашање новинара и медијских гласила.
Омбудсман користи прилику и да апелује на родитеље да не излажу децу медијским садржајима и програмима у којима се понављају и износе нове информације о трагичним догађајима, будући да их могу узнемирити и изнова производити стресно и трауматско искуство код њих. Исти апел се односи и на све грађане и грађанке - да ни себе саме не излажу превише оваквим стресним садржајима, који само могу појачати њихова осећања страха и нелагодности. Подсећамо да се на нашем сајту налазе већ информације о службама, установама, организацијама које пружају психолошку подршку у кризним ситуацијама и охрабрујемо грађане и грађанке да такав вид подршке користе, посебно у овој ситуацији.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман посебно је забринут због тога што се и ова кризна ситуација и трагични догађај користе да се у јавном простору шире нетачне и нестручне интерпретације и предрасуде о правима детета. Права детета не значе слободу деце да чине шта хоће, напротив, приступ права детета је оно што омогућава и обезбеђује заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривањима у свим контекстима. Генерације данашњих родитеља, просветних радника и радница, одраслих генерално, одрастале су, као и генерације пре њих, у атмосфери у којој се неговала послушност и беспоговорно повиновање ауторитетима. У таквим околностима тешко се развија самосвест код деце, осећај самопоштовања, вредности себе и тога да глас детета нешто значи и вреди – свега оног што чува и штити људско достојанство и интегритет. Право детета да се његов или њен глас чује, није право детета да говори и ради без одговорности према саговорницима, није ни право детета да му се испуњавају све жеље и да се његово мишљење прихвата безусловно. Право детета да се његов глас чује значи поштовање и уважавање детета, значи омогућити детету осећај да је виђено и да га чују, а дете које се тако осећа је дете које развија самопоштовање, личну и друштвену одговорност и поштовање према другима. Данас сви учимо да успостављамо нове и другачије обрасце комуникације са децом и да са њима градимо односе засноване на узајамном поштовању. Због свега тога, концепт дечијих права је изузетно важан и потребан.
Трагични догађаји који су се десили претходних дана позив су сваком од нас да преиспита вредности и поступке које као друштво градимо и негујемо, удео одговорности сваког од нас у стварању атмосфере и амбијента који погодује развоју и ширењу насиља и понајвише на потребу да заштиту детета од насиља, злостављања и занемаривања поставимо као приоритет деловања институција система и друштва у целини.
Смернице новинарима о етичком извештвању о деци и о менталном здрављу:
- Етичке смернице за новинаре - УНИЦЕФ: https://www.unicef.org/serbia/eticka-uputstva-za-novinare
- Приручник за новинаре и новинарке: како извештавати о менталном здрављу – Mentalhub: https://www.mentalhub.org/publikacije/
- Кодекс новинара Србије: https://savetzastampu.rs/dokumenta/kodeks-novinara-srbije/
Покрајински заштитник грађана – омбудсман са дубоком тугом и жалошћу упућује искрено саучешће породицама и пријатељима жртава трагичног догађаја који се десио данас у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду. Саосећамо са ученицима и ученицама, као и запосленима у Школи, ово је огромна трагедија за читаво наше друштво.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива медије на одговорно извештавање о овом догађају, као и на уздржавање грађана и грађанки од коментара који могу додатно да нанесу бол свима који су непосредно и посредно погођени овим догађајем. Омбудсман изричито апелује на медије и новинаре да се, у овако тешком и осетљивом тренутку, уздрже од објављивања и дељења фотографија, интервјуисања деце, родитеља и запослених у ОШ „Владислав Рибникар“.
Међународни дан Рома обележава се од 1990. године, а установљен је са циљем да се пажња јавности усмери на положај припадника ромске националне мањине с једне стране, а с друге да се државни органи подстакну на ефикасније и промптније решавање проблема са којима су припадници ове мањине свакодневно суочени.
Данас се може рећи да су државни органи направили значајан искорак у законодавном, односно нормативном оквиру за побољшање положаја Рома. Међутим, и даље је свеприсутна социјална дистанца што негативно утиче на положај Рома у нашем друштву и то је нешто на чему сви, држави органи, организације цивилног друштва, истакнути појединци и сви грађани, у наредном периоду треба да радимо. Ромска заједница је у претходним годинама изнедрила је бројне врхунске појединце који су друштвено ангажовани и способни да буду носиоци промена, а на целом друштву је да им у томе помогнемо.
Покрајински заштитник грађана-омбудсман својим радом доприноси побољшању положаја Рома кроз поступање по притужбама, спровођењем истраживања којима се добија реална слика о нивоу остваривања одређених права у пракси, те активном сарадњом са ромским организацијама цивилног друштва кроз коју промовишемо и подижемо свест о правима националних мањина па тако и Рома, а уједно и едукујемо о механизмима за заштиту права и слобода која им припадају.
ДОСЛЕДНОМ ПРИМЕНОМ ПРОПИСА ДОПРИНЕТИ ЕЛИМИНАЦИЈИ РАСИЗМА
На данашњи дан је 1960. године полиција у Јужноафричкој Републици усмртила 69 особа које су учествовале у демонстрацијама против закона о апартхејду. Шест година касније, Генерална скупштина Уједињених нација је 21. март прогласила Међународним даном сузбијања расне дискриминације и позвала државе да повећају напоре у циљу елиминисања расизма. Овај дан је уједно и почетак недеље солидарности народа и борбе против расизма и расне дискриминације, јер се још увек у разним деловима света више милиона људи суочава са дискриминацијом: мушкарци, жене и деца и даље бивају жртве расне дискриминације због боје коже, расне припадности, порекла, припадности касти, вери, односно због њиховог националног порекла или националности.
Поводом Међународног дана борбе против расне дискриминације ПЗГО потврђује своје одлучно залагање за елиминацију расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетолеранције, укључујући све њихове облике који се данас јављају, јер расна дискриминација може довести до насиља, злостављања, отежане интеграције и изградње дискриминирајућег профила. Људи који се по нечему разликују се свакодневно суочавају са разним облицима расизма и ксенофобије, почев од злочина из мржње до отежаног приступа услугама или друштвене изолације. Свака дискриминација која се заснива на расној, етничкој, националној припадности или верском убеђењу, језичким или културним разликама грубо крши људска права и због тога је потребна одлучна борба против ње свим законитим средствима. Међународна конвенција о спречавању свих облика расне дискриминације за све нас треба да служи као компас на овом заједничком путу који води ка стварању једног праведнијег, достојанственијег и инклузивнијег друштва, у којем се различитост не доживљава као претња него као снага, која обогаћује сваку заједницу.
Данас се обележава 8. март – Међународни дан жена. Овај датум би требало да служи као подсетник да се борба за родну равноправност, солидарност и друштво без насиља мора спроводити током целе године, као и да улагање у потенцијале девојчица и жена представља улагање у развој читавог друштва. Једнак приступ образовању, једнака заступљеност на руководећим положајима и местима на којима се доносе одлуке, као и нулта толеранција на све облике насиља, чине основе равноправног и праведног друштва.
Иако законска решења дозвољавају одсуство ради неге детета за родитеља оба пола и даље постоје стереотипне предрасуде засноване на полу о томе да су брига о деци и послови у домаћинству резервисани за жене. Борба за равноправно учешће жена у свим областима живота мора обухватити и признавање и вредновање неплаћеног рада жена у домаћинствима и на пољопривредним добрима на селу, као и питање усклађивања професионалног и приватног живота жена.
Поводом обележавања Међународног дана жена Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова у сарадњи са Удружењем научница Србије „СРНА“ и уз подршку Покрајинског секретаријата за привреду и туризам организовао је јуче, 7.марта, скуп под називом „Борба за права жена у науци и даље траје“ коме су присуствовале покрајинска заштитница грађана – омбудсманка доц. др Драгана Ћорић и заменица за равноправност полова Снежана Кнежевић. Покрајинска омбудсманка је овом приликом имала излагање на тему „Рађање научнице“ у којем се осврнула на бројне препреке и изазове усклађивања приватног и пословног живота са којим се сусрећу жене у науци.
Међународни дан жена установљен је у знак сећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. године, када је 15.000 жена је тражило краће радно време, боље плате и право гласа. Иницијативу за тај празник дала је немачка феминисткиња Клара Цеткин, а први Дан жена прослављен је 1911. у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској. Генерална скупштина УН је 1977. године резолуцијом прогласила 8. март Даном женских права и међународног мира.
