У понедељак, 8. априла, по 29. пут заредом биће низом манифестација обележен Међународни дан Рома.
Међународни дан Рома установљен је 1990. године са циљем да се пажња јавности фокусира на положај припадника ромске националне мањине, а државни органи подстакну на енергичније решавање проблема који отежавају остваривање индивидуалних и колективних права Рома.
У жељи да се та права унапреде, у Србији су у протеклом периоду помаци учињени на законодавном, институционалном и образовном плану. Ти помаци, међутим, неће значајније променити положај Рома, ако понашањем њихових суграђана и даље буду управљале предрасуде, а не ратио и објективне могућности са којима располажемо. Социјална дистанца не говори само о присуству предрасуда и отежаној интеграцији Рома, него и о веома суженом простору за остваривање једнакости и темељних људских права.
Свестан положаја припадника ромске мањине, Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива грађане да преиспитају своје понашање и покажу још више солидарности према својим суграђанима Ромима. Покрајински омбудсман, такође, позива и припаднике ромске заједнице, као и невладине организације које се баве унапређењем положаја Рома, да му се обрате увек када сматрају да су, због поступања органа управе, онемогућени у остваривању својих уставом загарантованих права и слобода.
Проблеми Рома морају, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, постати предмет концентрисане активности државних органа сваког, а не само једног дана у години. Стратегије и акциони планови, донети у циљу побољшања њиховог положаја, добијају на важности само ако се доследно примењују. У супротном ти документи немају никаквог смисла и представљају, не само неодговорно расипање реусрса, него и поигравање са очекивањима припадника ромске мањине. Актуелна питања морају се и у наредном периоду решавати заједнички, са чврстим уверењем да без сарадње и изградње међусобног поверења нема напретка.
Основан у циљу ефикасне заштите људских права, Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива све надлежне институције да у континуитету наставе да чине напоре како би се припадници ромске мањине још значајније померили унапред и заједно са осталим члановима друштва уживали права и слободе које им по Уставу припадају.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман најоштрије осуђује најновији случај насиља у партнерским односима који се, према наводима медија од 14. марта 2019. године, догодио у Новом Саду, а који је за последицу имао наношење вишеструких и озбиљних телесних повреда млађој женској особи.
Покрајински заштитник грађана- омбудсман захтева од надлежних органа да у овом, као и сваком другом случају партнерског насиља и насиља у породици, према починиоцима насиља примене све законом предвиђене мере, које се не односе само на мере удаљавања насилника из стана и забрану приласка жртви, него и на адекватно одмеравање казне.
Покрајински заштитник грађана- омбудсман поново изражава своју забринутост због све чешћег присутног насиља међу младим људима, као и због све безобзирнијих и свирепијих видова испољавања тог насиља. Посебно забрињавајућом, сматра чињеницу да насиље престаје да буде екцес, а све чешће постаје модел понашања.
Друштво које није у стању да на ефикасан начин стане на пут насиљу у партнерским и свим другим односима, принуђено је да броји мртве. Од почетка године у Војводини су убијене најмање две жене. Начин на који су убијене мора да узнемири грађанску свест и подстакне надлежне органе на промптну и енергичну реакцију.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, поводом учесталих медијских написа о деци и онима у којима се појављују деца, апелује на све представнике и представнице органа јавне власти, установа и других институција и медија да, приликом извештавања и информисања јавности о својим активностима, у пуној мери поштују права детета гарантована Конвенцијом Уједињених нација о правима детета и законом.
Право детета на приватност као и поштовање личног достојанства, психичког и физичког интегритета детета не смеју бити угрожени несавесним и сензационалистичким извештавањем медија, неодговорним поступањем институција и постављањем интереса појединаца и група изнад принципа најбољег интереса детета.
Недопустиво је да представници јавних институција и медији не воде рачуна о садржини информација које презентују јавности, јер тако често, посредним или непосредним разоткривањем идентитета детета и породице, навођењем детаља случаја, непримереним описима деце, произвољним интерпретацијама и етикетирањем учесника одређених догађаја, грубо крше зајемчена права детета.
Разоткривањем идентитета детета и излагањем осетљивих приватних, личних података о детету и његовој породици у јавности, дете и породица излажу се ризицима од нежељених коментара и субјективних процена и интерпретација јавности, а сам приказ детета у јавном медијском садржају може додатно утицати и појачати трауматично искуство детета и произвести вишеструку штету по његов развој, доживљај његове личне вредности и слике о себи, угрозити му здравље, а неретко и његову безбедност и сигурност.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман не одобрава, али разуме поступке родитеља који, разочарани или незадовољни одговором инсититуција, понекад, у најбољој намери и жељи да заштите дете, јавности изложе осетљиве податке и информације које дубоко задиру у приватност детета и своје породице. Управо је дужност и обавеза представника јавних институција, као и самих медија, да штите права детета, те да у таквим случајевима, поуче родитеље и јавност о начину извештавања руковођеним најбољим интересом детета и да одговорно презентују добијене информације.
Подсећамо на то да је Покрајински заштитник грађана и ранијих година изражавао забринутост због непримереног и неетичног извештавања у медијима о деци, те да је пре годину дана, овим поводом, одржао Стручни скуп „Деца и медији“. Овај скуп окупио је представнике и представнице свих релевантних државних институција, организација цивилног друштва и медија, с циљем унапређења положаја и права детета и заштите деце у медијском и јавном простору. Истовремено, Покрајински омбудсман реализовао је истраживање у вези са поступањем правосудних органа и органа старатељства у случајевима извештавања о деци. Резултати истраживања показали су да већина органа нема интерне протоколе, правилнике, процедуре или кодексе којима је регулисан начин извештавања медија и јавности о деци и питањима у вези са децом, као и да већи број запослених није прошао обуку о правима детета, а да медији неретко износе и нетачне податке о случајевима и информације у вези са идентитетом детета.
Наведеним истраживањем обухваћене су и медијске куће у АП Војводини, а од двадесет војвођанских електронских и писаних медија обухваћених узорком истраживања, у само шест постоје специјализовани новинари за извештавање о деци и у вези са децом, док већина запослених у медијима није прошла ниједну обуку о правима детета.
Подсећамо напослетку и на то да је медијско извештавање о случајевима кршења људских права од великог значаја и за само поступање Покрајинског заштитника грађана, будући да овај орган, управо на основу сазнања из медијских извора, покреће поступке по сопственој иницијативи када оцени да постоји или је постојала повреда права грађана од стране органа управе. Стога, позивамо још једанпут медије да не саучествују у кршењу људских права и права детета, већ да буду снажан савезник Покрајинског заштитника грађана и да одговорним, критичким, етичким и емпатичним односом према извештавању о деци доприносе остваривању пуне заштите права детета.
Данас је Осми март, Међународни дан жена. На овај дан увек и изнова треба подсећати због његовог еманципаторског садржаја. Треба на њега подсећати и зато да би се неповољни услови рада, који су својевремено извели текстилне раднице на улице Њујорка, истакли и у садашњости, а жене подстакле да затраже, као и њихове претходнице, пристојне услове рада, веће зараде и поштовање њихових права.
То што Осмог марта у земљи неће бити масовних демонстрација жена, не значи да су оне задовољне својим правима и положајем у друштву. Нека од тих права су још увек остала само на прокламацији (рецимо право на једнаку зараду за исти рад), а положај жена није никад толико добар да се не би могао унапредити и учинити још бољим. Сиромаштво, насиље, дискриминација, различити облици узнемиравања, мобинг и ускраћивање права још увек су део свакодневице великог броја жена.
Осми март се често своди на продужетак Дана заљубљених и многима, углавном мушкарцима, пружа прилику да тог дана надокнаде све оно што су пропустили да ураде половином фебруара, чиме се овај празник дерадикализује и тривијализује.
Поменутој тривијализацији се треба супротстављати уношењем политичког садржаја у обележавање Осмог марта, обнављањем критичког простора за рационалну дебату о проблемима који оптерећују жене, за њихово повезивање преко етничких, верских и језичких граница, за мобилизацију и демонстрацију солидарности.
То што је Осми март постао другоразредни празник не значи ништа друго до да су неки други проблеми постали важнији од права жена, родне равноправности и правде. У потпуности посвећен заштити људских права, Покрајински заштитник грађана - омбудсман ће и убудуће, као што је то чинио и до сада, инсистирати на остваривању и ефикасној заштити права жена увек када су она угрожена, на једнакости, њиховој већој видљивости у јавном простору, на присуству у политици и учешћу у процесима одлучивања.
Отварајући простор за маргинализоване и невидљиве групе, подржавајући захтеве за побољшањем њиховог положаја, Покрајински заштитник грађана- омбудсман инсистира на ревитализацији еманципаторског садржаја Осмог марта, јер се само тако можемо приближити друштву заснованом на поштовању људског достојанства, владавини права, социјалној правди, једнакости и демократији.
21. фебруара се обележава Међународни дан матерњег језика. Овај дан редовно прослављају земље чланице УНЕСЦО-а како би промовисале језичну и културну разноликост, те мултилингвизам. Основни циљ је да се подигне свест о значају матерњег језика и вишејезичности.
Право на употребу матерњег језика је једно од основних људских права. Матерњи језик је део културног идентитета народа, тачка препознавања, различитости али и толеранције и разумевања. Језик је најмоћније средство комуникације, служи међусобном споразумевању и дијалогу.
Овај дан је од посебног значаја, јер језик представља значајан елемент националног идентитета, који ваља неговати и брижно чувати. Језичка шароликост је једна од важних одлика Војводине, чега смо сведоци у породичном окружењу, међу пријатељима, на радном месту, на улици. Зато не само данас, већ сваког дана треба да пркосимо вавилонској језичкој збрци и не дозволимо да нас та разноликост удаљава, него да нас мотивише на зближавање и боље упознавање.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман се у свом свакодневном раду бори за поштовање људских и мањинских права и против дискриминације сваке врсте, па тако и против дискриминације људи на основу језичке припадности. Очувања матерњег језика служи очувању властитог идентитета, зато је важна и њена јавна и службена употреба, као и у области образовања и јавном информисању. Стога је посебно битна доследна примена прописа који гарантују право на употребу и неговање матерњег језика
