Please select your page

Упркос вишегодишњим активностима надлежних институција, друштвено одговорним акцијама појединих провајдера услуга мобилне телефоније и интернета, као и залагању организација цивилног друштва које се баве заштитом права детета и едукацијом о безбедном коришћењу информационо-комуникационих технологија (ИКТ), у Републици Србији и даље не постоји ниједан правни акт, нити стратешки документ на државном нивоу који препознаје или дефинише експлоатацију деце путем ИКТ као посебан, све учесталији вид злостављања, злоупотребе и насиља над децом. Чак ни Стратегија развоја информатичког друштва у Републици Србији до 2020. године децу не помиње, нити их издваја као посебно рањиву групу подложну експлоатацију путем ИКТ.

Министарство унутрашњих послова на конференцији посвећеној овој теми која је одржана прошлог новембра у Београду изнело је податак да је током 2015. године полиција ухапсила 35 особа због кривичног дела искоришћавања малолетних лица за порнографију и то оценило као значајно повећање у односу на претходни период. Истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана „Експлоатација деце на интернету”, међутим, још 2013. године је указало на то да криминолошки приступ усмерен ка кажњавању починилаца, а и то тек уколико дело уопште буде откривено, пријављено и благовремено процесуирано, открива тек врх леденог брега. Ситуацију додатно усложњава и чињеница да провајдери услуга интернета децу апсолутно не препознају чак ни као посебну групу својих корисника, те је и њихова свест и потреба да се она заштите на незадовољавајућем нивоу. Истраживање такође показује да значајан број одраслих нема навику да децу упућује на активности и онлајн сарджаје путем којих се могу информисати о безбедном коришћењу ИКТ јер ни сами не знају за њих. Уз то, родитељи најчешће не умеју да препознају и да се суоче са тим да је њихово дете жртва експлоатације путем интернета, нити знају коме да се обрате за помоћ. 

Непостојање правних аката и стратешких докумената који би децу препознали  као посебну рањиву групу у контексту експлоатације путем ИКТ онемогућава систематско праћење њене заступљености и утицаја, као и превентивно деловање целокупног друштва на ову дугорочно погубну појаву која све више узима маха. Организовано информисање и едукација деце, а посредно и одраслих, о правилном коришћењу ИКТ и начинима заштите од злоупотребе тако остаје изван школског система или је, у најбољем случају, сведена на факултативну активност, док жртве ове врсте злоупотребе и насиља остају без адекватне подршке и заштите. Забрињава и то да је информатика на основношколском образовном нивоу само изборни, а не обавезни предмет.

Обележавањем Дана безбедног интернета сваке године промовише се безбедније и одговорније коришћење онлајн технологија и мобилних телефона, посебно међу децом и младима. Ове године, 9. фебруар ће широм света бити обележен под слоганом „Каква је твоја улога?”. Јавности се тиме жели поручити да сваки појединац и појединка још од најранијег узраста може да допринесе безбедном и одговорном коришћењу савремених ИКТ.

Више о безбедном коришћењу интернета можете сазнати на: www.bezbedaninternet.ombudsmanapv.org


Поводом саопштења ЈКП „Водовод и канализација“ да је и ове године славским обредом и освећењем богојављенске водице обележена слава предузећа, Покрајински заштитник грађана – омбудсман сматра својом обавезом да поново реагује и упозори на непримерено понашање управе овог јавног предузећа.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа управу ЈКП „Водовод и канализација“, јавност и надлежне градске органе да је Република Србија Уставом дефинисана као световна држава у којој су држава и цркве одвојене;

да је улога ЈКП „Водовод и канализација“ да између осталог, све грађане, без обзира на њихову националност, језик, вероисповест или неко друго лично својство, снабдева, и квалитетном пијаћом  водом;

да је непримерено да  јавна предузећа, као вршиоци јавних овлашћења, имају и обележавају славе.

Уставно начело о одвојености државе и цркве не спречава вернике да исповедају веру, обележавају верске празнике, укључујући и славе. Поштујући поменуто начело, улога државе је да свакоме омогући да следи и исповеда веру по свом  избору, а не да се преко јавних предузећа ставља на страну појединих вера и традиција и на тај начин доводи у питање уставом гарантовану једнакост грађана.  


Предлог Срђана Вербића, министра просвете, науке и технолошког развоја, да се ученици у основним и средњим школама растерете обимног градива заслужује, по мишљењу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, озбиљну пажњу и стручне и лаичке јавности.

Звучи невероватно признање министра Вербића да за петнаест година, колико се у школама у Србији изводи верска и настава грађанског васпитања, ниједном није урађена озбиљна анализа ефеката наставе ових предмета.

У више наврата до сада, Покрајински заштитник грађана – омбудсман скретао је пажњу јавности на појаве подвајања ученика по основу националне припадности. Извођење верске наставе у оквиру државног школског система додатно подстиче подвајање и по основу вероисповести. Покрајински омбудсман још једном жели да нагласи да је улога државно организованог образовања да доприноси међусобном упознавању и зближавању, а не стварање услова за подвајање ученика на верској, етничкој, културној, идеолошкој или било којој другој основи.

Подржавајући предлог министра Вербића да се о верској настави и грађанском васпитању поведе широка и отворена јавна расправа, Покрајински заштитник грађана - омбудсман сматра веома важним да подсети будуће учеснике у расправи да су у Србији према Уставу, цркве и верске заједнице одвојене од државе. У секуларној држави није спорно право на верску наставу, него извођење те наставе у државним школама. 


Појављивање и учешће деце на скуповима политичких партија у неколико је наврата  подстакло  Покрајинског заштитника грађана – омбудмана да се обрати јавности. Међутим, овакво понашање политичких странака, али и неодговорност особа на челу образовних установа из којих деца учествују у страначким активностима, наставља се и уочи предстојеће изборне кампање, иако је то апсолутно непримерено и у супротности са Конвенцијом о правима детета Уједињених нација. И последњи такав случај – учешће хора Гимназије Јован Јовановић Змај на скупу СНС у Новом Саду - сведочи о континуитету игнорисања права детата. Забрињава чињеница да школе, пристајући на учешће ученика на партијским скуповима, парцијалне интересе странака претпостављају добробити деце.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман указивао је јавности на ову појаву  још 2012. и 2014. године, позивајући све политичке странке да поштују „Кодекс о заштити деце од политичких злоупотреба” и тако покажу да им је заиста стало до деце и њихових права. У друштву, на жалост, још увек не постоји спремност за тако нешто. Та чињеница, међутим, не може бити оправдање једнима да са партијском инструментализацијом деце наставе, а другима да се опортунистички повијају пред захтевима партијских политика.

Као просветне институције, школе су дужне да ученицима преносе знања о свету у коме живе, па и о свету политике. У том свету постоје прихватљива и неприхватљива, дозвољена и недозвољена понашања, а образовање у складу са најбољим интересом детета не пропушта прилику да ученике упозна са разликама у понашању. На тај начин школе, с једне стране, доприносе образовању политички одговорних грађана, а с друге стране, смањују простор за све касније страначке злоупотребе.

За странку, која попут СНС, не пропушта прилику да јавно истакне своју оданост европским вредностима, скуп у петак би морао бити прилика за озбиљно преиспитивање, тим пре, јер је реч о почетку предизборне кампање. А почети изборну кампању са поруком да нема ничег проблематичног у претварању деце у оруђе политчких странака никако не може да буде порука странке привржене европским вредностима.


Када би сви мигранти живели у једној држави, она би, према подацима Међународне организације за миграције, спадала међу пет најмногољуднијих држава у свету. Из године у годину број миграната расте, а проблеми са којима се сусрећу подстакли су Уједињене нације да обрате пажњу на остваривање њихових права. У децембру 1990. године, Генерална скупштина УН усвојила је Међународну конвенцију о заштити права радника миграната и чланова њихових породица, да би десет година касније 18. децембар био проглашен Међународним даном миграната.

Данас, 25 година након усвајања поменуте Конвенције, са жаљењем можемо констатовати да положај миграната и даље изазива забринутост; данас већу него јуче. У условима економске кризе, масовне незапослености, успона политичке деснице, пораста ксенофобије и моралне панике  мигранти се стигматизују као претња по националну културу  и безбедност. У реторици деснице мигранти су људи који краду послове, празне фондове, утичу на пораст криминала, уништавају школе и руинирају локалне заједнице, па се од националних влада енергично захтева да заоштре имиграциону политику и редукују број миграната, подигну ограде и затворе границе. Позитивне ефекте које мигранти носе са собом, рецимо, њихов допринос културном плурализму и привредном развоју земље, нема ко да истакне. Зато је 18. децембар прилика да се јавност подсети на допринос миграната економском развоју европских друштава, да се од влада захтева енергичније деловање у спречавању дискриминације и демонизације миграната, као и да се локалне заједнице подстакну да се што спремније, уколико се укаже потреба за њиховим збрињавањем, суоче са изазовима које збрињавање миграната носи са собом. 

Иако у Војводини током године није било драстичних испада и напада на мигранте и избеглице, а каквих је било у неким суседним и државама ЕУ, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је, својевремено, са великом забринутошћу упозорио на присуство расизма и нетрпељивости у односу на мигранте и избеглице. Економска криза и рецесија тање солидарност са људима у невољи, а боравак миграната у прихватним центрима подиже трошкове функционисања локалних самоуправа и буди незадовољство грађана. Имајући у виду ове чињенице, Покрајински заштитник грађана - омбудсман жели да нагласи две ствари – прво, мигранти нису безбедносни, већ хуманитарни проблем и, друго, мигранти нису узрок наших проблема, него прилика да се, помажући људима у невољи, потврдимо у свом људском достојанству и да, као одговорни људи, сачувамо, свему упркос, солидарност и једнакост са свима који носе људски лик.


Последња саопштења


Најчитаније вести


Медијски кутак