Омогућити остваривање највишег степена права

Саопштење поводом условљавања пружања услуга здравствене заштите деци млађој од 15 година

Министарство здравља Републике Србије је у децембру 2011. здравственим установама у АП Војводини наложило да децу узраста до 15 година примају искључиво уз присуство родитеља, усвојитеља или старатеља. Након што су се Покрајинском омбудсману овим поводом обратили родитељи деце до 15 година старости, као и здравствени радници, ова институција је на основу овлашћења у области права детета утврдила да поменуто обавештење Министарства нема правни основ у важећим прописима, те да у пракси доводи до угрожавања права деце на здравствену заштиту.

Покрајински омбудсман је Министарству здравља Републике Србије, као и Покрајинском секретаријату за здравство, социјалну политику и демографију упутио Мишљење у ком се указује на то да је овакво рестриктивно тумачење законске одредбе у супротности са законским начелима приступачности и правичности здравствене заштите. Осим што није у складу са основном сврхом система здравствене заштите и принципима најбољег интереса детета, овакво уско схватање закона производи и различите негативне последице којима је заједнички именитељ - угрожавање остваривања права деце на здравствену заштиту, а за коју је законом посебно утврђена обавеза примене највиших могућих стандарда у овој области.

Обавештење Министарства здравља не узима у обзир ни специфичност потреба деце различитог развојног узраста у области здравствене заштите, врсту и дужину трајања здравствене услуге, не пружа прецизно тумачење појма „медицинска мера“ нити могућност давања обавештења и обезбеђивања пристанка родитеља, старатеља или усвојитеља на други начин, осим њиховог личног присуства. Стога се постављају и сасвим практична питања: уколико се инсистира на личном присуству законског заступника детета, шта се дешава, на пример, уколико дете од 13 година свакодневно треба да прими ињекцију у дому здравља или када треба да оде на обавезну месечну контролу зубног апарата у време када су родитељи на послу? Шта се дешава са болесном децом која живе на улици или су корисници услуга служби које нису при центру за социјални рад, а која нису евидентирана у систему здравствене и социјалне заштите? До њихових родитеља најчешће није могуће доћи, те су тој деци, изузев у хитним случајевима, тј. када су животно угрожена и када то неко други примети и пријави, практично недоступне услуге система здравствене заштите.

Министарство здравља у обавештењу такође  није предвидело изузетке од овог правила, нити могућност да се под посебним околностима сагласност исходује од стране другог одраслог лица, што је посебна ограничавајућа околност у случају деце из нарочито угрожених друштвених група, а којој је здравствена заштите најчешће потребнија него другој деци, али и теже доступна. Поменуто обавештење се не може сматрати потпуним и законитим јер је одредбом става 1. члана 32. Закона о здравственој заштити прописано и да пацијент може дати пристанак на предложену медицинску меру усмено или писмено, односно прећутно (тј. ако се није противио), чиме се пружа могућност да се лекарска услуга детету пружи уз писмену или усмену сагласност родитеља, старатеља и усвојитеља уз претходно обавештење, а не искључиво уз његово лично присуство.

На основу датог мишљења, Покрајински омбудсман је позвао здравствене установе, као и надлежне органе управе с обзиром на њихова законска овлашћења у погледу друштвене бриге за здравље становништва, да изналажењем целисходних решења, у складу са законом, омогуће остваривање највишег могућег стандарда здравља и здравствене заштите деце.

Интегралну верзију мишљења можете прочитати овде.