Два века Матице српске
Свечаном академијом у Српском народном позоришту обележена су два века најстарије српске књижевне, културне и научне институције – Матице српске.
Основана је 1826. године у Пешти, у време ослобађања Србије од вишевековне турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ у пуној мери укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета. Из пештанског Текелијанума у новосадски Платонеум пресељена је 1864. године.
Оснивачи Матице српске били су Јован Хаџић, Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић, док су добротвори и чланови Матице били кнез Милош Обреновић и његов брат Јеврем, племић Сава Поповић Текелија, барон Јован Николић од Рудне, Петар II Петровић Његош, припадници краљевске породице Карађорђевић, писци, народни трибуни, светски познати научници, попут Михајла Пупина, али и мање знани грађани који су својим прилозима подржавали просветитељску мисију Матице српске.
На свечаности се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је истакао да Матица данас има око 2.000 сарадника, укључених у више десетина научних и развојних пројеката, а раде, између осталог, и на припреми десет Матичиних научних часописа и публикација од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Речник српског језика, Правопис и многе друге. Посебан понос је и Летопис, који је основан две године пре Матице и најстарији је књижевни часопис у Европи.
Библиотека Матице српске има више од 3,5 милиона публикација, а Галерија богату збирку у којој је представљено српско сликарство од 18. до 20. века.
На свечаности су се присутнима обратили и Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, као и Милош Вучевић, саветник Председника републике за регионална питања.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман упућује најсрдачније честитке Матици српској поводом њеног јубилеја, уз жељу да настави и даље да успешно чува српски језик, културу и идентитет.
