Održana konferencija „Objedinjenim delovanjem ka društvu bez nasilja – od zakona do prakse“
U ponedeljak, 2. decembra 2024. godine, u Studentskom kulturnom centru u Novom Sadu, održana je devetnaesta po redu konferencija Mreže „Život bez nasilja“ pod nazivom „Objedinjenim delovanjem ka društvu bez nasilja – od zakona do prakse“. Konferenciju su organizovali Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, kao koordinator Mreže, u saradnji sa Ministarstvom pravde Republike Srbije.
Uvodni deo konferencije otvorila je doc. dr Dragana Ćorić, pokrajinska zaštitnica građana – ombudsmanka, koja je istakla značaj saradnje između različitih institucija u sprečavanju nasilja. Ispred Ministarstva pravde učesnicima se obratila državna sekretarka Bojana Šćepanović, koja je navela da se u 2025. godini navršava trideset godina od kada su Pekinška deklaracija i Platforma za akciju usvojene na Četvrtoj svetskoj konferenciji o ženama u Pekingu. O ovom dokumentu, koji predstavlja relevantan okvir za uređenje oblasti rodne ravnopravnosti i sprečavanja nasilja nad ženama, govorila je i Ljiljana Lončar, projektna menadžerka u Agenciji UN WOMEN. Ona se osvrnula i na kontinuiranu saradnju i podršku ove agencije Mreži „Život bez nasilja“ koja se ogleda kroz realizaciju brojnih zajedničkih aktivnosti u cilju edukacije profesionalaca koji postupaju u slučajevima nasilja nad ženama, ali i šire javnosti.
Svetlana Nešić Bajgo, savetnica u Pokrajinskom ombudsmanu predstavila je podatke rezulatata istraživanja Pokrajinskog ombudsmana o postupanju institucija u slučajevima nasilja u porodici u 2023. godini. Uočeno je da je od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici poboljšana saradnja između policije, tužilaštva i centra za socijalni rad, ali je i dalje potrebno veće uključivanje obrazovnih i zdravstvenih ustanova, kao i organizacija civilnog društva. Deca i starije osobe su nedovoljno vidljive žrtve nasilja u porodici, kao i osobe sa invaliditetom i pripadnici/pripadnice marginalizovanih grupa. Uočena su, između ostalog, i različita tumačenja pojedinih (odredbi) propisa zaposlenih u različitim institucijama, nedostatak programa za rad sa počiniocima porodičnog nasilja, kao i postojanje predrasuda i stereotipa kod profesionalaca/profesionalki koji rade na slučajevima nasilja u porodici.
Prvi panel bio je posvećen novim oblicima nasilja nad ženama koji se javljaju u digitalnom okruženju. Zorana Parezanović iz Udruženja građana „Atina“ predstavila je rezultate istraživanja o rodno zasnovanom nasilju u digitalnom prostoru „ISPRED EKRANA“. O nasilju nad ženama i devojkama u digitalnom svetu i njegovim oblicima govorila je i Tijana Milošević iz Agencije UN WOMEN. Damir Kostovski, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.predočio je prisutnima načine na koje institucije reaguju na ovaj rastući problem.
Drugi panel bio je posvećen rodno zasnovanom nasilju nad osetljivim grupama žena. U ovom panelu učestvovali su Rajko Vukosavljević, javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Svjetlana Timotić iz Organizacije za podršku ženama s invaliditetom „IZ KRUGA – VOJVODINA“ i Nadežda Satarić iz Udruženja „Amity – snaga prijateljstva“. Panel je ponudio dublji uvid u problematiku nasilja nad ženama iz marginalizovanih grupa – ženama sa invaliditetom, starijim ženama i žrtvama trgovine ljudima, kao i potrebu za specijalizovanim pristupima u ovim slučajevima.
Treći panel bavio se uticajem stavova profesionalaca na ostvarivanje zaštite od nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja i na ovu temu govorili su Damir Kostovski, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Olivera Pejak Prokeš, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i doc. dr Nada Padejski Šekerović sa Fakulteta za sport i psihologiju - TIMS. Ovaj panel se fokusirao na važnost stručnog i senzibilisanog postupanja i stavova profesionalaca u slučajevima nasilja, odnosno na to kako oni mogu uticati na efikasnu, blagovremenu i sveobuhvatnu zaštitu žrtava.
Na kraju konferencije učesnici/ce su formulisali zaključke, od kojih su najvažniji sledeći:
- Zagovaranje, zastupanje i informisanje šire društvene zajednice o rodnim stereotipima, značaju, opsegu i posledicama digitalnog nasilja mora biti kontinuirano;
- Potrebno je razviti i učiniti dostupnim usluge za osobe koje su preživele digitalno rodno zasnovano nasilje;
- Budući da je veliki rizik od femicida u slučajevima kada se krše hitne mere, kršenje hitnih mera mora se prijavljivati nadležnim organima;
- Potrebno je u izmene Krivičnog zakonika uključiti i dodatne mere bezbednosti i zaštite žrtava;
- Tužilačka praksa mora biti rigoroznija, a kaznena politika oštrija;
- Neophodno je raditi na sprovođenju preporuka CEDAW Komiteta;
- Obezbedititi kontinuiranu, obaveznu obuke za profesionalce u pravosuđu, sistemu socijalne zaštite, policiji i zdravstvenim ustanovama;
- Unaprediti evidencije institucija o nasilju nad ženama i nasilju u porodici, budući da one nisu ujednačene i ne odgovaraju na potrebu za vođenjem rodno osetljivih i drugih relevantnih podataka (uzrast, odnos/veza između žrtve i počinioca, izrečene mere...)
- Obezbediti obaveznu obuku za negovatelje starijih osoba.
Konferencija „Objedinjenim delovanjem ka društvu bez nasilja – od zakona do prakse“ okupila je u Novom Sadu više od 120 učesnika/ca, predstavnika/ca sudova, javnih tužilaštava, centara za socijalni rad, nevladinih i međunarodnih organizacija. Konferencija je imala za cilj razmenu iskustava i primera dobre prakse, te je posvećena temama koje su od velikog značaja za osnaživanje članica mreže i unapređenje zaštite žrtava, institucionalne saradnje i jačanje sistema zaštite žrtava.
