Please select your page

Репродуктивно здравље мушкараца и ми

Репродуктивно зсравље мушкарацПрема подацима Републичког завода за статистику, 48.7% становништва Републике Србије чине мушкарци. Како су често неправедно занемарени у расправама о репродуктивном здрављу, посебно када су репродуктивна питања попут контрацепције и неплодности схваћена као женска, Покрајински омбудсман сматра да је од огромног значаја утврдити потребе и бриге о репродуктивном здрављу мушкараца, јер и они, попут жена, захтевају свеобухватне здравствене услуге у вези са репродуктивним и сексуалним здрављем.

Репродуктивно здравље је стање физичког, менталног и социјалног благостања у свим областима везаним за репродуктивни систем, у свим фазама живота. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља битну компоненту универзалног права на највиши могући стандард телесног и менталног здравља, како је то дефинисано у Универзалној деклерацији о људским правима и у другим међународним конвенцијама, декларацијама и консензусима о људским правима. Друштво је дужно да о репродуктивном здрављу појединаца води адекватну бригу и да обезбеди едукацију о полности и репродукцији као и дијагностику и лечење различитих болести и поремећаја. Приступ услугама заштите и унапређења сексуалног и репродуктивног здравља је људско право које би требало да буде доступно мушкарцима и женама. Иако су заштита и очување репродуктивног здравља важни за све узрасне категорије становништва, ипак су најважнији у периоду психофизичког и полног одрастања, односно адолесценције, због чега је посебна пажња била посвећена управо репродуктивном здрављу младих мушкараца.

На почетку конференције присутнима се обратио покрајински заштитник грађана проф. др Зоран Павловић, који је подсетио на чињеницу да је, у демографском смислу, за годину дана наша земља остала без становништва величине града попут Бечеја. Он је нагласио значај заједничког, синергијског рада на побољшању репродуктивног здравља и заустављању негативног природног прираштаја, које је једно од најзначајнијих питања нашег опстанка. Негативни природни прираштај и рађање мање од 1,5 детета по породици као и растућа појава секундарног стерилитета јасно указује да је образовање деце и младих у овој области као носилаца репродукције становништва у будућности нешто што заслужује већу бригу друштва.  Излагање је започела  проф. др Душанка Добановачки која је  говорила о улози дечијег уролога у заштити сексуалног здравља мушке популације и истакла  важност мултидисциплинарног приступа овој теми, неопходност рада са омладином, родитељима и организацијама, али и потребу за континуираном едукацијом лекара. Др  Мирјана Штрбац, епидемиолог, имала је излагање на тему „Рано откривање сексуално-преносивих инфекција (СПИ) и сексуално здравље мушкараца“. Она је указала на значај брзе превенције за сексуално и репродуктивно здравље младих и подсетила да они могу у оквиру Центра за контролу и превенцију болести на Институту за јавно здравље Војводине сваког радног дана од 8 до 13 часова обавити добровољно поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ, вирусне хепатитисе и сифилис (ДПСТ). Доц. др Снежана Укропина, специјалиста социјалне медицине,  причала је о здравственом васпитању о сексуалном и репродуктивном здрављу (аспект мушког пола). Она је упознала присутне са трогодишњим програмом „Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу“ који се спроводио у скоро 80 средњих школа у АП Војводини. Овај програм је утицао на одлагање ступања у сексуалне односе као и на веће знање о заштити сексуалног и репродуктивног здравља деце која су  учествовала у њему. Доц. др Радмила Велицки, лекар специјалиста хигијене, говорила је о медитеранској исхрани и њеном (позитивном) утицају на репродуктивно здравље мушкараца, док је доц. др Милка Поповић, лекар специјалиста хигијене упознала учеснике/це са дијететским суплементима у функцији мушког здравља. Резултате истраживања о приступу адолесцената информацијама о репродуктивном и сексуалном здрављу представила је др Данијела Кораћ Мандић из Новосадског хуманитарног центра. Истраживање је показало да младима није довољно доступна одговарајућа подршка у разумевању ове важне животне области, да се о томе мало говори у школи, да су присутни родни стереотипи међу младима који диктирају родне поделе које излажу ризику дечаке и девојчице.

На крају конференције формулисани су закључци:

- Рана дијагностика и лечење конгениталних аномалија репродуктивних органа  мушкараца могу да обезбеде очување фертилне функције у одраслом добу мушкарца;

- Код младих мушкараца  сексуално преносиве инфекције (СПИ)   често остају непрепознате те се не примењује правовремена терапија и лечење;

- Дуготрајни упални процеси утичу на оштећење репродуктивног система код мушкарца и из тог разлога је неопходно едуковање младих о могућностима  превенције СПИ, као и о њиховим последицама;

- Неопходно је упознавање младих са ефектима вакцине против ХПВ-а односно њеним значајем у превенцији карцинома;

- У очувању мушког репродуктивног здравља важна је балансирана и оптимална исхрана уз подизање  свести о значају функционалне исхране;

- Употреба  дијететских суплемената који су у функцији мушког здравља је у порасту,  али исти се могу употребљавати само у дефинисаним ситуацијама и уз консултације са стручним лицима, те исти не могу  представљати замену за лекове;

- Неопходност  континуираног  образовање лекара, педијатара, школских лекара и лекара који се у својој пракси баве децом и адолесцентима, и информисање о савременим ставовима за очување фертилитета мушке популације;

- Важно је увести сексуално образовање у образовни систем Србије најкасније до узраста 16 година;

-  Здравствено васпитање о сексуалном и репродуктивном здрављу неизоставно треба да садржи едукацију о сексуалним и репродуктивним правима, родној равноправности, значају аутономности у доношењу сексуалних одлука, али и питања која се тичу стереотипа родних улога, дестигматизације и антидискриминације, у односу на сва лична својства, па и у односу на пол и род.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је данашњу видео-конференцију „Репродуктивно здравље мушкараца“ у сусрет 11. јулу, Светском дану становништва.