Please select your page

Објављено истраживање „Право на доступност здравствене заштите у АП Војводини“

Наловна страница

Истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана „Право на доступност здравствене заштите у АП Војводини” бави се доступношћу специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа за које није прописано утврђивање листе чекања у општим болницама на територији АП Војводине током 2016. године.

Основно полазиште истраживања је да је грађанима током 2016. године било отежано остваривање права на ову врсту здравствених услуга из обавезног здравственог осигурања у оквиру постојећег здравственог система у Републици Србији

У истраживању су учествовали грађани - корисници услуга система здравствене заштите, Клинички центар Војводине и девет општих болница на територији АПВ, као и десет саветника за заштиту права пацијената у јединицама локалне самоуправе у којима се ове установе налазе, од којих су потоњи учествовали и у посебној фокус групи. Уз десет заштитника права осигураних лица у здравстеним установама обухваћеним истраживањем, подаци о остваривању права грађана на накнаду трошкова обављања специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа за које није прописано утврђивање листе чекања у приватној пракси затражени су и од Покрајинског фонда за здравствено осигурање и седам окружних филијала Републичког фонда за здравствено осигурање на територији АПВ.

Међу најзначајније резултате истраживања, омбудсман издваја:

  • Опште болнице, једнако као и грађани и саветници за заштиту права пацијената, слажу се у оцени да је највећи проблем у вези са обављањем специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа то што је број доктора медицине-специјалиста недовољан у односу на број захтева за прегледима;
  • У општим болницама на територији АПВ грађани тврде да су највише проблема имали са заказивањем интернистичких преглед ултразвуком и прегледа кардиолога, као и свих специјалистичких прегледа начелно. Слично је стање и у Клиничком центру Војводине, док домови здравља на територији АП Војводине, укључујући и онај у Новом Саду, најчешће немају довољно капацитета да подмири потребе грађана за ултразвучним и другим радиолошким прегледима, као и прегледима гинеколога, физијатара, офталмолога, ендокринолога и кардиолога;
  • Опште болнице су издавале прописане потврде о немогућности обављања специјалистичких прегледа за које није предвиђена листа чекања у року од 30 дана од дана јављања осигураног лица са лекарским упутом, односно оверавале упуте од изабраног лекара са датумом прегледа заказаним у року дужем од 30 дана, у занемарљивом броју, од чега чак пет болница и Клинички центар Војводине нису издали ниједну потврду, односно поступили сагласно овој законској обавези;
  • Близу три четвртине грађана тврди да су искусили то да здравствена установа није била у ситуацији да им закаже потребни специјалистички преглед у року од 30 дана од дана јављања са упутом изабраног лекара;
  • На питање о томе да ли су, након што су сазнали да одређена установа није у могућности да им закаже преглед у прописаном року, тражили да им се о томе изда прописана потврда, две трећине грађана одговара одрично, од чега највећи број као разлог наводи да нису знали да је таква могућност прописана, односно да на то имају право;
  • Непуних десет процената од оних који тврде да су затражили издавање потврде, односно оверавање одговарајућег упута од изабраног лекара, то право је и остварило.

Имајући у виду ове и друге резултате истраживања, омбудсман је међу најзначајније препоруке издвојио да, као начин обезбеђења извршења своје законске дужности, здравствене установе треба да сачине одговарајуће писане процедуре којима се утврђује скуп радњи и поступака приликом заказивања прегледа, односно да допуне постојеће, тако да исте предвиђају:

  • обавезу уписивања и овере печатом датума заказаног прегледа на лекарском упуту или издавања писане потврде осигураном лицу које не може да буде примљено на заказани специјалистичко-консултативни и дијагностички преглед за који није прописано утврђивање листе чекања у року од 30 дана од дана јављања осигураног лица здравственој установи са лекарским упутом;
  • давање писменог обавештења осигураном лицу да, након испуњења претходног корака, може да обави потребан преглед у приватној пракси или у допунском раду код здравствене установе са којом је закључен уговор, након чега би остварио право да матичној филијали организације за обавезно здравствено осигурање поднесе захтев за рефундацију трошкова за пружене здравствене услуге у приватној пракси, односно допунском раду код здравствене установе, уз навођење законом прописаних услова и поступка;
  • непосредно информисање осигураног лица да уколико сматра да му је ускраћено право на здравствену заштиту, или да му је поступком здравственог радника, односно здравственог сарадника, ускраћено неко од права из области здравствене заштите, има право да поднесе приговор здравственом раднику који руководи процесом рада или директору здравствене установе, односно саветнику за заштиту права пацијената, те да се пријавом такође може обратити заштитнику права осигураних лица и здравственој инспекцији.

Неопходно је обезбедити континуирану едукацију здравствених радника и сарадника, првенствено лица овлашћених за вођење евиденција заказивања прегледа, дијагностичких процедура и других медицинских мера и поступака које се воде за здравствене услуге за које не постоје услови да се пруже одмах, о правима и дужностима пацијената и здравствених установа, односно правима из обавезног здравственог осигурања и начину и поступку њиховог остваривања и заштите.

Институцију саветника за заштиту права пацијената потребно је додатно оснажити, пружајући им одговарајућу подршку која ће унапредити њихов рад по поднетим приговорима и давању информација и савета у вези са правима пацијената, и то: организовањем саветовања и кампања о питањима од значаја за остваривање права из области здравствене заштите у које ће саветници бити активно укључени, обезбеђивањем услова за међусобну размену искустава у раду, обавезним ангажовањем саветника у интерсекторском раду у овој области, омогућавањем њиховог благовременог упознавања са нормативним и функционалним активностима носилаца и других учесника у систему здравствене заштите, растерећењем од других послова који обављају у јединицама локалне самоуправе.

Са садржином овог истраживања потребно је упознати све учеснике у здравственој заштити – здравствену службу, организацију за здравствено осигурање, органе, установе и организације Републике Србије, АП Војводине и јединица локалне самоуправе, али и остале актере друштвене бриге за јавно здравље, као што су средства јавног информисања, удружења грађана, стручна јавност и појединци, како би своја знања, вештине и активности адекватно усмерили на постизање ефикасније примене законом утврђеног права на информисање пацијента о здравственој служби и начину како да је користи, те на заштиту и унапређење поштовања начела јавности које се остварује правом осигураних лица на све врсте информација у вези са правима из обавезног здравственог осигурања и поступцима за остваривање тих права.

Сагласно наведеном, Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као независан и самосталан орган АП Војводине који се стара о заштити и унапређењу људских права, доставиће резултате, закључке и препоруке овог истраживања надлежним покрајинским органима, установама и организацијама, како би истима послужили као смернице у њиховом даљем раду у вршењу овлашћења покрајине у области здравства, пре свега оних која се односе на праћење здравственог стања становништва и рада здравствене службе и предлагање и предузимање мера за њихово унапређење, као и старање о спровођењу утврђених приоритета у здравственој заштити, те пружање друштвене бриге за здравље и обезбеђивање мера за спровођење здравствене заштите од интереса за грађане.

Имајући у виду афирмативне мере превентивне здравствене заштите, које у последње време спроводе надлежни органи и здравствене установе, а од којих се очекују позитивни резултати по добробит здравља становништва, омбудсман очекује од истих да ће представљати замајац коренитих промена, какве су неминовно неопходне нашем здравственом систему, те ће њихове резултате пратити у будућем периоду.