Мапиранје графита мржнје у Новом Саду
Поводом Међународног дана борбе против хомофобије и трансфобије, Завод за равноправност полова и Покрајински омбудсман представили су резултате кампање Мапирање графита мржње у Новом Саду.
Кампања Мапирање графита мржње у Новом Саду покренута је како би се скренула пажња на забрињавајућу распрострањеност графита који позивају на насилје, линч и дискриминацију по различитим основама, при чему велики удео чине поруке мржње према припадницима/ама ЛГБТ популације. Кампањом, Завод за равноправност полова и Покрајински омбудсман желе да апелују на надлежне инспекцијске органе и Полицију да се овом озбилјном проблему супротставе на одлучнији начин, у складу са Уставом, Законом о забрани дискриминације и ратификованим међународним уговорима о лјудским правима. Сви подаци о графитима прикуплјени током кампање биће прослеђени надлежним органима, у нади да ће бити хитно уклоњени.
Мапирано је и фотографисано 224 графита мржње, при чему се више од пола (56%) односе на говор мржње према ЛГБТ популацији, што рефлектује висок ниво хомофобије и трансфобије у друштву,већ годинама. Преосталих 44% се односе на графите мржње, на основу националне, етничке и религијске припадности, док се 5% односи на друга лична својства као што су пол и инвалидитет. Од тога највише је заступлјена мржња према Ромима (63%), затим Албанцима (17%), Хрватима (13%), али и према Кинезима (7%). Од укупног броја мапираних графита чак 35% позивају на одузимање живота.
Делови града који су обухваћени кампањом су: Бистрица, Детелинара, Авијатичарско населје, Сателит, Банатић, Роткварија, Сајмиште, Грбавица, Адамовићево населје, Лимани И,II,ИII,ИВ, као и подручје Подбаре и ужег Центра. Највећа концентрација графита мржње који изражавају хомофобију је примећена у подручју Банатића, Бистрице, Сателита и Детелинаре. Већина графита који изражавају хомофобију настала је у периоду 2009. и 2010. године, и од тада на зидовима Новог Сада несметано наставлјају да промовишу мржњу, нетолеранцију и дискриминацију. Значајан број оваквих графита се налази на прометним локацијама, те је свакодневно велики број грађана/ки њима изложен, што додатно отежава рад на смањењу забрињавајућег нивоа хомофобије, који неретко има тешке последице.
Различита истраживања континуирано показују да више од 60% грађана/ки сматра да је хомосексуалност болест и да представлја опасност по друштво, које се још увек изразито темелји на патријархалним, традиционалним и ауторитарним вредностима. Размере овог великог проблема, и последице које изазива, постале су јасне током 2009. и 2010. године када питање ЛГБТ права улази у сферу јавне дебате, подстакнуто догађајима као што су доношење Закона о забрани дискриминације, неуспели покушај да се Парада поноса организује 2009. године, као и околностима које су обележиле одржавање Параде поноса 2010. године. Осим овога, ЛГБТ особе су у свакодневном животу изложене насилју, страху од насилја и различитим видовима дискриминације, при чему се угрожавају нека од основних лјудских права, као што су право на живот, неповредивост физичког и психичког интегритета, право на образовање и здравствену заштиту.
Овакве околности чине борбу против хомофобије и трансфобије хитном, и захтевају од свих друштвених чинилаца, а пре свега државних органа, да заузму јасан и недвосмислен став против хомофобије, говора мржње и других облика дискриминације, насилја и ускраћивања права на различитост.
Преузето са сајта Владе Војводине - www.vojvodina.gov.rs
