Please select your page

Поводом 1. маја, Међународног празника рада - Посао пречи од права запослених

Остваривање права из области рада и запошлјавања у АП Војводини карактерише стална борба за запошлјавање што већег броја грађана/ки. Поред тога, велики број особа је приморан да ради на црно, међу којима је највише младих, неквалификованих радника/ца и жена.

Институцији Покрајинског омбудсмана запослени/е се најчешће жале на своје послодавце због неуплаћивања доприноса. Нарочито је учестала злоупотреба законских одредби које регулишу рад на одређено време и ангажовање ради обавлјања привремених и повремених послова. Без обзира на то да ли су у радном односу на неодређено или одређено време или раде на црно, ионако мале зараде се запосленима исплаћују нередовно. Уз то, запослени/е који немају регулисан радни статус не могу да остваре ни своја права из области здравственог, пензијског и инвалидског осигурања.

Запослени/е се у страху од губитка посла устручавају да надлежним органима пријавлјују кршење права из радног односа и веома ретко се одлучују на покретање радних спорова. Разлог за то је што судски поступци дуго трају, што запослени/е немају средстава за плаћање адвокатских услуга или због тога што се поједине пресуде у корист запослених не могу извршити услед гашења фирми у којима су били запослени. Институционални механизми којима држава обезбеђује заштиту права запослених још увек не обезбеђују доследно стровођење закона у овој области. Грађани/ке се најчешће жале на незаконите отказе уговора о раду, неизвршавање обавеза послодаваца по основу радног односа, разне злоупотребе са елементима кривичног дела, неблаговремено заклјучивање уговора о раду, немогућност остваривања права из области социјалног осигурања и права у односу на Националну службу за запошлјавање кривицом послодавца, те на то да послодавци погрешно тумаче, те недоследно или погрешно примењују прописе.

Институцији Покрајинског омбудсмана се на кршење права у области запошлјавања и радних односа више жале жене него мушкарци. Велики број жена тврди да су дискриминисане већ приликом пријавлјивања на огласе за посао и разговра за пријем у радни однос. Послодавци жене дискриминишу и прописивањем или поставлјањем незаконитих услова за заснивање радног односа, као и на основу њиховог породичног или брачног статуса. Услед недоследне примене прописа и недоволјне заштићености на тржишту рада непосредну или посредну дискриминацију у овој сфери доживлјавају и труднице и породилје, како од стране приватних послодаваца, тако и од органа управе.