Please select your page

Заједнички проблем – слабо познавање српског језика

Фото: www.ртс.рс"Верујем да је студија, која нам је данас представљена, корисно штиво и за нас у АП Војводини, јер се и ми у покрајини суочавамо са сличним проблемима. Млади људи и у Војводини, због непознавања српског језика, напуштају Србију и своје даље школовање настављају у иностранству", изјавила је Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка на представљању „Студије о могућностима унапређења учења српског као нематерњег језика у основним школама у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа“.

Студију је, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, поменутим локалним самоуправама, Националним саветом Албанаца, Заводом за унапређивање образовања и васпитања и Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања, израдило Координационо тело Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу. Изради студије је претходило истраживање којим су обухваћене све основне школе у којима се настава одвија на албанском језику у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, ученици, наставници, родитељи, директори школа, доносиоци одлука на локалном нивоу, представници цивилног друштва, државних органа, општинске управе и привредног сектора.  

Главни налаз истраживања је да настава на српском као нематерњем језику и знање ученика нису на задовољавајућем нивоу и да ученици немају функционално знање српског језика да би могли, писмено и усмено, комуницирати и разумети саговорника. Додуше, мали број ученика поседује језичку компетенцију, али њу није, како је наглашено, стекао у наставном процесу. Посебан проблем су наставници, јер ниједан од укупно 41 наставника српског као нематерњег језика није прошао обуку за наставу српског као нематерњег језика. Поред тога што не поседују одговарајућу стручну спрему, истраживањем је идентификована потреба за усавршавањем наставника, како би што боље овладали стандардним српским језиком.

У циљу унапређења наставе и учења српског као нематерњег језика, успешније интеграције ученика и њиховог каснијег што бољег позиционирања на тржишту рада, у студији је доносиоцима одлука понуђен читав низ препорука.

Израду Студије експертски и финансијски су подржали Канцеларија високе комесарке за националне мањине и амбасада Велике Британије.