Омбудсман и „пут закона“
Иако закон може да предложи сваки народни посланик, влада АП Војводине, 30 хиљада грађана, Заштитник грађана и Народна банка, најчешћи предлагач закона у Србији је републичка влада. Предлог закона може бити и најбоље формулисан, али он у републичкој скупштини неће бити усвојен ако за његово усвајање не постоји политичка воља, рекла је Анико Мушкиња Хајнрих на међународној конференцији коју је, под називом За одговорну власт у земљама Западног Балкана, у Суботици организовао Центар за развој цивилног друштва.
У свом излагању покрајинска омбудсманка учеснике конференције из Македоније, Босне и Херцеговине, Пољске, Мађарске, Црне Горе, Словачке и Србије упознала је са процесом доношења закона, од израде нацрта до усвајања закона у Народној скупштини. Тај „пут закона“ Анико Мушкиња Хајнрих илустровала је на примеру доношења Закона о националним саветима националних мањина. Имајући у виду да је циљ конференције повећање транспарентности легислативних процедура у земљама Западног Балкана, покрајинска омбудсманка је подсетила да на пример овај закон није био предмет праве јавне расправе, јер су о њему расправљали само стручњаци и представници националних савета, али је истакла да у Србији и одржана јавна расправа није гаранција да ће на крају бити усвојен квалитетан закон.
Поред тога, она је учеснике конференције упознала са овлашћењима Покрајинског омбудсмана и начинима његовог учешћу у законодавној активности - најпре, учешћем у јавној расправи, затим чланством у радној групи задуженој за израду закона, покретањем поступака за оцену уставности и законитости, присуством јавним слушањима и, напокон, праћењем седница скупштине Војводине и свих њених одбора. Истичући да је Покрајински омбудсман учествовао у јавним расправама о читавом низу закона – од закона о равноправности полова, забрани дискриминације, о медијацији, црквама и верским заједницама до закона о заштити права пацијената, Анико Мушкињо Хајнрих је нагласила да је Покрајински омбудсман у јавним расправама увек учествовао са конкретним предлозима, да су ти предлози у изузетно малом броју случајева у коначном тексту закона уважавани, али да Покрајински омбудсман никада, од стране организатора јавне расправе, није добио повратну информацију о судбини његових предлога.
У реализацији пројекта Повећање легислативне транспарентности у земљама западног Балкана учествује седам невладиних организација из седам земаља. Пројекат подржава Вишеградски фонд и његов циљ је да се цивилни сектор западног Балкана умрежи и оснажи ради повећања транспарентности у процесу доношења закона и подзаконских аката.
