Данас се у свету обележава Светски дан борбе против дечјег рада

Иако се дечји рад најчешће доводи у везу са земљама тзв. Трећег света, овај облик рада је нажалост заступљен и у нашој земљи. Број пријављених и евидентираних случајева је веома мали, али подаци показују да су највећем ризику злоупотребе дечјег рада највише изложена деца ромске националности, деца из руралних подручја као и деца из хранитељских породица.

Одсуство већег броја пријављених и евидентираних случајева не указује нужно на то да овај проблем не постоји, већ да се на основу постојећих случајева мора изградити један озбиљан и свеобухватан приступ.

У истраживању „Дечји рад у Србији“ спроведеном 2006. године сваки десети испитаник сматра нормалним да се дете ангажује у пословима, иако то угрожава његово школовање. Физички послови који доносе приход, просјачење и послови који задиру у криминалитет реалност су знатног броја деце из маргиналних друштвених група. Сиромаштво и алкохолизам родитеља, непотпуне породице, необразованост и болест родитеља, наркоманија, проституција и лоши односи у породици основни су узроци искоришћавања дечјег рада.

Покрајински омбудсман је 2011. године спровео истраживање под називом „Дечје просјачење у Војводини“ у оквиру регионалног Програма за превенцију експлоатације деце у Југоисточној Европи које можете пронаћи на следећем линку: http://www.ombudsmanapv.орг/омбјо/индеx.пхп/документи-истразивања/362-деје-просјаење-у-војводини