Положају жена са инвалидитетом се није посвећивало много пажње, иако се оне суочавају са бројним проблемима у остваривању својих права. Изложене су дискриминацији и невидљиве су у јавном животу, сусрећу се са препрекама у образовању, здравственој и социјалној заштити. Сиромашније су и чешће незапослене од мушкараца са инвалидитетом. Честа су жртва насиља, а као сенка их прате и предрасуде у вези са њиховим родним улогама, посебно у вези са брачним и породичним односима и родитељством – истакнуто је на данашњој конференцији за медије на којој су представљени резултати истраживања „Репродуктивно здравље жена са инвалидитетом у АП Војводини“, које је Покрајински заштитник грађана – омбудсман реализовао у сарадњи и уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.
Поздрављајући присутне, проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, је истакао да је тема репродуктивног здравља жена са инвалидитетом све присутнија у јавности, што је последица, како је навео, све отворенијег рада надлежних институција. „Има помака у нормативној сфери, а помаке очекујемо и у стварности. Ово истраживање је и реализовано зато да би се у стварности ти помаци и остварили, а у сфери јавне здравстене политике реализовала сва права жена са инвалидитетом, нагласио је проф. Павловић.
Истраживањем су обухваћени домови здравља, опште болнице, резиденцијалне установе, Институт за јавно здравље Војводине и Покрајински секретаријат за здравство, а добијени резултати налажу промптно деловање надлежних институција, јер су проблеми са којима се суочавају жене са инвалидитетом бројни.
На остваривања њихових права утичу, пре свега, бројне предрасуде и стереотипи, посебно оне које се односе на њихову сексуалност и могућности рађања деце. Приступачност здравствених објеката је проблематична. Информације од значаја за репродуктивно здравље жена са инвалидитетом су присутне у већем броју домова здравља, али не и у одговарајућем формату (већи испис, поједностављене верзије, итд). Посебан проблем представља заштита права на приватност, јер жене са инвалидитетом у здравствене установе долазе уз помоћ пратиоца, који стиче увид у њихове приватне податке. Поред тога, постоје и комуникацијске баријере, јер се медицинско особље не обраћа непосредно жени, него њеном пратиоцу. Присутан је недостатак протокола којима би се регулисао боравак персоналних асистената у болници док су жене са инвалидитетом на лечењу, као и обука лекара и медицинског особља о правима жена са инвалидитетом, а у вези са заштитом њиховог репродуктивног здравља.
Систем, истакнуто је на конференцији, не препознаје у довољној мери жене са инвалидитетом, па зато и нема података о прегледаним женама, о броју жена које посећују гинекологе, о порођајима и другим интервенцијама.
Проблеми који су идентификовани истраживањем умногоме одређују и начин њиховог решавања. Здравствени систем, речено је, мора омогућити препознавање жена са инвалидитетом, здравствене установе морају бити приступачне, односно морају имати најмање један тоалет намењен женама са инвалидитетом, а лекарима и медицинском особљу потребно је увести обавезу едукације о степенима, узроцима и облицима инвалидитета. Веома је важна и сарадња са женским организацијама како би се уз њихову помоћ подстакле жене да у већој мери користе превентивне прегледе. Поред тога потребно је на системски начин омогућити асистенцију женама са инвалидитетом које бораве у болници, као и тумаче за знаковни језик, како би се олакшало остваривање њихових зајемчених права.
Конференција није случајно организована на данашњи дан, јер се трећи децембар у свету обележава као Међународни дан особа са инвалидитетом, а Покрајински заштитник грађана – омбудсман овим је истраживањем желео да стекне што целовитији увид у стање репродуктивног здравља жена са инвалидитетом, да скрене пажњу стручне и грађанске јавности на положај жена са инвалидитетом и проблеме са којима се суочавају.
Захваљујући се Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману што је организовао конференцију за медије и на тај начин промовисао права жена са инвалидитетом, Жозеф Мелот, заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији, је истакао да ОЕБС са поносом подржава напоре омбудсмана да истражи случајеве вишеструке дискриминације и да унапреди механизме заштите жена са инвалидитетом и њиховог приступа одговарајућим службама. Господин Мелот је изразио наду да ће истраживање Покрајинског омбудсмана довести до побољшања услуга намењених женама са инвалидитетом.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман учествовао је у раду Регионалне конференције „Националне институције за заштиту људских права на Западном Балкану у заговарању људских права и забране дискриминације“, која је одржана 29-30. новембра 2018. године у Сарајеву, у организацији Савета Европе и Институције омбудсмена за људска права Босне и Херцеговине.
На овом стручном скупу, кроз појединачна излагања о искуствима у својој свакодневној пракси, дискусију и размену мишљења о актуелним, а често и истоветним проблемима у раду, представници институција за људска права Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије, Црне Горе, Словеније, Македоније и Турске, показале су да је изградња снажније мреже оваквих институција у региону још један значајан механизам који осигурава поштовање људских права. Поред овога, посебно је истакнута важна улога ових институција у промовисању људских права и забране дискриминације, чија ефикасност се нарочито повећава кроз сарадњу са средствима јавног информисања и организацијама цивилног друштва. Теме којима су се учесници конференције током интензивног дводневног рада бавили, односиле су се и на уравнотежен приступ и улогу институција за заштиту људских права у елиминисању говора мржње и промовисању слободе говора, сузбијању дискриминације миграната и добробити заговарачких иницијатива, а посебно је представљен материјал Савета Европе о методама борбе против дискриминације као и главни резултати овог пројекта.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран С. Павловић, добитник је награде за допринос унапређењу права жртава за 2018. годину, коју сваке године додељује Виктимолошко друштво Србије.
Професору Павловићу награда је додељена јуче, након свечаног отварања конференције коју, девети пут заредом, Виктимолошко друштво Србије организује под називом „Нови и стари облици виктимизације: Изазови за виктимолошку теорију и праксу.
На конференцији проф. др Зоран С. Павловић је излагао на тему „Наметање васпитања силом”.
У раду конференције учествује велики број домаћих и међународних стручњака, који се из перспективе различитих дисциплина, теоријски и практично, баве правима жртава.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман данас је Културном центру Новог Сада организовао Стручни скуп: „Здравље, самопоштовање и достојанство детета – Подршка деци на болничком лечењу“. Скуп је организован с циљем да се укаже на значај целовитог приступа правима и развоју детета и да допринос унапређењу права детета на уживање највишег остваривог стандарда здравља како је то прописано Конвенцијом Уједињених нација о правима детета.
Према речима професора др. Зорана Павловића, покрајинског омбудсмана, на основу искуства Покрајинског заштиника грађана у области права детета на здравствену заштиту, деца на болничком лечењу препозната су као посебно рањива група. „Боравак у болници за дете може бити застрашујуће, трауматично искуство, јер деца нису само болесна, она су и одвојена од својих породица, пријатеља и познатог окружења. Стога је, ради пуног остваривања права детета и поштовања његовог личног достојанства, и у условима болничког лечења, неопходно обезбедити сваки вид подршке деци и члановима њихових породица, међусобној сарадњи и комуникацији заснованој на емпатији, узајамном поштовању и поверењу, пружање могућности за игру, рекреацију, учење и изражавање мишљења у складу с годинама детета и стањем у којем се оно налази.“
Заменик Покрајинског омбудсмана за права детета Милан Дакић презентовао је прелиминарне резултате истраживања о обезбеђивању пратње деци на стационарном лечењу, указавши на то да се ово право детета различито остварује у болницама у АП Војводини, као и да је неуједначена пракса болница у погледу обезбеђивања могућности да родитељи оба пола буду у пратњи детету на болничком лечењу.
Да би истакао значај холистичког приступа заштити, остваривању и унапређењу права детета, Покрајински заштитник грађана – омбудсман окупио је на скупу стручњаке из здравственог, социјалног и образовног система који су из различитих углова говорили о активностима и подршци деци на болничком лечењу. На Скупу су, уз покрајинског омбудсмана професора Павловића и заменика Покрајинксог омбудсмана Милана Дакића, говорили представници Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине - Др Јованка Коларовић, начелница Одељења за хематологију, Др Татјана Кисић, психолошкиња и Татјана Манојловић, васпитачица са Одељења за дечју психологију, социјалну, педагошку и превентивну делатност, Мирјана Којић Пилиповић, социјална радница Центра за социјални рад Града Новог Сада, Зоран Алексић, директор ОШ "Драган Херцог" Београд, Неда Пиљић - представница родитеља деце оболеле од рака.
Учесници Скупа више пута у току излагања наглашавали су значај активности, рада и подршке коју здравственим институцијама, запосленима, а пре свега деци на болничком лечењу и њиховим родитељима, пружа Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР). Са жељом да посебан подстрек да онима који као појединци и групе својим несебичним и пожртвованим алтруистичким радом осталима осветљавају правац којим се крећемо заједно, Покрајински заштитник грађана – омбудсман доделио је признање у виду Повеље за унапређење људских права управо Удружењу НУРДОР.
Јоланд Корора, председница Управног одбора Удружења НУРДОР захвалила се Покрајинском омбудсману на подршци и препознавању значаја рада удружења. Како је навела: "Од данас Омбудсман и Нурдор су тим који чине мала група људи, али који ће удруженим снагама чинити велике ствари“. Том приликом председница Удружења доделила је др Јованки Коларовић Повељу о правима деце у болници за допринос у раду са децом која су на болничком лечењу.
Покрајински омбудсман професор Павловић у закључним запажањима истакао је потребу за пружањем подршке и запосленима у здравственој заштити, као и унапређења положаја запослених у социјалној заштити. Уз то, указао је на то да и деци која похађају средње школе мора бити обезбеђено право на образовање у околностима болничког лечења, поставио је питање истинске подршке родитељима и скренуо пажњу на то да смо сви одговорни за положај и унапређење права детета и да није на организацијама цивилног друштва да решавају проблеме, већ да је неопходно да одговорни органи и институције креирају системска решења.
Веома је важно да се у оквиру обележавања стогодишњице присаједињења Срема, Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији посебна пажња посвети женама, учесницама Велике народне скупштине, јер су те жене својим деловањем почеле да мењају традиционални свет у чијој јавној сфери није било простора за жене – изјавила је Маја Гојковић, председница Народне скупштине Републике Србије на свечаном скупу који је, у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, данас уприличен у великој сали Скупштине АП Војводине.
Скуп је организован у оквиру јубилеја стогодишњице од одржавања Велике народне скупштине, на којој је донета историјска одлука о присаједињењу, а у чијем је раду учествовало и седам жена – Милица Томић, Марија Јовановић, Мара Ђорђевић Малагурски, Манда Сударевић, Анастазија Манојловић, Олга Станковић и Катица Рајчић.
Подсећајући учеснике пригодног скупа да је у раду Велике народне скупштине учествовало 757 делегата, Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, је истакао да је учешће жена у раду скупштине имало велики симболички значај.
„Ако су одлуке Велике народне скупштине израз права на самоопрдељење, онда реализација тог права није могућа ни без учешћа жена, ни без права жена, у свему једнаких са правима мушких чланова друштва“.
У новонасталој држави права жена се, на жалост, нису налазила на врху политичке агенде. Нова држава је, по речима покрајинског омбудсмана, била изразито хетерогена заједница, у којој су, у различитим социо- културним просторима, деловали различити правни системи, који су фаворизовали права мушкараца у односу на права жена. Ако су желеле да се укључе у јавни и политички живот жене су наилазиле на отпор и бројне препреке, али ни у таквим условима потраживања жена за једнакошћу и политичким правима нису замирала.
После Другог светског рата и 28. година након одржавања Велике народне скупштине жене су изједначене са правима мушкараца, што је био огроман корак напред, у односу на претходни период. Жене су, нагласио је проф. Павловић, ушле у скупштине, од локалних преко републичких до савезне, али не у проценту који је одговарао њиховом учешћу у структури становништва.
У циљу повећања броја жена у парламенту, после двехиљадите године уведене су квоте, привремене афирмативне мере које су требале да расподелу посланичких мандата усмере у правцу родне равноправности.
„Међутим, оно што је учињено и што је један од веома важних резултата борбе политичка права жена је“, по речима Зорана Павловића, покрајинског омбудсмана, „ сламање отпора и деконструкција предрасуда који су од политике чинили сферу у којој су се суверено могли еспонирати само мушкарци. Парламент састављен од мушких и женских посланика шаље поруку да су жене политички вредне исто као и мушкарци. Поред тога, присуство жена јача легитимитет парламента и његову осетљивост на потребе, интересе и захтеве који долазе из дубине друштва“.
Учесницима скупа обратиле су се и Љубица Отић, музејска саветница, Биљана Шимуновић Бешлин, професорица Филозофског факултета, Сузана Кујунџић Остојић, председница Националног савета буњевачке нациналне мањине, Зорица Мршевић, научна саветница и Стојанка Лекић, посланица у Скупштини Војводине, које су говориле о почецима организовања женског покрета, праву гласа, о женама учесницама Велике скупштине, квотама, оснивању и раду женске парламентарне мреже.
Прилику да се учесницима скупа обрате имале су и Верона Адам Бокрош, прва жена председница Скупштине АП Војводине, Симонида Ђурић, потомкиња Милице Томић Милетић, као и студенткиња Факултета политичких наука Александра Вељовић, која је понудила поглед на будућности парламентарног живота у Војводини и Србији.
На скупу је представљена и монографска публикација „Жене у парламентарном животу Војводине 1918 – 2018.“ Овом публикацијом Покрајински заштитник грађана – омбудсман је желео да понуди слику учешћа жена у јавном и политичком животу Војводине. У публикацији је садржан списак свих жена које су, од када су избориле бирачко право, обављале функцију посланица Скупштине АП Војводине.
