Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinskaombudsmanka i Eva Vukašinović, zamenica pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, razgovarale su juče sa Rajnerom Hofmanom, od strane Evropske komisije angažovanim ekspertom za nacionalne manjine, i njegovim saradnicima o položaju i problemima sa kojima se u ostvarivanju svojih prava suočavaju pripadnici nacionalnih manjina.
Sagovornice gospodina Hofmana ukazale su na to da je najveći problem u vezi sa ostvarivanjem prava nacionalnih manjina deklarativno, a ne suštinsko postojanje volje da se radi na njihovom unapređenju. Potrebno je obezbediti uslove za to da se prava po osnovu nacionalne pripadnosti mogu ostvarivati na takav način da to znači i unapređenje kvaliteta svakodnevnog života svih građanki i građana AP Vojvodine, odnosno Republike Srbije.
Danas je u Novom Sadu održan poslednji od sedam sastanaka posvećenih ulozi zdravstvenih ustanova u zaštiti žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima. U Institutu za javno zdravlje Vojvodine okupilo se tridesetak predstavnika i predstavnica domova zdravlja, bolnica, zavoda za javno zdravlje, savetnika za zaštitu prava pacijenata i članova Saveta za zdravlje iz lokalnih samouprava sa teritorije Južnobačkog okruga.
Uvodno izlaganje pomoćnice pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Danijele Stanković Baričak odnosilo se na pokazatelje, zdravstvene posledice i vidove prevencije nasilja u porodici. Ukoliko žele žrtvama da pruže odgovarajuću podršku i rade na suzbijanju ove pojave, zdravstveni radnici, naročito oni koji se bave zdravljem žena, morali bi ih dobro poznavati i prepoznati kao posledicu nasilja, a što nije uvek jednostavno. Istraživanje Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalni politiku i demografiju o odgovoru zdravstvenih ustanova na teritoriji AP Vojvodine na nasilje u porodici ukazalo je na potrebu obuke zdravstvenih radnika o primeni protokola u vezi sa postupanjem u ovakvim slučajevima, kao i njihovog sistematskog, pravilnog evidentiranja. Jedino pravovremenim otkrivanjem slučajeva nasilja u porodici i njihovim detaljnim evidentiranjem moguće je sagledati posledice i razmere ove pojave i efikasno sprovoditi odgovarajuće preventivne mere.
Ženska parlamentarna mreža u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine u saradnji sa Pokrajinskim zaštitnikom građana – ombudsmanom, pokrenula je inicijativu za promenu školskih programa nastave književnosti za gimnazije i srednje stručne škole.
U nameri da stručnoj javnosti ukažu na nedostatak rodne perspektive u nastavnim planovima i programima a pre svega, u nastavnom planu i programu za srpski jezik i književnost za srednju školu i pokrenu potrebne promene, Mreža i Pokrajinski ombudsman su u Skupštini AP Vojvodine organizovali okrugli sto pod nazivom: “Inicijativa Ženska čitanka”.
Učesnicama i učesnicima skupa predstavljena je knjiga „Ženska čitanka“, autorke Vere Kopicl iz Novog Sada. U knjizi su objavljeni tekstovi o 19 srpskih književnica od srednjeg veka do danas, a njeno objavljivanje podržala je i Nemačka organizacija za saradnju - GIZ.
Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, Stevan Arambašić, Eva Vukašinović i Danica Todorov, zamenici pokrajinskog ombudsmana, razgovarali su danas sa predstavnicima Agencije za borbu protiv korupcije Milošom Mojsilovićem i Nemanjom Cocićem.
Tema razgovora odnosila se na aktivnosti Agencije u izradi akcionih planova za borbu protiv korupcije na lokalnom i pokrajinskom nivou. Pošto pokrajinski ombudsman vrši nadzor nad radom pokrajinskih organa, javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Skupština AP Vojvodine, informacije kojima raspolaže mogle bi, po mišljenju predstavnika Agencije, biti korisne u izradi pokrajinskog antikorupcijskog plana.
Sastanci sa predsednicima nacionalnih saveta čiji pripadnici i pripadnice žive na teritoriji AP Vojvodine nastavljeni su juče u Pančevu i Beloj Crkvi. Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović sastala se sa predsednicima Nacionalnih saveta makedonske i češke nacionalne manjine Borčetom Veličkoviskim i Štefanom Klepačekom.
Tokom razgovora ukazano je na to da su najaktuelnija pitanja rada nacionalnih saveta nedovoljno poznavanje njihovih nadležnosti od strane većine interesnih grupa koje sa njima dolaze u kontakt. Sa nadležnostima nacionalnih saveta još uvek su nedovoljno upoznati kako sami pripadnici nacionalnih manjina, tako i zaposleni u institucijama i ustanovama pred kojima građani i građanke ostvaruju svoja prava. Ovaj problem delimično je uslovljen i činjenicom da nacionalni saveti nisu prepoznati u drugim zakonima koji se neposredno ili posredno tiču ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina. Ovakvo stanje dovodi do toga da su nacionalni saveti i na početku drugog mandata u situaciji da iznova objašnjavaju svrhu svoga postojanja. Posledica toga je i to da se u javnosti, izuzev krugova upućenih u pitanja ostvarivanja, zaštite i unapređenja prava nacionalnih manjina, stiče utisak da se nacionalni saveti više bave sami sobom nego pravima pripadnika manjine koju predstavljaju.
