Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka i Eva Vukašinović, zamenica za zaštitu prava nacionalnih  manjina, učestvovale su danas na Okruglom stolu pod nazivom „Analiza sprovođenja Bilateralnog sporazuma između Republike Srbije i Rumunije” održanom u Novom Sadu u organizaciji Centra za regionalizam.

Učesnici Okruglog stola bili su predstavnici Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine, Javne medijske ustanove Radio-televizija Vojvodine, Pokrajinskog zaštitnika građana, Zaštitnik građana Novog Sada, kao i predstavnici pokrajinskih sekretarijata i medija.

Na skupu je razmatran preliminarni izveštaj o sprovođenju sporazuma između vlada Srbije i Rumunije o saradnji u oblasti zaštite nacionalnih manjina. 

Peta i šesta ovogodišnja poseta institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana malim vojvođanskim mestima na teritoriji jedinica lokalne samouprave u kojima nema lokalnog zaštitnika građana bile su u Banatu. Zamenice pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu pava nacionalnih manjina i prava deteta, Eva Vukašinović i Marija Kordić, su tom prilikom razgovarale sa desetak građanki i građana, kao i sa direktorom škole u Belom Blatu i učiteljicom u Jankovom Mostu.

„Ako se izuzmu socijalni i ekonomski problemi i siromaštvo, koje je isto za sve, selo je dosta aktivno i ima dosta organizacija u njemu,” započeo je svoj osvrt na stanje u Belom Blatu predsednik Saveta Mesne zajednice Miroslav Markuš. „Sve se nekako smanjilo, usitnilo, pa su i ljudi počeli da se više okreću sebi i onome što misle da je samo njihovo. Na primer, nekada je u selu bio jedan KUD, zvao se 'Jedinstvo', koji je imao prihode iz budžeta i od građana, a sada ima tri KUD-a koji se snalaze kako znaju, svako iz svojih izvora.”

Jednako kao i u drugim mestima koje je institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana već posetila ove godine, život u mestima poput Belog Blata i Jankovog Mosta, po rečima Markuša i Viorela Besua, predsednika Saveta MZ Jankov Most, zahteva mnogo više angažovanja pojedinaca jer su resursi oskudni, a potrebe velike i raznolike. Međutim, usled sve intenzivnijeg iseljavanja stanovništva iz ovih mesta zbog potrage za novim i stabilnijim izvorima prihoda, oni  koji ostaju su sve inertniji i apatičniji, a sve je manje i pojedinaca koji su spremni da na sebe preuzmu odgovornost organizovanja života u ovim mestima, čije se blagostanje u najvećoj meri vezuje za poslovanje ribnjaka Ečka i parka prirode Carska Bara.

Na pitanje o etničkoj i verskoj šarolikosti, sagovornici su jedinstvenog stava da u osnovi bilo kakvih podela u ovim mestima leže siromaštvo i nemaština, a da se građani ponose time što govore po dva ili više jezika jer potiču iz ovih mesta. Po rečima Milana Nedeljkova, direktora O.Š. „Bratstvo jedinstvo” u Belom Blatu, višejezičnost i multikulturalnost su i dalje prepoznatnjive odlike ovog mesta u kom je ranije preko 400 stanovnika, od ukupno oko 1300, bilo zaposleno u ribnjaku u Ečkoj. Meštani su posebno ponosni na tzv. Bugarsku kuću u kojoj pripadnici ove nacionalne manjine, ali i svi drugi zainteresovani mogu da uče bugarski jezik i upoznaju kulturu ovog naroda.

Lija Petri, učiteljica u Jankovom Mostu, skeptična je po pitanju budućnosti nastave na rumunskom jeziku, odnosno brojnosti dece u ovim razredima.

„Starija deca od lokalne samouprave dobiju mesečnu kartu da putuju u grad u školu. To je lepo jer su jako siromašni. Sa druge strane, možda bi u suprotnom više njih išlo u školu u selu. Roditelji ne podstiču decu da fakultativno idu na rumunski, nego ih radije daju na informatiku, jer ne razumeju zašto je za decu korisno da kao mala dobro nauče još jedan jezik,” sa neodobravanjem zaključuje Petri.

Pritužbe građana u ovim mestima odnosile su se na rad poljočuvarske službe, a u vezi sa najezdom divljih životinja koje im uništavaju letinu i ugrožavaju bezbednost, kao i na nereagovanje komunalne policije na pritužbe zbog remećenja javnog reda i mira od strane ugostiteljskih objekata. Grupa građana žalila se i na postupak eksproprijacije zemljišta u svrhu izgradnje sistema odbrane od poplava 2006. godine i neisplaćivanje odštete. Međutim, rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu uredno stižu već gotovo 10 godina, uprkos tome što niti koriste ovo zemljište, niti su za njega dobili bilo kakvu kompenzaciju. Građanima čije pritužbe nisu u nadležnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana zamenice su dale savet u vezi sa tim kako da postupe u vezi sa svojim problemom i kome da se obrate.„Starija deca od lokalne samouprave dobiju mesečnu kartu da putuju u grad u školu. To je lepo jer su jako siromašni. Sa druge strane, možda bi u suprotnom više njih išlo u školu u selu. Roditelji ne podstiču decu da fakultativno idu na rumunski, nego ih radije daju na informatiku, jer ne razumeju zašto je za decu korisno da kao mala dobro nauče još jedan jezik,” sa neodobravanjem zaključuje Petri.

Postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije biće pokrenuti uvezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmanabude posetila. Sledeći prijem građana održaće se u utorak, 1. marta u Kucuri i Lovćencu.

U Kulturnom centru Zrenjanina juče je promovisan zbornik „Nacionalni saveti nacionalnih manjina i kultura 2”, u izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine i Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.

Zrenjaninskoj publici obratile su se autorke radova mr Snežana Ilić i Ksenija Marković i urednica zbornika Eva Vukašinović.Kao autorka rada o političkoj kulturi nacionalnih manjina u kontekstu izbora za manjinske nacionalne savete, mr Snežana Ilić govorila je o monitoringu izbora za nacionalne savetenacionalnih manjina irazlozima za relativno maluizlaznost na njih, o apstinenciji manjinskih birača i o političkoj kulturi na proteklim izborima za nacionalne savete.Ksenija Marković, autorka rada o ulozi nacionalnih saveta nacionalnih manjina u integrativnoj manjinskoj politici, u svom izlaganju se osvrnula na politkui interkulturalnosti, posledicesegregacije nacionalnih manjina, uslovekojetreba ispuniti kako bi se nacionalne manjine integrisale u društvo, kako u političkoj, tako i u drugim sferama života.

Uz pomenute radove, u zborniku senalaze i zanimljivi tekstovi o političkom predstavljanju i srazmernoj zastupljenosti nacionalnih manjina, departizaciji i transparentnosti rada nacionalnih saveta, o medijima na jezicima nacionalnih manjina, stanju službene višejezičnosti, promeni imidža Roma i Romkinja, te odgovor na pitanje da li smo u epohi posle multikulturalizma.

Govoreći sa aspekta urednice zbornika, Eva Vukašinović, zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, upoznala je pristne sa idejom njegovog objavljivanja, au nameri da se pitanje kulture nacionalnih manjina i rad nacionalnih saveta sagleda sa različitih aspekata i približi zainteresovanoj javnosti, naročito u svetlu donošenja Akcionog plana za nacionalne manjine.  

„Smatram da je potrebno da zaključke izvedemo kako sa teorijskog aspekta, tako i sa aspekta prakse. Potrebno je ukazati na nedostatke određenih rešenja i dati odgovor na to kako probleme možemo rešiti,” istakla je Vukašinović.

Zrenjaninska promocija zaključena je živom raspravom pristunih, koji su u razgovoru sa autorkama radova i urednicom zbornika iznosili svoje stavove i viđenja o pitanjima manjinske politike u Srbiji.

Nakon što je zamenica pokrajinskog zaštitnik građana - ombudsmana Eva Vukašinović juče u Kupusini završila sa prijemom građanki i građana, koji su se žalili uglavnom na probleme iz oblasti radnih i porodičnih odnosa, kao i na rad komunalne i građevinske inspekcije, sekretar Mesne zajednice Atila Hodovanj ukazao je na to da su problemi građana, uslovi života u ovom mestu i dugoročni izgledi za njihovo unapređenje najčešće u vezi sa lošom ekonomskom i socijalnom situacijom u društvu. Lokalna samouprava i meštani nastoje, koliko god je to u njihovoj moći, da život u ovom voćarskom i povrtarskom selu organizuju tako da građane što više angažuju u društvenim aktivnostima u korist cele zajednice, a što u ovakvim sredinama zahteva veliku snalažljivost i svestranost.  

„Kao u stara vremena, građani i dalje kod nas dolaze 'u opštinu'. Doživljavaju nas kao autoritet jer im pružamo i usluge koje nisu u našem opisu posla. Organizujemo razna predavanja, obaveštavamo ih o konkursima koji im mogu biti zanimljivi, pomažemo im da obnove prijave gazdinstva i slično. Međutim, kako vreme ide, kod nas je sve više kao u glavi punoj loših zuba koje ne možemo sve da popravimo. Uzalud ćemo jedan popraviti, ako ubrzo zatim ne možemo i ostale,” zaključio je Hodovanj. „Pretpostavljam da ovakvi problemi muče i druga slična mesta u Vojvodini i da naši ipak nisu najveći.”

Nemogućnost zapošljavanja i ostvarivanja prihoda dovoljnih za osnovne potrebe porodice jedan je od osnovnih razloga zbog kog se stanovništvo, naročito mlađe porodice sa decom, iseljava i iz Kupusine i iz Svilojeva. Drugi razlog je infrastrukturna nepovezanost ovih mesta sa većim administrativnim centrima i otežana mogućnost školovanja dece na srednjoškolskom i višim nivoima obrazovanja. Direktori lokalnih osnovnih škola ukazuju i na to da se zbog toga poslednjih godina suočavaju sa konstantnim smanjivanjem broja đaka, ali i nastavnog osoblja. Činjenica da se u ovim školama nastava odvija na dva jezika dodatno usložnjava situaciju zbog toga što je potrebno organizovati odeljenja sa malim brojem đaka, a već sada je sasvim izvesno da će u Svilojevu za dve godine jedva biti dece u višim razredima na mađarskom jeziku, ako ih uopšte i bude. Slična je situacija i sa decom koja više razrede pohađaju na srpskom jeziku u Kupusini.

„Ovo su lepa mesta, mirna, očuvana, nisu daleko od Apatina i Sombora. Međutim, ljudi misle da će njima i njihovoj deci drugde biti bolje. Ovde je puno ljudi i otišlo još tokom devedesetih, ali ih je puno i došlo. Sada ljudi masovno idu odavde, ide sa njima i šira porodica. Čim dobiju hrvatski ili mađarski pasoš, krenu trbuhom za kruhom,” sa žaljenjem konstatuje Lidija Barać, direktorka škole u Svilojevu, pokazujući na sveže okrečenu školsku zgradu s kraja XIX veka koju danas pohađa sedamdesetak đaka. „Uz to, imamo problema i sa evidentiranjem dece koja se ispisuju iz škole zbog toga što se sa roditeljima sele u inostranstvo, ali i sa organizovanjem prevoza za učenike viših razreda na mađarskom jeziku koji zbog malog broja đaka na nastavu putuju u Kupusinu.”

Uvezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskogzaštitnikagrađana - ombudsmana bude posetila biće pokrenuti postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije. Sledeći prijem građana održaće se u utorak, 23. februara u Belom Blatu i Jankovom Mostu.

Zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović danas je posetila zavode za kulturu vojvođanskih Slovaka i vojvođanskih Rusina u Novom Sadu.

Informacije u vezi s radom, aktivnostima, iskustvima i izazovima sa kojima se u radu sreću zavodi za kulturu nacionalnih manjina u AP Vojvodini, a koje su prikupljene prvo pisanim putem, a potom dopunjene na sastancima sa direktorima ovih ustanova, omogućile su Pokrajinskom zaštitniku građana uvid u doprinos zavoda ostvarivanju i unapređenju prava nacionalnih manjina u oblasti kulture.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman na osnovu prikupljenih podataka sačiniće izveštaj o analizi rada zavoda za kulturu nacionalnih manjina u AP Vojvodini. U izveštaju će biti ukazano na segmente u radu zavoda koji se mogu unaprediti i biće upućene konkretne sugestije i predlozi o načinima rešavanja postojećih problema, ali će svakako sadržati informacije o bogatom opusu aktivnosti, projekata i programa koje ove ustanove realizuju i čime pružaju značajnu podršku očuvanju osobenosti kulture nacionalnih manjinskih zajednica koje predstavljaju.