„Дигод иђем, свуд ме одбију и не знам више ди да иђем. Ни да ме саслушају неће. Свит је жељан липе ричи кад дигод одеш да нешто питаш. А то је њин пос'о кад у име државе раде, јел' тако?” започела је јуче своје обраћање заменици покрајинског омбудсмана једна Таванкућанка.
Ова жена се раније већ обраћала на адресе више органа локалне самоуправе и установа настојећи да оствари нека од својих права у области социјалне и здравствене заштите. Према њеној тврдњи, ове инстанце нису учиниле све што је у њиховој надлежности, а институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана ће по њеној притужби повести поступак и утврдити да ли је у раду ових органа и установа дошло до неког пропуста. Уколико јесте, надлежнима ће бити упућена препорука или мишљење у вези са тим како да отклоне наведени пропуст и омогуће остваривање, односно обезбеде заштиту права не само ове грађанке која је поднела притужбу, него и других грађана који се убудуће буду нашли у сличној ситуацији.
Уз свакодневне проблеме који проистичу из лоше економске ситуације у друштву и њеног погубног утицаја на њихов социјални положај, грађанке и грађани Таванкута и Ђурђина јуче су од заменице Еве Вукашиновић најчешће тражили савете и у вези са остваривањем права на породичну пензију након смрти супружника, правима у области здравственог и инвалидског осигурања, као и у области радних односа.
Упркос томе што Ђурђин, а нарочито Таванкут, имају веома богат културни живот, директорке основних школа у овим местима, једнако као и у другима у којима је овог пролећа организован пријем грађана, тврде да је највећи изазов у организовању наставе константно смањивање броја деце на селу, како припадника националних мањина, тако и већинског становништва. Најчешћи разлог за то је пресељење породица са млађом децом у већа места у којима родитељи очекују да ће имати веће могућности за запошљавање и школовање деце или исељавање у иностранство.
Пријеми грађана у малим војвођанским местима биће организовани током целе године, а о сваком од њих јавност ће бити благовремено обавештена.
Посете мањим насељеним местима у Војводини и пријеми грађана организовани од стране Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана настављени су јуче у Скореновцу и Војловици. Заменица омбудсмана Ева Вукашиновић је овом приликом са председницима ових месних заједница, као и са школским педагогом у Скореновцу и директорком школе у Војловици, разговарала и о остваривању права припадника и припадница мањинских националних заједница који живе у овим местима.
По речима Нандора Шебешћена, секретара Месне заједнице Скореновац, као и њеног председника Ференца Максема, проблеми овог насеља истоветни су онима у другим сличним наељима у Војводини. Број становника стално опада услед немогућности запошљавања, односно лоше опште економске ситуације, те се током последњих десетак година број становника у селу смањио за петину, углавном због исељавања у земље западне Европе и Канаду. Заменица Вукашиновћ се у разговору са грађанкама и грађанаима уверила у то да се Месна заједница максимално труди да грађанкама и грађанима изађе у сусрет и помогне у остваривању њихових права пред органима локалне самоуправе. Упркос томе што месна заједница и матичарска служба, саобраћајна инфраструктура, као и школа, локална културно-уметничка и спортска друштва функционишу без већих потешкоћа, највећи проблем мештана представља квалитет воде и немогућност да се овај проблем дугорочно реши због тога што поступак у вези осавремењавањем постројења за прераду воде и изградњом канализационе мреже траје већ дуже време без конкретног резултата, а због сложених имовинско-правних односа у вези земљиштем на ком се ово постројење налази.
Као приградска месна заједница, Војловица се суочава са другачијим изазовима у вези са организовањем живота у овој месној заједници. По речима њеног председника Нандора Балога, као и директорке школе Ксеније Кићос Царевић, месна заједница је, између осталих, и од Покрајинског секретаријата за спорт и омладину прибавила средства за изградњу мале атлетске стазе у оквиру школе. Потреба за њом постоји због тога што у Војловици, уз три КУД-а (српско, мађарско и словачко) и неколико удружења грађана, постоје и бројна спортска удружења, а мештани сматрају да је, имајући у виду социјално-демографску структуру становништва, изузетно важно да се деца од најранијег узраста опредељују за спорт као креативни начин провођења слободног времена, уместо да већину слободног времена проводе глуварећи на улици или код куће уз рачунар.
Увези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана буде посетилабиће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције, а о следећем пријему грађана јавност ће бити благовремено обавештена.
Грађанке и грађани Кулпина и Гложана јуче су у седишту ових месних заједница имали прилику да разговарају са заменицом покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Евом Вукашиновић, да поднесу притужбу институцији или да добију правни савет у вези са остваривањем, заштитом и унапређењем својих права.
За разлику од других војвођанских села у којима је овог пролећа организован пријем грађана, у Кулпину и Гложану нема масовнијег одсељавања, односно исељавања становника у иностранство, а у месним заједницама претпостављају да је то због тога што су ова места близу других већих места, пре свега Новог Сада, где има много више могућности за запошљавање него у селима далеко од градова. Директорке основних школа у овим местима тврде да се млади који одлазе у иностранство на студије, најчешће у Словачку, углавном и враћају у ова места, односно у њихове школе како би радили као наставници.
Док се Месној заједници Кулпин, по речима њеног секретара Златка Харминца, грађани најчешће обраћају са питањима у вези са поступцима које се односе на газдинства и ослобађања од РТВ претплате, у Гложану је најактуелнији проблем грађана комасација која се, по њиховом мишљењу, не спроводи правично и на прописани начин. Обе месне заједнице имају проблема и са реализацијом, односно повраћајем средстава из месног самодорпиноса, а која су ранијих година или прикупљана на начин који су више инстанце касније оцениле непрописним, или из неког другог разлога нису реализована.
Упркос томе што се у овим месним заједницама континуирано улаже у инфраструктуру, нарочито у изградњу и одржавање водоводне и канализационе мреже, путева и школских објеката, материјална криза погађа све више грађана који се на разне начине довијају да дођу било каквих прихода.
„Трудимо се да помогнемо колико год можемо, учимо и децу да буду солидарна, али људе заболи, на пример, када виде да једни, колико год стварно сиромашни били, добију неку помоћ, а други, који исто тако спајају крај са крајем, ту помоћ не добију. Данас већ свакоме добро дође помоћ, а не знају људи ни где да је траже,” вајка се једна од саговорница.
У овим местима је у службеној употреби и словачки језик, а становништво је готово у потпуности двојезично. Док се у Кулпину настава у основној школи, упркос тенденцији опадања броја ђака у свим одељењима, одвија на српском и словачком, у Гложану, где Словаци чине већину становништва, настава се одвија само на словачком језику, али је похађају и деца других националности. Ове школе уживају велику подршку Националног савета словачке националне мањине, а гложанска је због своје особености проглашена и установом од посебног значаја.
Увези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсманабуде посетилабиће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције. Следећи пријем грађана одржаће се у уторак, 15. марта уСкореновцу и Војловици.
Зборник радова „Национални савети националних мањина и култура 2", посвећен актуелним питањима везаним за положај Националних савета националних мањина у Србији, промовисан је јуче и у Градској кући у Суботици.
Једна од уредница зборника,заменица Покрајинског омбудсмана Ева Вукашиновић, изјавила је да се зборник бави културом унутар Националних савета националних мањина, као и конкретним проблемима тих заједница.
„Он се бави културом у ширем смислу, плурализмом мишљења и другим аспектима остваривања и унапређивања права Националних мањина", рекла је Вукашиновић.
О зборнику су овом приликом горовиле још и ауторке текстова др Катинка Беретка и мр снежана Илић, а Мирослав Кевежди говорио је о њему са аспекта уредника. Међу ауторима текстова сабраних у Зборнику су још и др Алпар Лошонц, др Душко Радосављевић, др Дубравка Валић Недељковић, др Свенка Савић, Зоран Таировић, мр Вероника Митро, мр Снежана Илић, Ненад Ђурђевић, Нина Јанић, Јелена Перковић и друге стручњакиње и стручњаци.
Аутори су поручили да би овај зборних требао да послужи као подстицај и увод за дебату о културним политикама, њиховим циљевима, институционалној инфраструктури и до сада постигнутим резултатима.
Домаћин промоције био је Заштитник грађана Града Суботице, а зборник је настао кроз сарадњу Завода за културу Војводине и Покрајинског омбудсмана.
Извор: www.rtv.rs
Фотографија: www.subotica.com
Овонедељна посета институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана малим војвођанским местима била је данас у Куцури и Ловћенцу. Запослени у овим месним заједницама, као и директорке школа у њима, једногласне су у оцени да су највећи проблеми са којима се ова места суочавају немаштина услед велике незапослености, а која је последица затварања или приватизације великих предузећа у којима је већина мештана некада радила.
„Сви одоше за послом, ђеце све мање, за 10 година нико неће да остане у село. Јако тешко народ живи, вође има гладни у село,” наводе мештани Ловћенца осврћући се на ситуацију у селу након што је 2008. године у овом месту затворен Агроиндустријски комбинат „Његош”.
Директорка основне школе Оливера Раут слаже се са мештанима, оцењујући да се ни у просвети не чини довољно како би се брачни парови са децом и млади мотивисали да остану на селу. Администрација у школама је све захтевнија, а број запослених се стално смањује, па је и већина наставника растрзана између две-три школе како би имала пуну норму. То се, по њеним речима, изузетно негативно одражава на целокупни образовни систем јер се запослени у просвети тиме заправо своде на раднике који јуре за платом, а не на чланове једног васпитно-образовног колектива. Завршавајући обилазак школске зграде са заменицом покрајинког заштитника грађана - омбудсмана Евом Вукашиновић, директорка је при уласку у зборницу са жаљењем констатовала:
„Зборница нам је из времена када је у школи било скоро 600 ђака. Сада их имамо 234, па у зборници обично има тек двоје-троје наставника.”
Грађанке и грађани Куцуре често се обраћају Месној заједници у вези са комуналним проблемима, а које потом у највећем броју случајева успешно решавају јер у овом месту постоји и тзв. комунални редар. Грађани овог места који сматрају да имају неки проблем навикли су да се прво обрате Месној заједници, а потом другим инстанцама:
„И нормално је да се нама прво обраћају, ми смо овде са њима и због њих,” закључила је секретарка Месне заједнице Куцура Јелена Бесермењи.
Док су у основној школи проблеми у вези са организовањем наставе такође повезани са смањењем броја деце, нарочито оне која би наставу похађала на русинском језику, проблеми Куцурана који су се данас обратили заменици омбудсмана односили су се на поступање царинарнице у Новом Саду, повреду права на правично суђење, односно суђење у разумном року, као и на остваривање права на надокнаду коју Општина Врбас исплаћује за треће дете.
У вези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана буде посетила биће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције. Следећи пријем грађана одржаће се у четвртак, 10. марта у Кулпину и Гложану.
