Тим Националног превентивног механизма за превенцију тортуре (НПМ-а) посетио је данас Радну јединицу Ново Насеље Геронтолошког центра у Новом Саду. Редовне посете НПМ-а установама социјалне заштите у којима бораве старија лица спроводе се у циљу стицања увида у могућности остваривања и заштите људских права њихових корисница и корисника. Увид у услове живота корисника, међу којима је значајан број особа које зависе од туђе бриге и помоћи, омогућава то да се овим установама укаже на начине унапређења њиховог рада и услова под којима њихови корисници остварују своја права.

Један од кључних аспеката живота корисника на које НПМ обраћа пажњу су поштовање приватности особа смештених у Центру, како у њиховим собама и просторијама за одржавање личне хигијене, тако и приликом обављања прегледа и пружања свакодневне неге од стране особља. Посебна пажња посвећује се питању прибављања пристанка корисника Центра на медицинске и друге прописане третмане, а које је понекад, услед хитности узроковане неким акутним здравственим стањем, потребно спровести без претходне могућности да се корисници са њима сагласе. Са тим у вези изузетно важно је и питање ограничавања слободе кретања корисника и њихове комуникације са члановима породице и околином. Чланови тима НПМ-а о овоме су разговарали са особљем Центра, али и са корисницима, који су изразили велико задовољство начином на који се према њима у овој установи поступа и условима живота у њој.

У Радној јединици Геронтолошког центра Нови Сад на Новом Насељу борави 285 корисника о којима се стара укупно 107 запослених у овом објекту, као и два лекара опште праксе и по један стоматолог, психолог и психијатар чије услуге су на располагању свим корисницима Геронтолошког центра. Тиму НПМ-а - који су данас чинили заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова са сарадницом Јагодом Вјештицом, Јелена Самарџић из институције Заштитника грађана Републике Србије и др Мира Петровић и Милан Марковић из међународне организације МДРИ - као највећи проблем у функционисању Центра предочен је недовољан број запослених. Забрана запошљавања у јавном сектору онемогућава ангажовање новог, односно додатног особља чиме се би се, са једне стране, растеретили запослени, а са друге стране унапредио квалитет услуга и живота корисника Геронтолошког центра Нови Сад. 

„Као и претходних година, и током 2015. године Покрајински заштитник грађана - омбудсман у свом раду није се превасходно бавио контролом и надзором рада органа управе, него је у фокусу деловања био и остао грађанин,“ истакла је у свом уводном излагању заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Анико Широкова, која је јуче посланицима Скупштине АП Војводине представила Извештај Покрајинског омбудсмана за 2015. годину. „Покрајински омбудсман је и 2015. године настојао да увек када је то било могуће помогне грађанима, да укаже органима на пропусте у време када није касно за њихово отклањање, да спречи кршење прописа, да отклони последице кршења, ако не другачије, онда саветом о томе како грађанин да заштити своје право.“

У вишечасовној расправи која је уследила након уводног излагања учествовало је преко 20 посланица и посланика, који су се у својим обраћањима осврнули на различите делове Извештаја. Посланици опозиције, нарочито из редова посланичких група које су по први пут заступљене у Скупштини АПВ, похвалили су улогу и допринос Покрајинског омбудсмана праћењу стања људских права у Војводини и њиховом унапређењу, подсећајући на то да је ова институција пре више од 12 година основана као прва институција за заштиту људских права у Републици Србији на нивоу вишем од локалног. По мишљењу посланика опозиције, посебан допринос институције у том периоду уочен је у областима родне равноправности и заштите права националних мањина, а рад Покрајинског омбудсмана допринео је и успостављању и примени ефикасних и сврсисходних модела поступања органа управе на локалном нивоу.

Са друге стране, посланици владајуће већине у покрајинској Скупштини као мањкаве су наводили управо оне сегменте извештаја који притужбе грађана стављају у актуелни друштвени контекст. Освртање на проблеме сиве економије и одсељавања младих, образованих људи у репродуктивном периоду у годишњем Извештају окарактерисано је као излажење из оквира надлежности институције. Покрајинском омбудсману замерено је и то што се у Извештају бави контролом поштовања прописа од стране покрајинских органа управе. Као пример за то наведен је део о поштовању законске обавезе о сразмерној заступљености припадника националних мањина у њима, питању које је, упркос томе што представља законску обавезу, са скупштинске говорнице оцењено као споредно. Годишњи извештај Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, као документ који указује на квалитет рада извршне власти на територији АП Војводине, поново је остао у сенци покушаја да се ова независна и самостална институција задужена за заштиту и унапређење људских права дискредитује.

Најновије истраживање институције Покрајинског заштитиника грађана - омбудсмана у области равноправности полова односи се на примену принципа родне равноправности у Војводини на локалном нивоу у 2015. години. 

Нажалост, локални органи управе не придају овом питању довољан значај, о чему сведочи податак да безмало половина - 42 одсто јединица локалне самоуправе није ни доставило тражене податке. У преосталим градовима и општинама родном равноправношћу формално се баве стална радна тела, најчешће комисија и савета, а у 52 одсто од укупно 27 јединица локалне самоуправе које су доставили податке, осим радних тела постоји особа запослена у локалној управи задужена, између осталог, и за област родне равноправности. Само у четири јединице локалне самоуправе обухваћене истраживањем постоје запослени који се баве искључиво овом облашћу.

Родно осетљив буџет усвојен је у свега 13 одсто градова и општина које су доставиле податке, док у 38 одсто њих није усвојен, а девет одсто се припрема да га усвоји. На то колико је овај аспект примене принципа родне равноправности и стварања једнаких могућности за жене и мушкарце запостављен на локалном нивоу говори и податак да на ово питање није одговорило чак 40 одсто општина и градова обухваћених истраживањем.

Само пет јединица локалне самоуправе је навело да приликом усвајања планова и других аката, након претходно спроведене родне анализе, разматра утицај мера и активности на жене и мушкарце. Поређења ради, у истраживању 2012. године, 42 одсто локалних самоуправа одговорило је да органи управе током усвајања развојних планова и других аката разматрају утицај мера и активности на остваривање једнаких могућности.   

У више од четвртине градова/општина примењују се квоте за мање заступљени пол у случају несразмерне заступљености припадника и припадница оба пола на руководећим положајима, али у истом проценту сматрају да за тим не постоји потреба, док су у девет одсто свесни те потребе, али ову меру не примењују. Стога не изненађују подаци да је, на пример, међу директорима јавних предузећа двоструко више мушкараца него жена. Међу члановима градских и општинских већа било је пре последњих избора готово четири пута више мушкараца. Градоначелнице или председнице општина имале су свега четири јединице локалне самоуправе, а само две жене биле су председнице скупштине града или општине. 

На основу података из 2015. године у поређењу са 2012. годином намеће се закључак да се поштовању принципа родне равноправности придаје све мање значаја, не само у погледу остваривања законских одредби, него и стварног унапређења равноправности жена и мушкараца. Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да јединице локалне самоуправе имају обавезу да обезбеђују равноправност полова и стварају једнаке могућности, што према Закону о равноправности полова, подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука које су од утицаја на њихов положај. Тим законом прописана је и обавеза органа управе да развијају политику једнаких могућности у свим областима друштвеног живота и предузимање посебних мера за спречавање и отклањање дискриминације засноване на полу и роду.

Као институција која је 2011. године прва у Војводини и Србији спровела истраживање о деци која се баве просјачењем, Покрајински заштитник грађана - омбудсман данас је у Новом Саду учествовао у раду фокус групе у оквиру пројекта регионалног истраживања „Распрострањеност феномена деце укључене у живот и/или рад на улици”. Пројекат заједнички реализују Екуменска хуманитарна организација из Новог Сада у сарадњи са међународном организацијом Спасимо децу (Save the Children International).

Циљ одржавања фокус групе био је да се прикупе најновији подаци из праксе и размене искуства са стручњацима из надлежних органа управе и установа како би се што боље сагледао тренутни положај деце укључене у живот или рад на улици као изразито рањиве друштвене групе. Током дискусије закључено је даје у Новом Саду велики помак у пружању подршке овој деци постугнут ортварањем свратишта за децу улице. Међутим, његов капацитет и обим услуга недовољани су у односу на стварни број деце укључене у живот или рад на улици  у овом граду, за који се процењује да је у појединим периодима године бар двоструко већи у односу на број деце која користе услуге свратишта, а због тога што у Нови Сад ради просјачења и друге врсте рада на улици долазе и деца из других места. Осим што би сличне установе требало успоставити и у другим, нарочито пограничним градовима, на фокус групи је констатовано да у прописима Републике Србије деца која живе и/или раде на улици и даље нису препозната као посебно рањива категорија становништва, а самим тим их као такву не третирају ни надлежне институције.

Посебан проблем представља чињеница да ова деца долазе из сиромашних и социјално угрожених породица чији чланови немају пријављено пребивалиште и међу којима је уз то веома изражен и патријархални образац међусобних односа. У таквим породицама мушкарци, као супружници и очеви, злоупотребљавају своју надмоћ тако што жене и децу приморавају на прошњу или друге врсте рада на улици. Чак и када се обрате центрима за социјални рад и када њихови предмети доспеју пред правосудне органе, ове жене, будући неуке и ускраћене за услуге служби бесплатне правне помоћи, не успевају да осваре своја законом загарантована права, нити да заштите себе и своју децу. Самим тим оне и њихова деца бивају поново враћени у зачарани круг неинформисаности, немаштине и насиља, обрасца који ће се без ефикасног поступања институција понављати из генерације у генерацију. Уз препознавање деце и младих који живе и /или раде на улици у просписима и координисано поступање институција, учесници фокус групе сматрају да би успостављање ефиксног система бесплатне правне помоћи, којем би приступ имали и родитељи, нарочито мајке ове деце и млади суочени са овим проблемом, у значајној мери допринело унапређењу остваривања и заштите права ове нарочито рањиве друштвене групе.        

Уз представнике Покрајинског завода за социјалну заштитку, Центра за социјални рад, Службе за здравствену заштиту деце Дома здравља и Полицијске управе Нови Сад, у име Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у раду фокус групе учествовале су Анкица Драгин и Марија Миладиновић, сараднице у институцији и ауторке истраживања „Дечје просјачење у Војводини”.

Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Ева Вукашиновић у мају и јуну ове године посетила је још десет војвођанских места. Разговори са грађанима, представницима месних заједница и основних школа били су прилика да се институцију Покрајинског заштитника грађана - омбудсманаиз прве руке информише о стању људских права у малим војвођанским местимау којима припадници националних мањина живе у значајнијем броју.

Институцији Покрајинског заштитнику грађана - омбудсмана током ових пријема обратило се преко 70 грађана. Највећи број проблема на које су се грађани жалили у вези је са немогућношћу остваривања њихових права у  социоекономској сфери живота услед сиромаштва, немогућности запошљавања и остваривања прихода. Другу најчешћу групу притужби грађана чине проблеми у вези са лошим водоснабдевањем. Водоводна инфраструктура и постројења за производљу пијаће воде углавном су застарела или се неадекватно одржавају, најчешће због недовољног износа средстава у буџетима јединица локалних самоуправа или немогућности реализације средстава за ту намену из самодоприноса прикупљених у месним заједницама.

Уз све мањи број ђака у школама уопште, специфични проблеми основних школа у којима се настава одвија и на језицима националних мањина у службеној употреби на терторији АП Војводине односе се превасходно на недостатак стручног кадра који би предавао на мањинском језику, нарочито у вишим одељењима. Саговорници у школама указали су заменици Вукашиновић и на проблеме у вези са квалитетом и могућношћу набавке уџбеника на мањинским језицима, као и на проблеме у организовању наставе предмета од значаја за остваривање права припадника националних мањина - грађанског васпитања, веронауке и језика са елементима националне културе.  

Уз мајске и јунске посете Беркасову, Соту, Арадцу, Михајлову, Локвама, Николинцима, Телечкој, Светозару Милетићу, Пивницама и Силбашу, заменица Вукашиновић је од фебруара до априла претходно обишла још 16 месних заједница, од којих се већина налази на територији јединица локалних самоуправа у АП Војводини у којима не постоји локални заштитник грађана, а нови пријеми грађана биће организовани на јесен.