Please select your page

ПРОБЛЕМИ НЕ МОГУ УМАЊИТИ
ЗАДОВОЉСТВО ПОСТИГНУТИМ

Учесници конференције

„Ми се данас нисмо окупили у овој сали да ћутимо, него да говоримо о две ствари - о примени и ефектима примене Закона о спречавању насиља у породици и насиљу над старијим женама и у партнерским односима између младих, о фемициду, о положају жена које су убиле своје насилнике, као и о утицају модерних технологија на породично насиље.“

Овим речима Снежане Кнежевић, заменице за равноправност полова у Покрајинском заштитнику грађана  - омбудсману, јуче је у великој сали Скупштине Војводине почела дванаеста по реду годишња конференција Мреже „Живот без насиља“. Као и претходних година, конференцију је и ове године организовао Покрајински омбудсман, а у њој су учествовале институције које се баве насиљем у породици, као што су центри за социјални рад, полиција, судови, тужилаштва, здравствене и образовне институције, те организације цивилног друштва. Већ називом конференције – „Шест месеци примене Закона  о спречавању насиља у породици“ - њени организатори су дали до знања да се од примене закона, који је усвојен у новембру 2016. године, а са чијом се применом почело првог јуна ове године, много очекује.

„Све чланице Мреже „Живот без насиља“ деле визију Србије као отвореног и толерантног друштва, али друштва са нултом толеранцијом према сваком облику насиља“, изјавила је заменица Кнежевић. „Због тога смо и решили да овогодишњу конференцију посветимо почетку и ефектима примене Закона о спречавању насиља у породици.“

Више учесника конференције је скренуло пажњу на чињеницу да је шест месеци примене закона исувише кратак рок да би се на основу њега извлачили ваљани закључци, али да неки подаци постоје и да се неке тенденције већ сада могу уочити.

Вања Мацановић из Аутономног женског центра је подсетила учеснике конференције да Центар редовно прати примену закона и да о својим запажањима и предлозима редовно обавештава како Савет за сузбијање насиља у породици, тако и јавност. Она је констатовала да је закон почео успешно да се примењује, да су се повећале бројке разматраних случајева насиља  у породици, изречених хитних мера, као и број предлога основних јавних тужилаштава за продужење хитних мера, које је суд у највећем броју и одобравао. Међутим, уочено је и неколико проблема које треба отклонити, а који се односе на потребу израде евиденција о случајевима насиља у породици, како у надлежним службама, тако и у погледу централне евиденције. Поред тога, потребно је утврдити зашто број предлога за продужење хитних мера варира у односу на број разматраних случајева насиља. Посебан проблем је и мали број израђених индивидуалних планова заштите и подршке за жртве насиља у породици, као и чињеница да жртве насиља не учествују у већем броју на састанцима на којима се одлучује и израђују планови заштите. 

Проблеми постоје, али они не могу, по речима др Јасмине Киурски заменице републичког јавног тужиоца, умањити задовољство оним што је до сада постигнуто. Подсећајући да је тужилаштво донело обавезна упутства о посебним евиденцијама и формирању одељења за координацију актера који учествују у борби против насиља над женама, као и на формирање службе за информисање и пружање помоћи жртвама насиља, она је упозорила:

„Када ствар дође до тужилаштва, онда је већ касно. Пажњу треба посветити превенцији, јер је превенција насиља од велике важности, а са њоме се мора кренути веома рано, већ од вртића и основне школе.“ 

На конференцији су презентовани и резултати истраживања „Кривично дело насиља у породици у судској пракси“. Невена Петрушић, професорица Правног факултета у Нишу и једна од истраживачица, истакла је следеће:

„Подаци говоре да се партнерско насиље смањује, а да расте насиље над другим члановима породице, нарочито старијим особама. Сада су неретко жртве мајке и очеви. Доминантне жртве су и даље жене, а насиље је брутално и дуго траје. Када је о казненој политици реч, треба рећи да је повећан број осуђујућих пресуда, да су казне сада строжије, него што су то раније биле, да је повећана ефикасност судова и тужилаштава, али и да жртве често не истрају у поступцима кривичног гоњења починилаца.“

На сличан проблем упозорио је и мр Каменко В. Козарски, председник Прекршајног суда у Новом Саду. Он је истакао да велики проценат жена жртава насиља, преко 40 одсто, долази да моли да се насилник пусти из затвора. Козарски је навео податке да је од почетка примене закона решавано 56 предмета насиља у породици, да је 51 лице кажњено казном од 5 до 50 дана притвора. Приведени су у 95 одсто случајева били мушкарци. Као посебно алармантан, Козарски је навео податак су од укупног броја приведених насилника у 55 посто случајева то били млади људи од 19 до 25 година.

Учесници конференцијеО активностима Виктимолошког друштва Србије (ВДС), које је недавно обележило 20 година постојања и рада, говорила је Јасмина Николић. Она је истакла да у оквиру Друштва постоји служба за информисање и подршку која жртвама насиља пружа емотивну подршку, информације о њиховим правима и начинима њиховог остварења, подршку на суду и у контактима са државним институцијама. Николић је подсетила да је Виктимолошко друштво покренуло и кампању „Амнестија за жртве насиља – Докле робијом на робију“ са циљем да се побољша положај жена жртава насиља које су, у одсуству благовремене реакције органа контроле и заштите, извршиле кривично дело бранећи се од насиља. Као резултат кампање, помиловано је осам жена, на основу чега им је прекинута или скраћена затворска казна, а две жене су добиле условни отпуст.

Након пленарне седнице, учесници конференције наставили су рад у посебним групама које су се бавиле насиљем над старима и у партнерским везама младих, фемицидом, женама које су убиле своје насилнике, као и утицајем модерних технологија на насиље у породици. Посебно је била интересантна радна група у којој је излагала др Зорица Мршевић, научна саветница у Институту друштвених наука, а која је у свом излагању ставила нагласак на непартнерски фемицид. Потреба да се о овој врсти фемицида говори је резултат вишегодишњег игнорисања насиља над женама које насилници опажају као лаке жртве, као што су усамљене старице, девојчице, сексуалне раднице, конобарице, итд. Подсећајући да није ни етички, ни људски, ни професионално, а ни феминистички правити разлику између жртава и игнорисати чињеницу да једна трећина убијених жена није била убичина партнерка, Зорица Мршевић је као корен и узрок непартнерског фемицида  навела хегемони маскулинитет, који у практиковање мушкости укључује и насиље над женама.

На питање које је постављено на радној групи: „Када ћемо престати да бројимо жртве и пријављујемо комшије које туку своје супруге?“ - одговор би могао да гласи: Кад схватимо да насиље није само проблем комшијене жене, него и наш. Пут који од тог одговора води до конкретног понашања дужи је него што се то обично мисли. Он је дуг, али зато знамо да је циљ коме он води – Живот без насиља.


Глобална кампања „16 дана активизма против насиља према женама”, која сваке године траје од 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља према женама, и 10. децембра, Међународног дана људских права, била је повод томе да заменица Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић током протекле седмице у име ове институције подржи активности покрајинске кампање „Заједно против насиља према женама”.

Покрајинску регионалну кампању организује Женска парламентарна мрежа и Одбор за равноправност полова Скупштине АП Војводине, а у сарадњи са локалним самоуправама.  Округли столови у оквиру ове кампање до сада су одржани у Малом Иђошу, Ади, Врбасу и Оџацима.

Циљ оваквих активности је јачање свести јавности о различитим врстама насиља према женама, које се свакодневно дешава, како код нас, тако и широм света и указивања на потребу заједничке сарадње, умрежавања институција, важности активизма, идентификације насиља као увек актуелног проблема и заједничког ангажовања на изналажењу решења.

С обзиром на то да је од велике је важности да надлежне институције  преузму одговорност у случајевима насиља према женама и у породици, да реагују, заштите и спрече насиље према женама, поред заменице Кнежевић као гошће, представница Женске парлментарне мреже и Одбора за равноправност полова Скупштине АП Војводине, на округлим столовима су учествовали и локалне званичнице и званичници, одборнице и  одборници скупштина поменутих општина, представнице и представници општинских радних тела за родну равноправност, полиције, Центра за социјални рад, Дома здравља и организација цивилног друштва.

На округлим столовима говори се о томе да је још 2011. Влада Србије донела Општи протокол о поступању и сарадњи установа, органа и организација у ситуацијама насиља над женама у породици и у партнерским односима, који промовише начело мултисекторског приступа у решавању овог проблема, односно заједничко и координисано деловање правосудних органа, полиције, центара за социјални рад, здравствених и других установа укључених у процес заштите жртве. Надаље, Закон о спречавању насиља у породици (који почео да се применњује 1. јуна ове године) установљава обавезну координацију и сарадњу између њих. Стога су овакви округли столови прилика за размене искустава и идеја у погледу ефикаснијег деловања на спречавању родно заснованог насиља на локалном нивоу, као и да се сагледа примена и ефекти прописа у овој области и мере подршке на нивоу Покрајине. 

Посебно је истакнуто да Женска парламентарна мрежа, али и остали покрајински родни и други механизми за заштиту људских права путем оваквих дискусија,  желе  да пруже подршку унапређењу сарадње између локалних институција које се баве превенцијом и заштитом од насиља у породици. 

Извори фотографија: www.skupstinavojvodine.gov.rs


Дана 28. новембра 2017. године у свечаној сали Гимназије „Светозар Марковић“ у Новом Саду, заменици Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Снежана Кнежевић, Јанош Орос и Милан Дакић и саветница Андријана Човић одржали су пред члановима ученичког парламента и другим заинтересованим ученицима свих разреда школе, својеврсни час о људским правима.
Поред упознавања са појмом, значајем и развојем људских права кроз историју, те нормативним, институционалним и функционалним механизмима њиховог остваривања, заштите и унапређења, посебно је било речи о раду институције омбудсмана у области равноправности полова, права националних мањина и права детета.
У делу који је био посвећен родној равноправности са ученицима и ученицама разговарано је о различитом положају жена и мушкараца у друштвеном, економском, образовном контексту и у јавном и политичком животу. Кроз фотографије приказан је различит положај жена и мушкараца, разговарано о њиховим ставовима и потреби унапређења положаја жена, односно подстицању једнаких могућности за жене и мушкарце и промоцији родне равноправности.
Као најбитније обележје Војводине, по чему је препознатљива у Европи, истакнута је хетерогеност њеног становништва. Указано је да на територији покрајине живи 28 различитих националних мањина, чији положај је регулисан Уставом републике Србије, Законом о заштити права и слобода националних мањина и низом других прописа који се односе на неке друге области, али садрже одредбе о правима националних мањина. Ученици су упознати да, поред општих људских права Устав гарантује припадницима националних мањина и нека додатна (индивидуална или колективна) права, која они остварују непосредно или преко својих представника и на тај начин учествују у одлучивању (или сами одлучују) о појединим питањима из области културе, образовања и информисања на језику националне мањине, као и службене употребе мањинског језика и писма.
Имајући у виду присуство великог броја чланова ученичког парламента, као законом утврђеног облика удруживања ученика путем којег остварују своје право на активно учешће у процесу планирања развоја школе, обавештавање о питањима од значаја за њихово школовање, давање мишљења и предлога, посебан акценат је стављен на важност партиципације деце, као једног од четири основна принципа Конвенције УН о правима детета. Кроз примере активности деце из целог света која су сопственим залагањем допринела заштити и унапређењу права детета на школовање, лечење, приступ правди и у многим другим случајевима, али и конкретне теме и проблеме са којима се суочавају у свакодневном животу, ученици су покретали занимљиве расправе у којима су износили своја гледишта и могућа решења, при чему упознати са појединачним правима која уживају у одређеним животним ситуацијама и начинима њихове заштите. Истичући недостатак животног искуства као њихову највећу предност, која им омогућава да размишљају ван устаљених шема и калупа који су развили одрасли и да тако изналазе оригинална решења, представнице и представници омбудсмана апеловали су на ученике да у што већој мери „вежбају“ своје право да буду саслушани, да се информишу и слободно изражавају своје мишљење.


У Србији националне мањине, као и у другим земљама, имају проблеме и потешкоће, али су све то решиви проблеми и то много лакше решиви него економски, проблеми у школству или здравству. Ово је било једно од запажања изречених на округлом столу „Права националних мањина у уставно-правном систему Републике Србије”, који је организовао САНУ, а на ком је проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман, говорио о службеној употреби језика и писама националних мањина. 

Председник Одбора за проучавање националних мањина и људских права у САНУ Тибор Варади истакао је да све европске земље имају националне мањине, више култура, више језика и да се суочавају са потешкоћама.

„Националне мањине треба да имају своја права, али треба и да науче језик већине. Има проблема, али су они решиви. У Србији постоје закони о националним саветима, који у последње време изазивају полемике”, појаснио је академик Варади.

Како каже, важно је да се о потешкоћама које постоје разговара, те напомиње да су права мањина важан сегмент за прикључење Србије ЕУ, али и да је важно прецизно одредити шта треба радити.

Србија је у Акционом плану за Поглавље 23 за приступање ЕУ прихватила бројне обавезе у вези са изменом постојећих закона и других прописа којима је уређен положај националних мањина.

На округлом столу учествовали су још и потпредседник Покрајинске владе Михаљ Њилаш, проф. др Тамаш Корхец, проф. др Петар Теофиловић, др Горан Башић, проф. др Дубравка Валић Недељковић, проф. др Бранимир Стојковић, др Зоран Лутовац, др Александра Ђурић Боснић и други стручњаци и стручњакиње у области права националних мањина.

Извор: www.rtv.rs

Фотографија: Танјуг


Конференција за медије Покрајинског координационог тима Мреже „Живот без насиља”, као најава спровођења међународне кампање „16 дана активизма против насиља према женама” на територији АП Војводине, одржана је данас у Покрајинској влади. „16 дана активизма против насиља према женама” је глобална кампања коју сваке године спроводи око 1700 организација у више од 100 држава света. Кампања почиње 25. новембра на Међународни дан борбе против насиља над женама и завршава се 10. децембра на Дан људских права.

Одржавање данашње конференције за медије иницирао је Покрајински заштитник грађана - омбудсман, као институција која је већ тринаест година на челу координационог тима Мреже „Живот без насиља”, а коју чине представници и представнице покрајинских институција надлежних за превенцију и сузбијање насиља у породици и родно заснованог насиља.

Након кратког осврта на информације из медија о убиству жене из Панчева од стране њеног партнера као последицу насиља у породици управо у недељи када почиње светска кампања „16 дана активизма против насиља према женама”, медијима су се обратиле Снежана Кнежевић, заменица Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова, Ана Томанова Маканова, председница Одбора за родну равноправност Скупштине АПВ и координаторка Женске парламентарне мреже, Светлана Селаковић, помоћница покрајинског секретара за равноправност полова у Покрајинском секретаријату за социјалу политику, демографију и равноправност полова и Диана Миловић, директорка Завода за равноправност полова.  

Снежана Кнежевић је овом приликом указала на сврху, циљеве постојања и активности Мреже „Живот без насиља”, као јединственог, специјализованог, регионалног  координационог механизма који окупља покрајинске институције надлежне за поступање у случајевима насиља у породици и родно заснованог насиља, позивајући присутне да 12. децембра дођу на њену тринаесту по реду годишњу конференцију која ће се бавити првим искуствима у примени новог Закона о спречавању насиља у породици.

Наглашавајући значај континуитета учешћа покрајинских родних механизама у глобалној кампањи „16 дана активизма против насиља према женама”, Ана Томанова Маканова је најавила четири трибине Одбора за равноправност полова Скупштине АПВ и Женске парламентарне мреже под називом „Заједно против насиља”, које ће се у сарадњи са локалним родним механизмима и скупштинама јединица локалних самоуправа одржати у Општинама Оџаци, Врбас, Мали Иђош и Ада.

Након осврта на раније спроведене и текуће пројекте два покрајинска секретаријата о чијим активностима је говорила, Светлана Селаковић је најавила два њихова догађаја у оквиру предстојеће кампање. Покрајински секретаријат за здравство ће 5. децембра, након конференције за медије, у Скупштини АП Војводине одржати конференцију под називом „Заштита жртава сексуалног насиља у Републици Србији – могућности и изазови”, док ће Покрајински секретаријат за социјалну заштиту, демографију и равноправност полова 7. децембра јавности представити резултате студије отоме како институције и млади среднјошколског узраста поимају жене из мањинских, рањивих друштвених група - жене које живе на селу, Ромкиње, жене са инвалидитетом и самохране мајке. Истраживање је спроведено у 10 војвођанских градова и општина, док је један од главних закључака да су женама из рањивих друштвених група институције, а самим тим и остваривање и заштита њихових људских права, недоступније у односу на жене из других друштвених група и мушкарце.

Наглашавајући чињеницу да су активности Завода за равноправност полова највећим делом  усмерене ка локалним заједницама, Диана Миловић је најавила одржавање шест трибина Завода намењених информисању јавности о препознавању, превенцији и поступању у случајевима насиља у породици и родно заснованог насиља. Трибине под називом „Кроз живот без насиља” ће се током трајања кампање, од 27. новембра до 5. децембра, одржати у Сремској Митровици и Руми, Старој Пазови, Иригу, Инђији и Новом Саду. Примером жене из једне локалне заједнице у Војводини, која је изјавила да је након 30 година брака тек тог дана, на тој трибини, схватила да је 30 година била малтретирана, Миловић је уједно указала и на циљ свих активности које се спроводе током кампање „16 дана активизма против насиља према женама”. Сврха активности Покрајинског координационог тима Мреже „Живот без насиља” је утицање на промену свести и модела понашања жена и мушкараца на индивидуалном нивоу, како би се касније та промена одразила и на институције, али на друштво у целини, које ће умети да препозна, осуди и санкционише насиље, али и да редовно ради на његовој  превенцији.

Основна порука данашње конференције за медије је да је један од најважнијих задатака надлежних институција да раде на подизању свести јавности о томе да је насиље у поридици и родно засновано насиље првенствено друштвени, а не лични и појединачни проблем, као и да створе што адекватније услове за пружање сваке врсте подршке - од информација, преко заштите, спровођења прописаних поступака, па до личног и економског оснаживања - за све особе које су се нашле у ситуацији породичног или родно заснованог насиља. Подршка овим особама мора бити системска, континуирана и правовремена, уз њихово одговарајуће праћење како се не би поново нашле у ситуацији насиља, било у улози његове примарне или секундарне жртве или починиоца.