Please select your page

Вести

Упркос вишегодишњим активностима надлежних институција, друштвено одговорним акцијама појединих провајдера услуга мобилне телефоније и интернета, као и залагању организација цивилног друштва које се баве заштитом права детета и едукацијом о безбедном коришћењу информационо-комуникационих технологија (ИКТ), у Републици Србији и даље не постоји ниједан правни акт, нити стратешки документ на државном нивоу који препознаје или дефинише експлоатацију деце путем ИКТ као посебан, све учесталији вид злостављања, злоупотребе и насиља над децом. Чак ни Стратегија развоја информатичког друштва у Републици Србији до 2020. године децу не помиње, нити их издваја као посебно рањиву групу подложну експлоатацију путем ИКТ.

Министарство унутрашњих послова на конференцији посвећеној овој теми која је одржана прошлог новембра у Београду изнело је податак да је током 2015. године полиција ухапсила 35 особа због кривичног дела искоришћавања малолетних лица за порнографију и то оценило као значајно повећање у односу на претходни период. Истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана „Експлоатација деце на интернету”, међутим, још 2013. године је указало на то да криминолошки приступ усмерен ка кажњавању починилаца, а и то тек уколико дело уопште буде откривено, пријављено и благовремено процесуирано, открива тек врх леденог брега. Ситуацију додатно усложњава и чињеница да провајдери услуга интернета децу апсолутно не препознају чак ни као посебну групу својих корисника, те је и њихова свест и потреба да се она заштите на незадовољавајућем нивоу. Истраживање такође показује да значајан број одраслих нема навику да децу упућује на активности и онлајн сарджаје путем којих се могу информисати о безбедном коришћењу ИКТ јер ни сами не знају за њих. Уз то, родитељи најчешће не умеју да препознају и да се суоче са тим да је њихово дете жртва експлоатације путем интернета, нити знају коме да се обрате за помоћ. 

Непостојање правних аката и стратешких докумената који би децу препознали  као посебну рањиву групу у контексту експлоатације путем ИКТ онемогућава систематско праћење њене заступљености и утицаја, као и превентивно деловање целокупног друштва на ову дугорочно погубну појаву која све више узима маха. Организовано информисање и едукација деце, а посредно и одраслих, о правилном коришћењу ИКТ и начинима заштите од злоупотребе тако остаје изван школског система или је, у најбољем случају, сведена на факултативну активност, док жртве ове врсте злоупотребе и насиља остају без адекватне подршке и заштите. Забрињава и то да је информатика на основношколском образовном нивоу само изборни, а не обавезни предмет.

Обележавањем Дана безбедног интернета сваке године промовише се безбедније и одговорније коришћење онлајн технологија и мобилних телефона, посебно међу децом и младима. Ове године, 9. фебруар ће широм света бити обележен под слоганом „Каква је твоја улога?”. Јавности се тиме жели поручити да сваки појединац и појединка још од најранијег узраста може да допринесе безбедном и одговорном коришћењу савремених ИКТ.

Више о безбедном коришћењу интернета можете сазнати на: www.bezbedaninternet.ombudsmanapv.org


Активности Покрајинског заштитника грађана-омбудсмана које ова институција реализује ради стицања увида у искуства и изазове са којима се у раду срећу заводи за културу националних мањина у АП Војводини настављене су током претходне недеље.

Заменица Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић посетила је у петак заводе за културу војвођанских Мађара у Сенти и војвођанских Хрвата у Суботици.

На састанцима је било речи о изворима и начинима њиховог финансирања, сарадњи завода са релевантним органима управе и установама у земљи и иностранству, програмима, пројектима и активностима ових установа. Будући да је упознавање са радом, искуствима и изазовима са којима се заводи за културу националних мањина срећу у свом раду започето крајем претходне године слањем кратког упитника, на састанцима са директорима завода разјашњени су подаци и допуњене информације које је Покрајински заштитник грађана прикупио на овај начин.


Дечји бракови представљају проблем који се тиче целог друштва и о којем се мало говори а последице су велике, пре свега за младе јер се искључују из образовног система, а тако смањују своје касније шансе за запошљавање и обезбеђивање услова за живот. Поред тога, јавља се проблем трговине људима и сексуалне експоатације, речено је на округлом столу „Локална мрежа подршке усмерена на превенцију дечјих бракова” као део пројекта СТОП дечјим браковима у Србији, који фондација Ана и Владе Дивац реализује уз подршку Амбасаде Канаде у Републици Србији.

Малолетнички брак често може да доведе до прекида школовања девојчице. У заједницама у којима је ова пракса распрострањена, удаја девојчице представља део друштвених норми и ставова које осликавају малу вредност људских права девојчица. Малолетнички бракови доводе девојчице у опасност од ране и нежељене трудноће, што изазива последице опасне по живот, речено је, између осталог, на скупу.

Искуство Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у поступању у случајевима раног ступања у брак је релативно скромно јер је веома мало притужби, што је донекле разумљиво ако имамо на уму информисаност самих припадника/припадница група у којима је овај проблем најизраженији, њихову невидљивост и рањивост, али и предрасуде и стереотипе оних који би требало да им помогну у остваривању људских права, рекла је између осталог заменица за равноправност полова Даница Тодоров. Навела је неколико примера поступања омбудсмана у којима је запажено да институције које треба да поступају како би заштитиле девојчице и дечаке од присилног ступања у брак сматрају да су рани бракови у ромској заједници део обичјаног прва и да држава не може и не треба да се меша. Осим поступања у појединачним случајевима, пред све институције се поставља питање како да делују превентивно на подизању свести у самој заједници, у друштву, али и у органима управе и подизању нивоа знања државних службеника.

Образовање је једна од најефикаснијих стратегија за заштиту деце од брака због чега је подстицање образовања деце из рањивих и ромских породица пут којим би требало да се иде. Охрабрење за овакве иницијативе можемо пронаћи у активностима Покрајинског секретаријата за образовање који реализовао седмогодишњи пројекат „Инклузија ромских ученика у средње школе на територији АП Војводине” током којег је осипање, тј. исписивање ученика из школе било релативно мало, а мање код девојчица у односу на дечаке (4,40% исписаних девојчица, а 5,59% исписаних дечака). То што дете прекида школовање, за систем би требало да буде један од сигнала, а ми смо сведоци да они који су надлежни, не предузимају мере да децу задрже у школама и да им пружају подршку током школовања. Када девојчице могу да остану у школи онда је могуће променити и ставове о њиховим могућностима унутар заједнице, рекла је заменица Тодоров.

Иако постоје програми усмерени на квалитетно одрастање деце, а у оквиру њих и програм подршке осетљивим породицама, мере социјалне политике, а нарочито оне на локалном нивоу треба да се баве и јачањем институција на локалном нивоу, али и повезивањем институција и организација које се баве здравственим и социјалним питањима, превенцијом, јачањем подршке која укључује и цивилни сектор. Ромски координатори, педагошки асистенти и ромски здравствени медијатори могли би бити део коалиције организација и институција чије је успостављање циљ пројекта СТОП дечијим браковима у Србији. Коалиција организација и институција омогућила би размену информација међу чланицама и заједничко деловање у акцијама заговарања и пружања подршке превенције дечјих  бракова у Србији закључено је на округлом столу у којем су учествовали представници Покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова, Канцеларије за инклузију Рома и организација цивилног друштва Дуга, Едукативни центар Рома и Новосадски хуманитарни центар.

Према подацима УНИЦЕФ-а и Републичког завода за статистику из 2014. године око 4 процента младих жена старости од 15 до 19 година су тренутно удате или су у ванбрачној заједници, а тај показатељ расте на 9 процената код жена из најсиромашнијих домаћинстава. Међу женама старости 20–49 година, 7 процената се удало пре навршене 18. године живота. Међу младим женама старости 15–19 година из ромских насеља, 43 процента су тренутно удате, али тај показатељ расте на 52 процента код жена из најсиромашнијих домаћинстава и са основним образовањем. Пре навршене 15. године удало се 17 процената девојака и жена узраста 15–49 година, док се 57 процената жена старости 20–49 година удало пре навршене 18. године.

Фотографија / Photo: http://www.unfpa.org/news/top-10-myths-about-child-marriage 


Заменица Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић посетила је данас Завод за културу војвођанских Румуна у Зрењанину. 

Састанак са директором Завода Тодором Урсуом једна је од активности институције током које се стиче увид искуства и изазове са којима се у раду срећу заводи за културу војвођанских Мађара, Словака, Русина, Румуна и Хрвата.

На састанку су размотрене активности Завода, као и извори и начин њиховог финансирања. Посебна пажња посвећена је сарадњи Завода са релевантним органима управе и установама у земљи и иностранству, која се остварује путем планирања и спровођења разних програма и пројеката и током које се Завод сусреће за разним изазовима и проблемима. Према речима директора Урсуа, у наредном периоду очекује се пресељење у нови простор, а просторије у којима се Завод тренутно налази постаће централна библиотека ове установе. Од бројнх активности, међу којима је највише манифестација, истраживачких и издавачких пројеката, нарочито занимљиво је било чути искуство у вези са отварањем сеоских библиотека којима је Завод донирао књиге и публикације на румунском језику.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман посетиће и остале заводе за културу националних мањина у АП Војводини, након чега ће сачинити информацију у вези са доприносом ових завода остваривању и унапређењу права припадника и припадница националних мањина у области културе.


Култура националних мањина се не може свести само на неговање и проширивање „културних манифестација”, јер је култура нешто шире и дубље од тога и обухвата, поред уметности и литературе, животне стилове, начине заједничког живота, системе вредности, традиције и веровања – истакнуто је на јучерашњем представљању  зборника Национални савети националних мањина и култура 2 у Заводу за културу Војводине.

И у овом, другом по реду зборнику, исти уређивачки тим – Ева Вукашиновић, Мирослав Кевежди и Душко Радосављевић – бави се питањима од великог значаја за живот националних мањина у Србији.

Тематски репертоар зборника – политичка култура националних мањина, улога националних савета у интегративној мањинској политици, политичко представљање и сразмерна заступљеност мањина, културно наслеђе националних мањина, департизација националних савета, медији националних мањина, али и друге – интересантан је како за оне који се практично баве мањинском политиком, тако и за оне који проблемима мањинских политика приступају на академски начин.  Интересантности доприноси и чињеница да аутори прилога – правници, политиколози, етнолози, филозофи, историчари, психолози, лингвисти - мањинским проблемима прилазе из различитих професионалних позиција, а што, онда, омогућује нијансиранији, сложенији и дубљи увид у мањинско питање од онога који нам посредују медији. Амбиција приређивача зборника није била да се само опишу проблеми, а чланови националних савета упознају са темама које утичу на функционисање културних система националних мањина, него и да у виду препорука допринесу решавању проблема и унапређењу њиховог рада.

Треба, напокон, имати у виду и чињеницу да се поменути зборник појављује у време израде акционог плана за остваривање права националних мањина; дакле, у право време, како је то нагласила Ева Вукашиновић. Обраћајући се присутнима, Вукашиновић је истакла да је институција покрајинског омбудсмана имала примедбе на скоро сва поглавља акционог плана. Она је нагласила да се не можемо похвалити ни правним прописима, најпре зато што нису усклађени, а потом и зато што се не примењују у пракси. Прилику да се у Србији конституише нова  мањинска политика треба, по њеним речима, тражити у промени устава. Постоји, међутим, и један ограничавајући елемент који ће утицати на конституисање те нове мањинске политике, а то је уставна дефиниција државе. 

Зборником „Национални савети националних мањина и култура 2” успешна сарадња Завода за културуВојводине и Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана се, на задовољство читалаца, наставља. У овом зборнику читаоци су, по речима Алпара Лошонца, добили књигу која није апологетска, која не нуди брзо и олако решавање проблема, али зато садржи низ подстицајних момената за промишљање мањинског питања.