Please select your page

Вести

Нови низ посета институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана војвођанским местима у којима не постоји локални заштитник грађана настављен је данас у Сремским Карловцима. Са грађанима су о њиховим проблемима у вези са остваривањем, заштитом и унапређењем људских права у седишту Општинске управе разговарале заменице Анико Ширкова и сарадница Јагода Вјештица.

Грађани Сремских Карловаца и околних насеља највише се жале на поступање органа Електропривреде поводом њихових захтева у вези нових прикључака  као и на неажурност у раду Републичког геодетског завода, Службе за катастар непокретности у Новом Саду.

Уз поменуте проблеме, представнице Покрајинсог заштитника грађана – омбудсмана имале су прилику да дају и прави савет пошто је  једна грађанка дошла по савет у вези са остваривањем права за пружање помоћи путем доделе новчаних средстава (материјалне помоћи) за побољшање услова становања произашлих из статуса избеглог односно расељеног лица.

У вези са наводима и притужбама грађана у овом и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана буде посетила биће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције, а наредни пријеми грађана биће благовремено најављени.


Поводом Међународног дана нестале деце Покрајински заштитник грађана – омбудсман скреће пажњу на неке од ситуација које представљају ризик за отмицу или нестанак деце, као и на потребу да надлежне институције увек и правовремено решавају ове проблеме.

Имајући у виду актуелну избегличку кризу, посебно указујемо на чињеницу да је један број деце миграната без пратње родитеља, старатеља или познате особе, као и да велик број деце у току миграционих кретања буде раздвојен од родитеља, због чега су ова деца су у посебном ризику од отмица и трговине људима.

Дужи низ година у нашој земљи актуелан је и проблем несталих беба. Почетком године одржана је последња јавна расправа о Нацрту закона о поступку утврђивања чињеница о положају новорођене деце за коју се сумња да су нестала у нашим породилиштима. Иако пролази већ трећа година откако је  Европски суд за људска права наложио Републици Србији да успостави механизме за обезбеђење појединачног обештећења свим родитељима који су се нашли у овој ситуацији, решење ових случајева се одлаже и неадекватно решава.

Покрајински омбудсман указује и на случајеве који се, на први поглед, не доводе у везу с отмицом деце али су често разлози за пријаву нестанка детета. Реч је о незаконитој промени пребивалишта детета или путовања детета у иностранство с једним родитељем без сагласности другог родитеља.

Напослетку, скрећемо пажњу и на ново решење из Закона о полицији, према коме полиција одмах по сазнању спроводи мере трагања за лицима чији је нестанак пријављен, што је важан корак ка успоствљању адекватније заштите деце и лица за која се сумња да су нестала .

Покрајински омбудсман очекује да ће надлежни органи посвећено радити на решавању ових проблема за које родитељи и јавност оправдано показују велико интересовање, али да ће уложити и више напора на стварању услова да до оваквих ситуација што ређе долази.


Покрајински заштитник грађана – омбудсман у оквиру својих редовних активности посећује установе социјалне заштите у којима бораве старија лица ради стицања увида у остваривање људских права корисника услуга ових установа. Заменица покрајинског омбудсмана Анико Ширкова и сарадница Јагода Вјештица су јуче посетиле Геронтолошки центар Бачка Паланка.

Геронтолошки центар Бачка Паланка је установа социјалне заштите отвореног типа, тренутно има 104 корисника домског смештаја. Корисницима услуга обезбеђено је становање и задовољење животних потреба тако да су обухваћени сви аспекти живота. О здравственој заштити, у Геронтолошком центру Бачка Паланка, брине се лекар, медицински техничари и физиотерапеут. За одлазак на специјалистичке прегледе корисници се организовано одвозе возилом установе по потреби или у договору са родбином сами обављају ову врсту прегледа. Примењује се и радна и окупациона терапија у којима корисници радо учествују и врло су креативни. У дворишту Геронтолошког центра изграђене су четири салетле где корисници у време топлих дана проводе време уз организоване културно-забавне, рекреативне и радно-окупационе садржаје.

Завршена је изградња два објекта Прихватилишта и Дневног боравка. Капацитет Прихватилишта је 10 корисника и Дневног боравка 10 корисника. Такође су постављена два нова лифта која омогућавају лакшу комуникацију и кретање корисника унутар установе поштујући потребне стандарде.  Ове инвестиције су остварене уз подршку  Министарства  рада, запошљавања и социјалне политике и Покрајинске владе.

Током обиласка дома, као и у разговору са корисницима и особљем, заменица Ширкова се уверила у то да су услови смештаја и живота корисника, као и остале услуге које дом пружа на задовољавајућем нивоу.


На новосадском универзитету јуче је представљена књига Анкице Драгин, стручне сараднице за односе са јавношћу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, „Животна прича као метод бележења родних аспеката историје жена - Мађарица са Телепа“. У сали испуњеној колегиницама и колегама са родних студија, запослених у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману и медија, о књизи Анкице Драгин говориле су Весна Шијачки, директорица Завода за равноправност полова, Свенка Савић, координаторка Центра за родне студије и Биљана Сикимић, виша научна сарадница са Балканолошког института САНУ, која је истакла да монографија Анкице Драгин представља важну карику у низу монографија о женама из мањинских заједница Војводине. У књизи је испричана животна прича Вероне, Мађарице са Телепа, која је надживела неколико држава, мењајући своје место боравка само утолико што се приликом удаје преселила, у неколико улица удаљену, кућу породице свог супруга. Комбинацијом метода усмене животне приче са етнолошким и методом антрополошке лингвистике и феминистичким приступом захваћени су кључни родни аспекти у животу Вероне, од одрастања, образовања и рада, преко брака, ауторитета и ставова према интеркултуралном дијалогу до поимања модерног женског идиолекта.

Промоцију књиге Анкице Драгин је организовао Завод за равноправност полова у својству издавача и УНС – АЦИМСИ Центар за родне студије. 


Насиље и дискриминација најзначајнији су проблеми ЛГБТ особа иако је дошло до одређених помака у статусу њихових људских права, као што је могућност окупљања, односно одржавања Параде поноса. Међутим, хомофобијаи трансфобија још су изузетновисокиу Србији. Сва истраживања потврђују да скоро две трећине грађана сматра даје хомосексуалностболест, више од половине да је товелика опасностза друштво, а петина их поистовећује с криминалцима које треба кажњавати. У поређењу са ранијим годинама, у истраживању спроведеном 2015. повећан је проценат грађана који не подржавају насиље над припадницима ЛГБТ популације, али и даље се око 60 одсто њих не слажуса тим да сухомосексуалцигрупакоја трпикршењеосновнихљудскихправа, укључујући правона живот, физички ипсихо-социјални интегритет, на правну заштиту, слободу окупљања, здравствену заштиту и образовање.

Упркос томе што истраживања јавног мњења показују да је ЛГБТ популација једна од најугроженијих и највише дискриминисаних друштвених група, њени припадници и припаднице недовољно користе могућност заштите посредством независних институција за заштиту људских права. Поводом 17. маја, Међународног дана против хомофобије и трансфобије, Покрајински заштитник грађана - омбудсман упозорава да има примера дискриминације ових особа и институционалне дискриминације на основу личног својства од стране органа управе чија пракса доводи до кршења начела једнакости, односно неједнаког поступања у чијој основи су предрасуде и стереотипи. Зато је у друштву које тешко прихвата различитости значајно што је донета Стратегија превенције и заштите од дискриминације и Акциони план који омогућава реализацију циљева и мера за системску изградњу институционалног и законодавног оквира као и механизама за борбу против дискриминације.  

Међународни дан борбе против хомофобије и трансфобије обележава се сваке године 17. маја, а треба да нас подсети и опомене да свакоме припадају људска права без обзира на сексуалну оријентацију. Њиме се обележава дан када је 1990. године Светска здравствена организација хомосексуалност као болест уклонила из Међународне класификације болести.

Фотографија: Интернет