Vesti
Pravo na zdravstvenu zaštitu u najtešnjoj je vezi sa osnovnim ljudskim pravom - pravom na život. Sudeći po pritužbama Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu tokom 2015. godine, pravo na kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, koja bi, kao tekovina savremenog društva, u HHI veku trebalo da bude jednako dostupna svima, najteže su ostvarivale dve ranjive društvene grupe - deca i žene.
Pritužbe građanki i građana na rad zdravstvenih i socijalno-zdravstvenih ustanova, ali i podaci koje ove ustanove dostavljaju Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu, ukazuje na to daje ostvarivanjeprava na zdravstvenu zaštitu u AP Vojvodini otežano. Zdravstvenim ustanovama nedostaje lekara, naročito specijalista, medicinskog osoblja, kao i prostora, opreme i novca za rad u skladu sa savremenim zahtevima struke. Među najdeficitarnije specijaliste, naročito u vangradskim sredinama, spadaju pedijatri i ginekolozi, a zbog loših uslova rada i malih primanja osoblje zdravstvenih i socijalnih ustanova, pogotovo ono koje već ima radnog iskustva, sve češće se odlučuje na odlazak u inostranstvo.
Posledica ovakvog stanja je to da su zdravstvene ustanove preopterećene. Zbog toga u nastojanju da se smanji broj građana kojima se pruža usluga, odnosno čije bi se osiguranje i lečenje finansiralo iz budžetskih sredstava često pribegavaju restriktivnom tumačenju propisa. Sa druge strane, ovakav pristup u očima njihovih korisnika ostavlja utisak neorganizovanosti i selektivnosti u pružanju usluga. To je naročito izraženo u slučaju potrebe za specijalističkim pregledima, bilo da su u pitanju konsultacije sa lekarom, pregledi uz pomoć posebne opreme ili specifične laboratorijske analize. Na njih se ponekad čeka i po nekoliko meseci jer domovi zdravlja ne pružaju ovu vrstu usluga.
Iako u sedištima jedinica lokalne samouprave postoje savetnici za zaštitu prava pacijenata, građani im se relativno retko obraćaju iz nekoliko razloga. Prvi je taj što se ovim savetnicima podnosi pismeni prigovor, a što od korisnika, uz vreme i pisanje podneska, zahteva određeni stepen informisanosti o sopstvenim pravima. Drugi je strah da će zbog podnošenja prigovora na neki način trpeti negativne posledice od strane lekara ili osoblja ustanove na čiji rad se njihov prigovor odnosi. Treći je zazor građana od bilo kakvog ostvarivanja prava putem institucija i automatsko „traženje veze”, čak i u slučajevima kada je postupak vrlo jednostavan, brz i besplatan.
Građani se Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu često obraćaju tražeći savet, odnosno tumačenje propisa i uputstvo kako da postupe u konkretnoj situaciji. Razlog za to je nedovoljna informisanost i nerazumevanje načina funkcionisanja sistema zdravstvene zaštite. Građani su se 2015. godine često žalili na to da od osoblja u zdravstvenim ustanovama, kojima su se prethodno obratili, nisu dobili potpune i pravovremene informacije o njihovim pravima i postupcima lečenja, kao ni uvid u medicinsku dokumentaciju. Najveći broj građana žalio se na to da nije u mogućnosti da u potpunosti ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu zbog toga što im nije u zakonskom roku bilo omogućeno da obave neki pregled ili lečenje. Izvestan broj njih obraćao tražeći savet u vezi sa dostupnošću zdravstvene zaštite osobama koje nemaju overenu zdravstvenu knjižicu i njihovoj deci ili deci lica koja su strani državljani sa prebivalištem u Republici Srbiji, kao i u vezi sa ostvarivanjem prava na lečenje u inostranstvu. Građana narušavana je postupcima osoblja zdravstvenih ustanova narušavana privatnost jer podaci o njihovom zdravstvenom stanju nisu tretirani kao poverljivi.
Povodom 7. aprila, Svetskog dana zdravlja,Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman naglašava da se pravo na zdravljeostvaruje poštujući načela dostupnosti, pristupačnosti, prihvatljivosti i odgovarajućeg standarda zdravstvene zaštite. To podrazumeva svrsishodno i pravovremeno davanje i traženje informacija i usluga, fizički i novčano dostupnih svima bez diskriminacije.
Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor razgovarao je danas sa pokrajinskom ombudsmankom Anikom Muškinjom Hajnrih koja mu je predala Izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za 2015. godinu.
Ombudsmanka Muškinja Hajnrih naglasila je da je Pokrajinski ombudsman, kao i prethodnih godina, nastojao da uvek kada je to moguće pomogne građanima, da ukaže organima na propuste dok nije kasno za njihovo otklanjanje ili da pomogne savetom kako može da zaštiti svoje pravo.
Ona je naglasila da su uočeni problemi slični kao prethodnih godina, a to su 
siromaštvo, nezaposlenost, nemogućnost ostvarivanja prava na socijalnu pomoć, što ih dovodi na rub egzistencije. U razgovoru je istaknut veliki napedak u saradnji sa organima Poreske uprave, PIO Fondom, posebno kada je reč o povezivanju staža i uvođenju poljoprivrednika u sistem penzionog osiguranja.
Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor izrazio je veliku podršku ovoj instituciji, njenom radu i napretku koji je iz godine u godinu primetan. On je istakao i zadovoljstvo činjenicom da se najmanje pritužbi građana tokom prethodne godine odnosilo na rad organa pokrajinske uprave, te da su i pristigli prigovori uglavnom pozitivno rešeni u razumnom roku.
Izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za 2015. godinu dostupan je na sajtu institucije.
Izvor: www.skupstinavojvodine.gov.rs
Predstavnice i predstavnici Nacionalnog preventivnog mehanizma za prevenciju torture (NPM-a) su prošlog četvrtka i petka boravili u Subotici, gde su posetili nekoliko institucija kojima javnost inače nema pristupa.
NPM je mehanizam za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u Republici Srbiji ustanovljen 2011. godine, a čine ga predstavnici Zaštitnika građana Republike Srbije, Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana i organizacija civilnog društva. Kao nadzorno telo, NPM postoji u približno 70 zemalja u svetu radi unapređenja uslova života i mogućnosti ostvarivanja ljudskih prava osoba koje borave u institucijama, odnosno ustanovama zatvorenog tipa. Stručni timovi u okviru NPM-a posećuju zatvore, policijske stanice, psihijatrijske bolnice, domove za stare i druge ustanove sa ciljem da se u njima predupredi pojava torture i drugih surovih, nehumanih i ponižavajućih kazni ili postupaka.
Zamenik zaštitnika građana Republike Srbije Miloš Janković, koji je predvodio tim NPM-a, i zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Aniko Širkova ovom prilikom su sa svojim saradnicama, kao i predstavnicima Beogradskog centra za ljudska prava, Helsinškog odbora za ljudska prava i Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM-a), posetili subotički Okružni zatvor, Policijsku upravu, Regionalni centar granične policije i Prihvatni centar za izbeglice i migrante. U cilju unapređenja ostvarivanja i zaštite ljudskih prava osoba koje borave u ovim institucijama, ali i unapređenja uslova rada zaposlenih u njima, NPM će o ovoj poseti sačiniti izveštaj o uočenim nedostacima i dati preporuke kako da se oni otklone.
Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, Eva Vukašinović, zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina i Danica Todorov, zamenica za ravnopravnost polova, razgovarale su danas sa Karom Stern i Reneom Vildangelom, članovima OEBS-ove ograničene misije za posmatranje izbora.
Interesovanje članova misije je bilo fokusirano na izbornu kampanju, učešće nacionalnih manjina i žena, ulogu medija i drugih aktera izbornog procesa. U cilju sticanja što potpunijeg uvida članovi misije će razgovarati sa predstavnicima političkih partija, sudstva, nevladinih organizacija, medija i nezavisnih institucija.
Misiju predvodi ambasador Girt Hinrih Erens, a uspostavljena je na poziv vlasti Republike Srbije.
Danas je u Novom Sadu, u organizaciji nedeljnika „Vreme” i Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji (FOS-a), održana konferencija „Vojvođanski region i dobro upravljanje u svetlu Agende UN do 2030.” na kojoj je govorila zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Eva Vukašinović.
Agenda UN 2015-2030. je dokument koji se nadovezuje na Milenijumske ciljeve UN 2000-2015, sa tom razlikom da Agenda sadrži i ciljeve održivog razvoja do 2030. godine i obavezujuća je za sve članice UN, a ne samo za zemlje u razvoju. Današnja konferencija bavila se ciljem broj 16 Agende, a koji se odnosi na na jednak pristup pravdi za sve i na dobro upravljanje i čija načela bi trebalo da se primenjuju u svim granama i na svim nivoima vlasti.
Konferencija se bavila položajem jedinog priznatog regiona u Srbiji u odnosu na ostale delove zemlje. Značenje pojmova autonomije i regionalizma razmatrano je u sadašnjem istorijskom trenutku, naglašavajući važnost regionalizma i međuregionalne saradnje za dobro upravljanje u državi i sa posebnim osvrtom na položaj nacionalnih manjina u Vojvodini. Na konferenciji je ukazano i na uzročno-posledičnu povezanost i uticaj dobrog, odnosno lošeg upravljanja ovim procesima na socijalni položaj građanki i građana koji proizilazi iz siromaštva, nezaposlenosti i aktuelnih načina proizvodnje hrane.
Uz zamenicu Vukašinović, koja je govorila o aktivnostima institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina, na konferenciji su govorili još i Branislav Bugarski, pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Srđan Djurović iz Fondacije za otvoreno društvo, Saša Popov iz novosadskog Centra za regionalizam i Snežana Ilić iz zrenjaninskog Centra za razvoj civilnog društva. Moderatorka konferencije bila je Jovana Gligorijević, pomoćnica glavnog urednika nedeljnika „Vreme”.
