Vesti
Dodelom zahvalnica, danas je u holu vlade APV Vojvodine, na svečan način obeležena desetogodišnjica postojanja i rada Kancelarije za inkulziju Roma, kao i Međunarodni dan Roma.
Za doprinos integraciji i unapređenju položaja Roma u AP Vojvodini, zahvalnica je dodeljena i Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu.
Kancelarija za inkluziju Roma osnovana je 2006. godine sa ciljem da unapredi položaj Roma u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva, stanovanja, ljudskih i manjinskih prava, kao i za stvaranje uslova za uključivanju Roma u sve sfere društvenog, javnog i političkog života.
Građanke i građani Djurđeva i Budisave juče su imali priliku da razgovaraju sa zamenicom pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Evom Vukašinović, da podnesu pritužbu instituciji ili da dobiju pravni savet u vezi sa ostvarivanjem, zaštitom i unapređenjem svojih prava.
Po rečima predsednice Saveta MZ Djurđevo, Leone Vislavski, u ovom mestu, poznatom po tome što u njemu živi veliki broj pripadnica i pripadnika rusinske nacionalne manjine, nema masovnijeg odseljavanja, odnosno iseljavanja stanovnika u inostranstvo, ali se broj stanovnika iz godine u godinu smanjuje. Poseta osnovnoj školi potvrdila je da se to posebno negativno odražava na formiranje odeljenja na rusinskom nastavnom jeziku, a situacija je slična i u vezi sa nastavom na mađarskom jeziku u Budisavi.
Većina pritužbi građana Djurđeva odnosila se na oblast službene upotrebe jezika i na srazmernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u organima uprave. Naime, građani su se žalili na to da službenici lokalne samouprave u Žablju ne govore rusinski, što predstavlja problem starijim sugrađanima, ali i upravi prilikom obavljanja poslova matičarske službe ukoliko želi da postupa u skladu sa propisima. U Djurđevu je potrebno nadomestiti i višejezičnu tablu sa nazivom naseljenog mesta koja se nalazila na ulazu u ovo mesto iz pravca Žablja, a koja je tokom jesenjih poljoprivrednih radova prvobitno srušena, a potom i odneta sa lica mesta. Građani su Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu podneli još i pritužbe u vezi sa sprovođenjem postupka eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta, kao i u vezi sa građanima nerazumljivim načinom informisanja javnosti o organizovanju usluge odnošenja smeća i njene naplate.
„Ne izgleda tako na prvi pogled, ali i kod nas ima baš dosta siromašnih. U našem mestu je siromaštvo na prvi pogled nevidljivo,” odgovorio je na pitanje o životu u Budisavi sekretar ove mesne zajednice Laslo Rajšli, a nakon što se dvoje njegovih sugrađana zamenici Vukašinović požalilo na to da zbog svog izuzetno narušenog zdravlja ne mogu da se zaposle, niti da nađu neki drugi način da zarade za život, budući da nijedno od njih ne ispunjava uslove za penziju. Nakon iskustva sa čitavim nizom organa uprave, zdravstvenih i socijalnih službi i ustanova, ovaj bračni par u pedesetim godinama života bio je iskreno iznenađen saznanjem da institucija Pokrajinskog ombudsmana može da se obrati nadležnim organima i službama kako bi utvrdila da li su iscrpljene sve zakonske mogućnosti za ostvarivanje njihovih prava. Razgovor se završio sledećim rečima:
„Kad odem negdi, a oni mi kažu 'Razumemo, ali...', odma' znam da tu ništ' neće biti. Znate, ljudi više nikom' ne veruju, naročito ne u to da 'oće da im pomognu. Hvala vam što ste nas saslušali. To zdrav' puno znači, kad nas gledate k'o ljude. ”
Uvezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana bude posetilabiće pokrenuti postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije. Prijemi građana nastaviće se i narednih meseci i biće blagovremeno najavljeni.
Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Aniko Širkova posetila je danas Prihvatni centar za izbeglice u Adaševcima kraj Šida. Centar je sa radom počeo 1. marta ove godine i treći je objekat na teritoriji Opštine Šid u kom su smeštene izbeglice i migranti iz bliskoističnih zemalja, azijskih i afričkih zemalja na putu ka zemljama Evropske Unije. Cilj posete bio je da se stekne uvid u način rada centra, uslove boravka i mogućnosti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava njegovih korisnica i korisnika, kao i u probleme sa kojima se njegovo osoblje i korisnici suočavaju.
Prihvatni centar u Adaševcima zamišljen je kao mesto na kom će se izbeglice i migranti privremeno zadržavati. Međutim, sa pooštravanjem uslova za ulazak u Evropsku Uniju osoba sa ratom zahvaćenih područja na Bliskom Istoku i u Aziji, korisnici ovog centra se u njemu sve duže zadržavaju dok pokušavaju da nađu načina da nastave svoj put. Ovaj centar se nalazi u šumarku pokraj autoputa i udaljen je od naseljenih mesta i granice. Uprkos tome, bezbednost korisnika je na zadovoljavajućem nivou, kao i uslovi smeštaja, ishrane, održavanja lične higijene, pružanje elementarnih zdravstvenih usluga i komunikacije putem telefona i interneta. Iako se broj izbeglica i migranata gotovo desetostruko smanjio u odnosu na vreme kada je otvoren, ovaj centar nije pogodan za duži boravak porodica sa puno dece i starijih maloletnika, koja, prema rečima uprave i osoblja, čine oko 40 posto njegovih korisnika.
Uz Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, finansijku, materijalnu i logističku podršku Centru, daju i brojne međunarodne i domaće humanitarne organizacije, dok je saradnja sa nadležnim organima i službama - policijom, centrom za socijalni rad i domom zdravlja - ocenjena kao dobra, a naročito cenjene su aktivnosti volonterki i volontera u kutku za decu i roditelje. Stanovništvo Šida i okolnih mesta se prema izbeglicama i migrantima odnosi blagonaklono i trudi se da u skladu sa svojim mogućnostima pomogne korisnicima ovog centra, ali i onima smeštenim u tzv. Sivu kuću u Šidu i centru Principovac na samoj granici sa Hrvatskom. Uprava centra u Adaševcima, kao i predstavnici UNHCR-a, smatraju da je, imajući u vidu otežane uslove za njihov ulazak izbeglica i migranata u Evropsku Uniju, kao i činjenicu da odredbe Zakona o azilu i Zakona o strancima nisu u potpunosti primenjive u kontekstu novonastale situacije, najvažnije to da se što skorijim usvajanjem odgovarajućeg podzakonskog ili drugog akta i mera korisnicima ovog i sličnih centara omogući legalno zadržavanje ili boravak na teritoriji Republike Srbije duži od 72 sata.
Detaljniji izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana o poseti Prihvatnom centru u Adaševcima biće sačinjen i objavljen naknadno.
Svetski dan Roma obeležava se 8. aprila kako bi se skrenula pažnja na kulturu romske zajednice, ali i podigao stepen svesti javnosti o problemima njenih pripadnica i pripadnika, od kojih samo u Evropi živi njih oko 10 miliona. Uprkos tome što su najbrojnija manjinska zajednica u Evropi, Romi su i dalje često pogođeni diskriminacijom i društvenom marginalizacijom.
Republika Srbija je po osnovu ratifikovanja međunarodnih dokumenata u oblasti ljudskih i manjinskih prava, kao i u okviru Dekade Roma koja se prošle godine završila, preuzela brojne obaveze u vezi sa unapređenjem i zaštitom prava pripadnika romske nacionalne manjine. Tokom protekle decenije postignut je napredak u oblasti učešća Roma u javnom i političkom životu i po pitanju njihove vidljivosti u organima izvršne vlasti. Zahvaljujući primeni afirmativnih mera za obrazovanje studenata iz podzastupljenih grupa, Romkinje i Romi sve su brojniji i u sistemu obrazovanja i na njegovim najvišim nivoima.
Kako je navedeno u Izveštaju Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za 2015. godinu, sprovođenje dvogodišnjeg projekta koji se bavio sagledavanjem položaja romske nacionalne manjine i povećanjem stručnih kapaciteta koordinatora za romska pitanja u jedinicama lokalne samouprave, kao i rezultata pojedinih istraživanja institucije u drugim oblastima ljudskih prava, pokazalo je da u Vojvodini i Srbiji ima još puno prostora za unapređenje ostvarivanja i zaštite prava Roma, a naročito dece i žena iz ove zajednice. Posebno zabrinjava to da u 21. veku, uz postojeće propise, brojne mere i specijalizovane institucije, najčešće bez ikakve osude ostaje iskazivanje predrasuda, stereotipa i netrpeljivosti pripadnika drugih nacionalnih zajednica prema Romima. Najviše od svega, ipak, zabrinjava činjenica da se tokom poseta mestima u Vojvodini u kojima pripadnici romske zajednice žive u značajnijem broju ispostavilo da je prema njima još uvek prisutna ne samo individualna, nego i kolektivna, neposredna, posredna i institucionalna diskriminacija.
Pravo na zdravstvenu zaštitu u najtešnjoj je vezi sa osnovnim ljudskim pravom - pravom na život. Sudeći po pritužbama Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu tokom 2015. godine, pravo na kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, koja bi, kao tekovina savremenog društva, u HHI veku trebalo da bude jednako dostupna svima, najteže su ostvarivale dve ranjive društvene grupe - deca i žene.
Pritužbe građanki i građana na rad zdravstvenih i socijalno-zdravstvenih ustanova, ali i podaci koje ove ustanove dostavljaju Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu, ukazuje na to daje ostvarivanjeprava na zdravstvenu zaštitu u AP Vojvodini otežano. Zdravstvenim ustanovama nedostaje lekara, naročito specijalista, medicinskog osoblja, kao i prostora, opreme i novca za rad u skladu sa savremenim zahtevima struke. Među najdeficitarnije specijaliste, naročito u vangradskim sredinama, spadaju pedijatri i ginekolozi, a zbog loših uslova rada i malih primanja osoblje zdravstvenih i socijalnih ustanova, pogotovo ono koje već ima radnog iskustva, sve češće se odlučuje na odlazak u inostranstvo.
Posledica ovakvog stanja je to da su zdravstvene ustanove preopterećene. Zbog toga u nastojanju da se smanji broj građana kojima se pruža usluga, odnosno čije bi se osiguranje i lečenje finansiralo iz budžetskih sredstava često pribegavaju restriktivnom tumačenju propisa. Sa druge strane, ovakav pristup u očima njihovih korisnika ostavlja utisak neorganizovanosti i selektivnosti u pružanju usluga. To je naročito izraženo u slučaju potrebe za specijalističkim pregledima, bilo da su u pitanju konsultacije sa lekarom, pregledi uz pomoć posebne opreme ili specifične laboratorijske analize. Na njih se ponekad čeka i po nekoliko meseci jer domovi zdravlja ne pružaju ovu vrstu usluga.
Iako u sedištima jedinica lokalne samouprave postoje savetnici za zaštitu prava pacijenata, građani im se relativno retko obraćaju iz nekoliko razloga. Prvi je taj što se ovim savetnicima podnosi pismeni prigovor, a što od korisnika, uz vreme i pisanje podneska, zahteva određeni stepen informisanosti o sopstvenim pravima. Drugi je strah da će zbog podnošenja prigovora na neki način trpeti negativne posledice od strane lekara ili osoblja ustanove na čiji rad se njihov prigovor odnosi. Treći je zazor građana od bilo kakvog ostvarivanja prava putem institucija i automatsko „traženje veze”, čak i u slučajevima kada je postupak vrlo jednostavan, brz i besplatan.
Građani se Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu često obraćaju tražeći savet, odnosno tumačenje propisa i uputstvo kako da postupe u konkretnoj situaciji. Razlog za to je nedovoljna informisanost i nerazumevanje načina funkcionisanja sistema zdravstvene zaštite. Građani su se 2015. godine često žalili na to da od osoblja u zdravstvenim ustanovama, kojima su se prethodno obratili, nisu dobili potpune i pravovremene informacije o njihovim pravima i postupcima lečenja, kao ni uvid u medicinsku dokumentaciju. Najveći broj građana žalio se na to da nije u mogućnosti da u potpunosti ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu zbog toga što im nije u zakonskom roku bilo omogućeno da obave neki pregled ili lečenje. Izvestan broj njih obraćao tražeći savet u vezi sa dostupnošću zdravstvene zaštite osobama koje nemaju overenu zdravstvenu knjižicu i njihovoj deci ili deci lica koja su strani državljani sa prebivalištem u Republici Srbiji, kao i u vezi sa ostvarivanjem prava na lečenje u inostranstvu. Građana narušavana je postupcima osoblja zdravstvenih ustanova narušavana privatnost jer podaci o njihovom zdravstvenom stanju nisu tretirani kao poverljivi.
Povodom 7. aprila, Svetskog dana zdravlja,Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman naglašava da se pravo na zdravljeostvaruje poštujući načela dostupnosti, pristupačnosti, prihvatljivosti i odgovarajućeg standarda zdravstvene zaštite. To podrazumeva svrsishodno i pravovremeno davanje i traženje informacija i usluga, fizički i novčano dostupnih svima bez diskriminacije.
