Vesti
Tema ovogodišnjeg dana Međunarodnog dana dece koja žive i rade na ulici je identitet. Deca koja žive i rade na ulici predstavljaju jednu od najranjivijih i višestruko diskriminisanih društvenih grupa. Ukoliko im društvo ne pomogne, takva deca često postaju lica bez formalnopravnog identiteta, čime im se uskraćuje pristup obrazovnom, zdravstvenom i sistemu socijalne zaštite, a kasnije tržištu rada, tako da ona za društvo kao i da ne postoje. Uz to, ova deca neretko su u situaciji da budu izložena i intervencijama policije, napadima od strane odraslih građana i vršnjaka, a čak i posle intervencije nadležnih veliki broj njih se, ukoliko ne dobije odgovarajuću podršku, vraća životu i radu na ulici. Ovakvo stanje kosi se sa osnovnim načelima ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih i dečjih prava.
Porajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća na to da su deca koja žive i rade na ulici najmanje odgovorna za svoj položaj. To, međutim, ne znači da njihov glas ne treba da se čuje, niti da ona nemaju čime da doprinesu društvu u kojem žive. Istraživanje Pokrajinskog ombudsmana o dečjem prosjačenju sprovedeno 2011. godine pokazalo je da ova deca najčešće dolaze iz porodica u kojima ih roditelji zapostavljaju, zanemaruju, pa čak i zlostavljaju, a neretko su, zajedno sa roditeljima i vršnjacima, uključena i u rad organizovanih grupa koje svoj rad zasnivaju na njihovoj eksploataciji. Dobar primer nastojanja da se omogući ostvarivanje njihovih prava i promoviše njihova socijalna inkluzija predstavlja rad svratišta za decu koja žive i rade na ulici.
Međunarodni dan dece koja žive i rade na ulici obeležava se od 2011. godine na inicijativu međunarodne organizacije CSC sa sedištem u Velikoj Britaniji. Konzorcijum za zaštitu prava deteta je svetska mreža pokrenuta sa ciljem da se deci koja žive i rade na ulici pruži prilika da se i njihov glas čuje, da se promivišu njihova prava i unaprede njihovi uslovi života. Mrežu čine međunarodne, državne ili lokalne organizacije, pojedinke i pojedinci iz preko 80 zemalja koji se zalažu za to da Ujedinjene Nacije ovaj dan uvrste u svoj zvanični kalendar međunarodnih dana, a do sada je ovu inicijativu podržalo preko 3.000 ljudi.
Dodelom zahvalnica, danas je u holu vlade APV Vojvodine, na svečan način obeležena desetogodišnjica postojanja i rada Kancelarije za inkulziju Roma, kao i Međunarodni dan Roma.
Za doprinos integraciji i unapređenju položaja Roma u AP Vojvodini, zahvalnica je dodeljena i Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu.
Kancelarija za inkluziju Roma osnovana je 2006. godine sa ciljem da unapredi položaj Roma u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva, stanovanja, ljudskih i manjinskih prava, kao i za stvaranje uslova za uključivanju Roma u sve sfere društvenog, javnog i političkog života.
Svetski dan Roma obeležava se 8. aprila kako bi se skrenula pažnja na kulturu romske zajednice, ali i podigao stepen svesti javnosti o problemima njenih pripadnica i pripadnika, od kojih samo u Evropi živi njih oko 10 miliona. Uprkos tome što su najbrojnija manjinska zajednica u Evropi, Romi su i dalje često pogođeni diskriminacijom i društvenom marginalizacijom.
Republika Srbija je po osnovu ratifikovanja međunarodnih dokumenata u oblasti ljudskih i manjinskih prava, kao i u okviru Dekade Roma koja se prošle godine završila, preuzela brojne obaveze u vezi sa unapređenjem i zaštitom prava pripadnika romske nacionalne manjine. Tokom protekle decenije postignut je napredak u oblasti učešća Roma u javnom i političkom životu i po pitanju njihove vidljivosti u organima izvršne vlasti. Zahvaljujući primeni afirmativnih mera za obrazovanje studenata iz podzastupljenih grupa, Romkinje i Romi sve su brojniji i u sistemu obrazovanja i na njegovim najvišim nivoima.
Kako je navedeno u Izveštaju Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za 2015. godinu, sprovođenje dvogodišnjeg projekta koji se bavio sagledavanjem položaja romske nacionalne manjine i povećanjem stručnih kapaciteta koordinatora za romska pitanja u jedinicama lokalne samouprave, kao i rezultata pojedinih istraživanja institucije u drugim oblastima ljudskih prava, pokazalo je da u Vojvodini i Srbiji ima još puno prostora za unapređenje ostvarivanja i zaštite prava Roma, a naročito dece i žena iz ove zajednice. Posebno zabrinjava to da u 21. veku, uz postojeće propise, brojne mere i specijalizovane institucije, najčešće bez ikakve osude ostaje iskazivanje predrasuda, stereotipa i netrpeljivosti pripadnika drugih nacionalnih zajednica prema Romima. Najviše od svega, ipak, zabrinjava činjenica da se tokom poseta mestima u Vojvodini u kojima pripadnici romske zajednice žive u značajnijem broju ispostavilo da je prema njima još uvek prisutna ne samo individualna, nego i kolektivna, neposredna, posredna i institucionalna diskriminacija.
Građanke i građani Djurđeva i Budisave juče su imali priliku da razgovaraju sa zamenicom pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Evom Vukašinović, da podnesu pritužbu instituciji ili da dobiju pravni savet u vezi sa ostvarivanjem, zaštitom i unapređenjem svojih prava.
Po rečima predsednice Saveta MZ Djurđevo, Leone Vislavski, u ovom mestu, poznatom po tome što u njemu živi veliki broj pripadnica i pripadnika rusinske nacionalne manjine, nema masovnijeg odseljavanja, odnosno iseljavanja stanovnika u inostranstvo, ali se broj stanovnika iz godine u godinu smanjuje. Poseta osnovnoj školi potvrdila je da se to posebno negativno odražava na formiranje odeljenja na rusinskom nastavnom jeziku, a situacija je slična i u vezi sa nastavom na mađarskom jeziku u Budisavi.
Većina pritužbi građana Djurđeva odnosila se na oblast službene upotrebe jezika i na srazmernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u organima uprave. Naime, građani su se žalili na to da službenici lokalne samouprave u Žablju ne govore rusinski, što predstavlja problem starijim sugrađanima, ali i upravi prilikom obavljanja poslova matičarske službe ukoliko želi da postupa u skladu sa propisima. U Djurđevu je potrebno nadomestiti i višejezičnu tablu sa nazivom naseljenog mesta koja se nalazila na ulazu u ovo mesto iz pravca Žablja, a koja je tokom jesenjih poljoprivrednih radova prvobitno srušena, a potom i odneta sa lica mesta. Građani su Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu podneli još i pritužbe u vezi sa sprovođenjem postupka eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta, kao i u vezi sa građanima nerazumljivim načinom informisanja javnosti o organizovanju usluge odnošenja smeća i njene naplate.
„Ne izgleda tako na prvi pogled, ali i kod nas ima baš dosta siromašnih. U našem mestu je siromaštvo na prvi pogled nevidljivo,” odgovorio je na pitanje o životu u Budisavi sekretar ove mesne zajednice Laslo Rajšli, a nakon što se dvoje njegovih sugrađana zamenici Vukašinović požalilo na to da zbog svog izuzetno narušenog zdravlja ne mogu da se zaposle, niti da nađu neki drugi način da zarade za život, budući da nijedno od njih ne ispunjava uslove za penziju. Nakon iskustva sa čitavim nizom organa uprave, zdravstvenih i socijalnih službi i ustanova, ovaj bračni par u pedesetim godinama života bio je iskreno iznenađen saznanjem da institucija Pokrajinskog ombudsmana može da se obrati nadležnim organima i službama kako bi utvrdila da li su iscrpljene sve zakonske mogućnosti za ostvarivanje njihovih prava. Razgovor se završio sledećim rečima:
„Kad odem negdi, a oni mi kažu 'Razumemo, ali...', odma' znam da tu ništ' neće biti. Znate, ljudi više nikom' ne veruju, naročito ne u to da 'oće da im pomognu. Hvala vam što ste nas saslušali. To zdrav' puno znači, kad nas gledate k'o ljude. ”
Uvezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana bude posetilabiće pokrenuti postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije. Prijemi građana nastaviće se i narednih meseci i biće blagovremeno najavljeni.
Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Aniko Širkova posetila je danas Prihvatni centar za izbeglice u Adaševcima kraj Šida. Centar je sa radom počeo 1. marta ove godine i treći je objekat na teritoriji Opštine Šid u kom su smeštene izbeglice i migranti iz bliskoističnih zemalja, azijskih i afričkih zemalja na putu ka zemljama Evropske Unije. Cilj posete bio je da se stekne uvid u način rada centra, uslove boravka i mogućnosti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava njegovih korisnica i korisnika, kao i u probleme sa kojima se njegovo osoblje i korisnici suočavaju.
Prihvatni centar u Adaševcima zamišljen je kao mesto na kom će se izbeglice i migranti privremeno zadržavati. Međutim, sa pooštravanjem uslova za ulazak u Evropsku Uniju osoba sa ratom zahvaćenih područja na Bliskom Istoku i u Aziji, korisnici ovog centra se u njemu sve duže zadržavaju dok pokušavaju da nađu načina da nastave svoj put. Ovaj centar se nalazi u šumarku pokraj autoputa i udaljen je od naseljenih mesta i granice. Uprkos tome, bezbednost korisnika je na zadovoljavajućem nivou, kao i uslovi smeštaja, ishrane, održavanja lične higijene, pružanje elementarnih zdravstvenih usluga i komunikacije putem telefona i interneta. Iako se broj izbeglica i migranata gotovo desetostruko smanjio u odnosu na vreme kada je otvoren, ovaj centar nije pogodan za duži boravak porodica sa puno dece i starijih maloletnika, koja, prema rečima uprave i osoblja, čine oko 40 posto njegovih korisnika.
Uz Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, finansijku, materijalnu i logističku podršku Centru, daju i brojne međunarodne i domaće humanitarne organizacije, dok je saradnja sa nadležnim organima i službama - policijom, centrom za socijalni rad i domom zdravlja - ocenjena kao dobra, a naročito cenjene su aktivnosti volonterki i volontera u kutku za decu i roditelje. Stanovništvo Šida i okolnih mesta se prema izbeglicama i migrantima odnosi blagonaklono i trudi se da u skladu sa svojim mogućnostima pomogne korisnicima ovog centra, ali i onima smeštenim u tzv. Sivu kuću u Šidu i centru Principovac na samoj granici sa Hrvatskom. Uprava centra u Adaševcima, kao i predstavnici UNHCR-a, smatraju da je, imajući u vidu otežane uslove za njihov ulazak izbeglica i migranata u Evropsku Uniju, kao i činjenicu da odredbe Zakona o azilu i Zakona o strancima nisu u potpunosti primenjive u kontekstu novonastale situacije, najvažnije to da se što skorijim usvajanjem odgovarajućeg podzakonskog ili drugog akta i mera korisnicima ovog i sličnih centara omogući legalno zadržavanje ili boravak na teritoriji Republike Srbije duži od 72 sata.
Detaljniji izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana o poseti Prihvatnom centru u Adaševcima biće sačinjen i objavljen naknadno.
