Vesti
Ovogodišnji Međunarodni dan porodice posvećen je obezbeđivanju uslova za zdrav život i promovisanju dobrobiti svih članova porodice, uključujući i starije osobe.
Proteklih godina, na nivou države, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave na njenoj teritoriji, uvedene su različite podsticajne mere za poboljšanje materijalnog položaja porodica s decom. Predviđene mere pomoći porodici, između ostalog, obuhvataju palijativnu negu, posebnu zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, obezbeđivanje ličnog pratioca detetu i učeniku u oblasti socijalne zaštite. Uz to, u oblasti radnih odnosa žene imaju pravo i na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta. Međutim, iskustva građana koji se Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu obraćaju svojim pritužbama, kao i analize i istraživanja koja je institucija sprovela u nadležnim organima uprave i službama, svedoče o tome da ove mere nisu značajnije doprinele osnaživanju porodice, niti ublažile ekonomsku i psihološku cenu roditeljstva.
U Godišnjem izveštaju za 2015. godinu, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ukazuje na to da je u Republici Srbiji došlo do pogoršanja celokupne socijalne situacije stanovništva i povećanja siromaštva, što za sobom povlači niz drugih problema, te naposletku i ugrožavanje ljudskih prava. Porodica u ovakvim društvenim okolnostima izložena je nizu rizika, počevši od poteškoća u vezi sa zadovoljavanjem osnovnih egzistencijalnih potreba svojih članova, preko problema u ostvarivanju prava na kvalitetnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje i rad, pa sve do toga da i zaposleni roditelji teško uspevaju da usklade svoje porodične i profesionalne obaveze. Ove okolnosti pogađaju sve članove porodice, a naročito decu, žene i starije osobe. Izazovi su utoliko veći ukoliko je reč o samohranim i jednoroditeljskim porodicama, kao i staračkim domaćinstvima.
Uzajamni odnos porodice i društva je dinamičan, a promene koje se dešavaju u njima funkcionišu po principu povratne sprege. Razvijena društvena zajednica nalaže kreiranje i unapređenje programa i propisa po meri porodice i interesu dobrobiti svih njenih članova pojedinačno. To podrazumeva i jačanje kapaciteta lokalnih zajednica za pružanje podrške porodici, ali i konkretne i korenite promene u svim segmentima društvenog života usmerene na osnaživanje roditelja i radno sposobnih članova porodice. Neke od mera koje bi tome doprinele su uvođenje fleksibilnog radnog vremena, pružanje podrške roditeljima u obezbeđivanju odgovarajuće nege i zdravog razvoja njihove dece, promovisanje većeg stepena uključivanja očeva u brigu o deci i ravnopravnog učešća muškaraca i žena u porodičnim obavezama, uključujući i brigu o starijim članovima porodice.
Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka i Eva Vukašinović, zamenica zadužena za zaštitu prava nacionalnih manjina, razgovarale su danas sa predstavnicima Delegacije Evropske unije Lukom Bjankonijem, šefom političkog odeljenja i Gordanom Arackić, savetnicom za pitanja demokratizacije.
U razgovoru su dotaknute brojne teme koje se tiču ostvarivanja prava nacionalnih manjina, kao što su pitanja bilingvalnog obrazovanja, službene upotrebe jezika, finansiranja medija, rada nacionalnih saveta, akcionih planova, razlika u ostvarivanju prava između pojedinih manjina, primene i izmene Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, te nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Sagovornicima iz Delegacije Evropske unije predočen je i stav pokrajinskog ombudsmana u vezi inicijative za formiranjem ministarstva za ljudska i manjinska prava, potrebe da se pitanja nacionalnih manjina urede ustavnim zakonom, kao i iskustva ombudsmana stečena tokom razgovora sa pripadnicima nacionalnih manjina u sredinama u kojima žive i ostvaruju svoja prava.
Sastanak je održan u prostorijama Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana u Novom Sadu.
Treću godinu zaredom, Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, primila je studente i studentkinje treće godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu koji su danas otpočeli sa realizacijom praktične nastave u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu.
Praktičnu nastavu u okviru predmeta Upravno pravo ovog semestra u instituciji Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana pohađa desetoro studenata sa ciljem da se upozna sa nadležnostima i delokrugom rada institucije, kao i pravnim okvirom njenog postupanja. Program praktične nastave studenata i studentkinja Pravnog fakulteta sprovodi se na osnovu Protokola o saradnji zaključenog 2013. godine, a kojim se studentima omogućava da steknu nova i provere stečena teorijska i praktična znanja iz nastavnih predmeta sa Katedre za javno pravo.
Tokom jednosedmične prakse studenti će imati priliku da se upoznaju i sa postupkom po pritužbama građana i građanki, da prisustvuju radu stručne službe sa strankama i da za potrebe studija analiziraju odabrane slučajeve, odnosno predemte po kojima je Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman postupao.
Novi niz poseta institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana vojvođanskim mestima u kojima ne postoji lokalni zaštitnik građana nastavljen je danas u Pećincima. Sa građanima su o njihovim problemima u vezi sa ostvarivanjem, zaštitom i unapređenjem ljudskih prava u sedištu Opštinske uprave razgovarale zamenice Aniko Širkova i Eva Vukašinović.
Građanke i građani Pećinaca, Šimanovaca i Donjeg Tovarnika najviše pritužbi su imali u oblasti urbanizma i to na rad inspekcijskih organa. Građanima najviše smeta buka i zagađenje koji nastaju usled poslovanja proizvodnih i drugih komercijalnih objekata na parcelama u njihovom neposrednom susedstvu, kao i činjenica da postupci nadležnih organa, po njihovom mišljenju, predugo traju i ne dovode do rezultata koji su očekivali. Uz pomenute probleme, građani su se, između ostalog, žalili i na postupanje lokalne policije, a jedna građanka došla je po savet u vezi sa državljanstvom i pribavljanjem ličnih isprava Republike Srbije.
U vezi sa navodima i pritužbama građana u ovom i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana bude posetila biće pokrenuti postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije, a naredni prijemi građana biće glagovremeno najavljeni.
Poruke kojima se obeležava 9. maj, Međunarodni dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, danas su jednako aktuelne kao i u vreme kada su se odigrali događaji koji su doveli do toga da ovaj datum bude međunarodno prepoznat.
U svetlu evropskih integracija, Dan Evrope građankama i građanima se doima kao aktuelniji, budući da se odnosi na nešto u šta su i sami uključeni, čemu i sami svakodnevno svedoče. Izmene i osavremenjavanje propisa, kao i inovacije u funkcionisanju organa uprave čine tek mali, ali javnosti očigledan deo nastojanja da savremena Evropa, od pukog geofizičkog, preraste u skladno funkcionišući sociokulturološki i politički prostor. Ostvarivanje, zaštita i unapređenje ljudskih prava na tom putu i dalje ostaju jedan od najvećih izazova, naročito sa aspekta primene i poštovanje načela dobre uprave i funkcionisanja pravne države.
Današnja evropska i domaća kretanja, naročito u svetlu priliva velikog broja izbeglica i migranata, jednako relevantnim čine i Međunarodni dan pobede nad fašizmom. Više od sedam decenija od dana koji u savremenom svetu simbolizuje pobedu nad ideologijom zasnovanom na diskriminaciji i kršenju ljudskih prava, evropskim prostorom ponovo odzvanjaju zahtevi za pooštravanje uslova za ulazak u zemlje Evropske unije, podizanje ograda, zatvaranje granica i deportacije.
Odgovornost za sadržaj poruke 9. maja leži na svakoj građanki i građaninu koji sebe doživljava stanovnikom savremenog evropskog prostora, onog čijem stvaranju su doprinela oba događaja koja se ovog dana obeležavaju. Od građana Evrope zavisi da li će se 9. maj u budućnosti obeležavati više kao praznik civilizacijskog napretka, ili borbe protiv retrogradnih ideja.
