Vesti
Nismo svesni koliko je podataka o nama dostupno raznim institucijama. Pravo na privatnost smo lepo definisali, ali je ono, kad izostane efikasna zaštita, samo puka proklamacija, izjavio je na prošlonedeljnoj konferenciji „Sloboda, bezbednost: pravo na privatnost” Šućko Baković, zaštitnik ljudskih prava i sloboda iz Crne Gore. On je, učestvujući na okruglom stolu „Pravo na privatnost iz ugla ljudskih prava i sudske zaštite”, u nastavku svog izlaganja naglasio da:
- Napredujemo u legislativi, ali ne i u praksi. Preuzimamo vrednosti i institute evropskog prava, ali smo zadržali staru logiku delovanja.
I ostali učesnici u debati – ombudsmani ili njihovi zamenici iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Albanije, Makedonije, Vojvodine, kao i sudije, novinari i predstavnici civilnog društva - bili su sličnog mišljenja: prisustvujemo pravoj invaziji na privatnost, a ta invazija otvara mogućnosti za razne zloupotrebe, od krađe podataka i raznih manipulacija do iznude.
- Ono što mene plaši su zloupotrebe podataka. Kakve su bezbednosne provere prošli ljudi koji imaju uvid u naše podatke i koji ih koriste, prof. dr Ljubinko Mitrović, ombudsmen Bosne i Hercegovine.
Pored ovog, postavljena su još neka pitanja, itekako važna za zaštitu privatnosti. Na primer, da li podatke do koji smo došli u postupanju možemo da dajemo drugim institucijama i organima, a naročito onima za čiji smo nadzor nadležni? Da li je i koliko prisustvo ombudsmana u medijima i pritisak preko javnosti efikasan? Koliko je i zašto je anonimizacija podataka važna? Kako ostvariti balans između bezbednosti i prava na privatnost?
Pravo na privatnost je izuzetno važno, podsetio je Nanad Vujić, iz Pravosudne akademije, ali se razgovor o njemu ne može svesti samo na zaštitu podataka o ličnosti. Pored toga, važno je i pitanje o čijoj je privatnosti reč. Ako je reč o privatnosti deteta, onda ono, po Vujićevim rečima, ima prednost u odnosu na pravo javnosti da zna.
Mediji koji ne poštuju pravo na privatnost, ne poštuju ni istinu, naglasila je dr Zorica Mršević, iz Instituta društvenih nauka. Ona je dodala da privatnost narušava i ono što danas eufemistički nazivamo post-istinom, pa je izrazila bojazan da ćemo biti u ozbiljnoj nevolji, ako koncept post-istine uđe u institucije. Po rečima Aleksandre Petrović, novinarke Politike, u radu okruglog stola trebalo je da učestvuje i više ljudi iz medija.
Činjenica je da mediji krše pravo na privatnost, ali oni u tome nisu usamljeni. Dr Jovan Ćirić, sudija Ustavnog suda Srbije, podsetio je i na reči Endija Vorhola da danas svako može imati svojih nekoliko minuta slave. A u svetu u kome svako želi postati slavan, pa makar i nekoliko minuta, pravo na privatnost, onako kako su ga još u XIX veku definisali američki pravnici Voren i Brandajs –kao pravo da budemo ostavljeni na miru – izgleda da više ne važi.
Rasprava na okruglom stolu ipak bi se mogla rezimirati optimističnim zaključkom. Činjenica je da se na privatnost atakuje sa svih strana, kao što je i činjenica da se ljudska prava i slobode, naročito nakon 11. septembra, ograničavaju čestim pozivanjem na bezbednost. Sve su to neprijatne činjenice, ali rešenja, po mišljenju učesnika okruglog stola, treba tražiti u preciznom pravnom normiranju, uspešnom balansu između ljudskih prava, prava na privatnost i bezbednosti, promovisanju kulturnih obrazaca koji ističu vrednost i važnost privatnosti, te istrajnom građanskom angažmanu.
Održavanjem okruglog stola privedena je kraju dvodnevna Međunarodna naučna konferencija „Sloboda, bezbednost: pravo na privatnost”, koju su u Novom Sadu organizovali Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i beogradski Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. Održavanje konferencije, koja je okupila oko 130 učesnika iz 13 zemalja, podržali su Pravosudna akademija i Organizacija za bezbednost i saradnju – Misija u Srbiji.
Obraćanjem prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, danas je u Novom Sadu počela sa radom dvodnevna naučna konferencija „Sloboda, bezbednost: pravo na privatnost“, koju organizuju Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i beogradski Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
Pozdravljajući prisutne, profesor Pavlović je, u ime organizatora konferencije, istakao da su koncepti slobode, bezbednosti i privatnosti od suštinskog značaja za svako društvo koje je želi da se nazove demokratskim, koje želi da se zasniva na vladavini prava i legitimiše poštovanjem, efikasnom zaštitom i što potpunijim ostvarivanjem ljudskih prava i sloboda.
- Živimo u vremenu koje obiluje neizvesnostima, dramatičnim pretnjama, sukobima, usponom fundamentalizma, terorizmom, brojnim migracijama, strahom od katastrofa, organizovanog kriminala i neizvesne budućnosti. Prisutnu nesigurnost samo pojačava zastrašujuća moć tehnologije, pred kojom naša privatnost kao da ostaje bez efikasne zaštite. U takvoj situaciji i ne čudi što je veliki broj ljudi spreman da bezbednost pretpostavi slobodi.
Podsećajući učesnike konferencije da je privrženost slobodi oslonac u trenucima kada je potrebno da udružimo snage kako bismo naš i život naše dece učinili boljim i vrednim življenja, pokrajinski ombudsman je upozorio da je odnos između slobode i bezbednosti pun napetosti i da je iluzija verovati da se ta napetost neće reflektovati i na našu privatnost.
- Bez efikasno zaštićene privatnosti, nema kvalitetnog života u slobodi, poručio je profesor Pavlović. Zaštićena od spoljnih uticaja, privatna sfera je preduslov slobode i razvoja čoveka.
Uspešan rad učesnicima konferencije poželeli su i Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodine, , Dušan Nikolić, rektor Univerziteta u Novom Sadu i Dušan Bilandžić, specijalni savetnik u Kancelariji šefa Misije OEBS-a u Srbiji, a u svom pismu podrške i Vesna Ilić Prelić, predsednica Ustavnog suda Srbije.
U svom pozdravnom govoru Ištvan Pastor je podsetio prisutne da je pravo na privatnost važno zato što je ono rodno mesto čoveka kao političkog subjekta, koji se, kao takav, na ovim prostorima „rodio“ pre 269. godina, za vreme opsežnih reformi Marije Terezije. Tada su, naime, podanici uz privatno ime dobili javno prezime i na imovinu kućni broj. Tek od tog trenutka, naglasio je Ištvan Pastor, čovek postaje javni politički subjekt i oslonac građanske i pravne države.
Prvog dana, učesnike konferencije očekuje dug i intenzivan program rada, a konferencija će biti organizovana u dva tematska bloka - “Sloboda i pravo
na bezbednost“ i „Pravo na privatnost – krivičnopravni aspekti“. Veliki broj izlagača, njih ukupno 26, nastojaće da u tematizaciju slobode, bezbednosti i privatnosti uvede i pojmove anonimnosti, prava dece i prava nacionalnih manjina, svetovnosti, slobode veroispovesti, deprivatizacije religije, slobode govora, homofobičnog nasilja, migranata, terorizma, ugroženih svedoka i njihovog prava na zaštitu privatnosti, kaznenopravne politike, tajnog nadzora komunikacija, građanskopravne zaštite, DNK profila, medijskog delovanja, zaštite tajnih podataka u poreskom postupku, kao i niz drugih pojmova od velikog značaja za konstituisanje Srbije kao otvorenog i društva zasnovanog na vladavini prava.
Konferencija će sutra nastaviti rad izlaganjem Milana Škulića i Jovana Ćirića, sudija Ustavnog suda Srbije, te Marine Carić, sa Pravnog fakulteta Sveučilišta u Splitu. Njihovim izlaganjima biće okončan rad u okviru druge po redu tematske celine „Pravo na privatnost – krivičnopravni aspekti“. Nakon toga biće organizovan okrugli sto na temu „Pravo na privatnost iz ugla ljudskih prava i sudske zaštite“, u kome će učestvovati predstavnici nezavisnih institucija, nacionalni ombudsmani iz susednih zemalja, sudije, tužioci, predstavnici Uprave za borbu protiv terorizma, civilnog društva i novinari.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, kao koordinator mreže „Život bez nasilja”, organizovao je 8. i 9. novembra seminar za članice i članove njenog pokrajinskog Koordinacionog tima. Seminar je održan uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji sa ciljem da se unaprede postojeća znanja, razmene iskustva i stvori osnova za dalje aktivnosti institucija, ali i za zajedničke aktivnosti u okviru mreže.
Polaznice i polaznici seminara bili su predstavnici pokrajinskih sekretarijata za obrazovanje, zdravstvo, socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, finansije, Zavoda za ravnopravnost polova, Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu, Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad i poslanice Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine.
Seminar se bavio specifičnim pitanjima položaja žena i muškaraca u Srbiji, predrasudama, stereotipima i diskriminacijom, kao i ulogom pokrajinskih institucija u zaštiti od diskriminacije, porodičnom i rodno zasnovanom nasilju, ali i njihovom postupanju u svetlu postojećih propisa, problemima u njihovoj primeni i mogućim rešenjima.
Koordinacioni tim mreže je ovom prilikom napravio i svoj plan rada, uz jasno definisane aktivnosti, od prikupljanja relevantnih, trenutno nepoznatih informacija i istraživanja u oblasti prevencije i postupanja u slučajevima nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja, do organizovanja edukacija za različite ciljne grupe. Seminar je bio prilika i za usaglašavanje aktivnosti koje će članice tima imati u okviru ovogodišnje kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama”, a koja svake godine traje od 25. novembra do 10. decembra.
Jezik je važno identitetsko obeležje, ali nije uvek i svuda najvažnije. Odnos između jezika i identiteta je složen, ali se često prikazuje pojednostavljeno i ideologizovano. Taj je odnos obeležen brojnim stereotipima koji neretko izazivaju nesporazume, istaknuto je na kolegijumu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, održanom juče u Zrenjaninu na temu jezika i nacionalnog identiteta, iskustvima i problemima u praksi.
Kolegijumu su, pored prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana ombudsmana, njegovih zamenika i saradnika, učestvovali i potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Dušan Jakovljev i poslanica Jelena Jovanović, predstavnici Nacionalnih saveta rumunske, crnogorske, romske, rusinske i češke nacionalne manjine, zamenik gradonačelnika Zrenjanina, članovi gradskog veća i načelnici u Gradskoj upravi, sudije osnovnog suda, zrenjaninska zaštitnica građana i sa svojom zamenicom, predsednik Udruženja lokalnih ombudsmana Srbije, predstavnici nevladinih organizacija i gosti iz Hrvatske, predstavnici SKD „Prosvjeta”.
Učesnike Kolegijuma pozdravili su Saša Santovac, zamenik, gradonačelnika Zrenjanina i prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, koji je u svojoj pozdravnoj reči istakao da se kolegijum ne održava slučajno u Zrenjaninu, jer je reč o gradu u kojem žive pripadnici brojnih nacionalnih manjina i u kome su četiri jezika u službenoj upotrebi.
- Zadatak Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana je da štiti ljudska prava i mi se trudimo da u tome damo svoj maksimum. Štiteći ljudska i manjinska prava mi želimo da stvorimo i obezbedimo sve uslove za očuvanje i unapređenje nacionalnih identiteta.
Na početku radnog dela Kolegijuma, Janoš Oros, zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana za zaštitu prava nacionalnih manjina, predstavio je rad Odeljenja za nacionalne manjine, kao i plan i program rada za 2018. godinu, dok je savetnica Nina Janić, uz navođenje brojnih primera postupanjau oblasti službene upotrebe jezika, predstavila i praksu ove institucije.
O tome kakav je značaj jezika u očuvanju nacionalnog identiteta i sa kakvim se sve izazovima pripadnici manjina suočavaju u obrazovanju i uvođenju jezika manjine u službenu upotrebu govorile su dr Biljana Sikimić iz Balkanološkog instituta SANU, kao i Bojan Lazić i Maja Matić, predstavnici SKD „Prosvjeta” iz Zagreba. Dr Marija Aleksandrović, profesorka na Viskoj školi strukovnih studija „Mihajlo Pupin” iz Vršca, upoznala je učesnike kolegijuma sa izazovima i problemima u obrazovanju na romskom jeziku, dok je Ištvan Požar, zrenjaninski matičar, govorio o službenoj upotrebi jezika iz perspektive gradske matičarske službe.
Da se rad Kolegijuma ne odvija u formalnom, akademskom tonu, pobrinuli su se kako sami predavači, tako i učesnici Kolegijuma. Podsticani od samih izlagača, učesnici su svojim pitanjima i komentarima dopunjavali izlaganja i ukazivali na brojne probleme sa kojima se pripadnici manjina suočavaju – na neusklađenosti zakonskih akata kojima se regulišu prava nacionalnih manjina, na manjak finansijskih sredstava, na otpor sredine korišćenju manjinskih prava, na asimilaciju pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica, na nedostatak političke volje da se prava ostvaruju u punom kapacitetu, na uslovljavanje ostvarivanja manjinskih prava, kao i na njihovo pogrešno tumačenje od strane organa uprave, što, kako je istakao jedan od učesnika kolegijuma, kod pripadnika manjina stvara uverenje o otuđenosti organa uprave.
Na kolegijumu je istaknuto da je Savet Evrope uočio pomake u obrazovanju na jezicima manjina. Dr Marija Aleksandrović je učesnike Kolegijuma podsetila na 1997. godinu, kada je u opštini Bačka Palanka počela nastava romskog jezika (u mestima Tovariševo i Obrovac) i da se nakon dvadeset godina, u školskoj 2016/17. godini, romski jezik, kao izborni predmet, izučava u 75 škola u Srbiji. Broj učenika obuhvaćen nastavom romskog jezika bi mogao biti i veći da, u slučaju roditelja, postoje ozbiljni podsticaji za učenje romskog jezika, kada bi se u njegovu promociju aktivnije uključili Ministarstvo prosvete, Nacionalni savet, učitelji i romski asistenti i kada bi bili rešeni problemi koji se odnose na udžbenike i nastavni plan i program romskog jezika sa elementima nacionalne kulture.
Kada je o romskom jeziku reč, dr Biljana Sikimić je upozorila da je romski jezik jedan od šest jezika koje je Unesko, a kada je o Srbiji reč, uvrstio na listu ugroženih jezika. Osim romskog, na toj se listi nalaze još i arumunski, ladino/sefardski španski, banatski bugarski, rusinski i torlački. Ona je, takođe, podsetila učesnike Kolegijumada je Srbija 2005. godine ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima i preuzela na sebe obavezu da takve jezike štiti. Dr Sikimić je ovom prilikom prisutne upoznala i sa podatkom da je između 50 i 70 procenata stanovništva planete dvojezično ili višejezično, što govori o važnosti međujezičke komuinikacije i potrebi da se ona preko interkulturalnog obrazovanja unapređuje.
Nekoliko učesnika diskusije pohvalno se izrazilo o praksi Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana da kolegijume organizuje izvan sedišta institucije i da na njih poziva stručnjake i zainteresovane aktere. To instituciju Ombudsmana, po njihovim rečima, čini otvorenom, transparentnom, građanima bližom i prijemčivijom na njihove predloge i sugestije. Jedan od predloga koji se juče u Zrenjaninu mogao čuti je da se jedan od sledećih Kolegijuma posveti problemu migracija iz Republike Srbije, naročito mlađeg stanovništva, a koje u demografskom smislu naročito pogađaju manjinske nacionalne zajednice.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman prof. dr Zoran Pavlović učestovao je danas na okruglom stolu pod nazivom „Srbija u procesu pridruživanja EU - Izazovi u primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pravnih tekovina EU”. Okrugli sto je, kao deo istoimenog projekta, održan na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment Univerziteta „Privredna akademija” u Novom Sadu. Jedan od rezultata pomenutog projekta je i publikacija koja je predstavljena na ovom događaju, a u kojoj je posebno istaknut segment koji se bavio poznavanjem propisa, ali i prakse i drugih pravnih tekovina EU, među sudijama novosadskih sudova.
Mada donekle neuobičajena podudarnost sa iskustvima sudija iz zemalja EU u pogledu proporcije poznavanja stranih jezika i posedovanja IT veština, u korelaciji sa upućenošću u evropsko pravo i praksu domaćeg pravosuđa zabrinjavajuće je nodovoljno poznavanje evropskih propisa koji su već implementirani u naš pravni sistem, nezavisno od statusa Republike Srbije u pogledu njenog pristupanja EU. Konkretno ukazivanje na one aspekte u radu sudova u kojima leže ključni problemi i smetnje daje i jasne smernice u vezi sa tim u koje segmente je potrebno uložiti više ionako nedovoljnih novčanih sredstava namenjenih unapređenju rada suda, kao prepoznatog osnovnog sredstva jačanja načela vladavine prava.
Profesor Pavlović je ovim povodom istakao kako su ovakvi primeri pokazali i onu prvobitnu, iskonsku potrebu za ulaganjem - ulaganjem u znanje. Zbog toga ne iznenađuju pođednaki rezultati po pitanju informisanosti evropskih i domaćih sudija, budući da su u pitanju fundamenti civilizacijskog razvoja. Govoreći o najvećoj društvenoj isplativosti ulaganja u znanje i dalje usavršavanje i njihovom značaju za ukupan napredak društva, profesor Pavlović je na kraju svog izlaganja pozvao prisutne studente da svojim idejama i projektima doprinesu daljem razvoju položaja naše zemlje kao istinske pripadnice evropske porodice naroda.
