Vesti
Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, posetila je danas Zavod za transfuziju krvi Vojvodine, kako bi se upoznala sa aktivnostima i problemima sa kojima se zaposleni u Zavodu suočavaju u svom radu.
Pokrajinski Zavod za transfuziju krvi spada među ovlašćene institucije koje će prikupljati, testirati, procesirati i distribuirati krv. U Zavodu je izrađen akcioni plan rada sa dobrovoljnim davaocima krvi i odlazaka na teren. Novi način prikupljanja neće, istaknuto je u razgovoru sa Sonjom Bogdanović, direktoricom Zavoda, dovesti do nestašice krvi. Problemi koji postoje odnose se na pitanje umreženosti Zavoda i opštih bolnica u Vojvodini. Umrežavanje je nužno kako bi Zavod u svakom trenutku imao precizan uvid u to da li zdravstvene ustanove raspolažu sa potrebnim količinama krvi.
Da bi vojvođanski Zavod za transfuziju krvi uspešno odgovorio svim izazovima, do početka primene zakona – zakon će početi da se primenjuje od prvog januara 2019. godine - potrebno je obezbediti više medicinskog i drugog osoblja za rad na terenu, kao i više vozila i opreme.
Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana i Jagoda Vještica, savetnica, obišle su crkveni dom za odrasle i stare „Batthyaneum“, u Kanjiži.
„Batthyaneum“ je počeo sa radom u decembru 2015. godine i licenciran je od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Osnivač Doma je fondacija Batthyaneum, a dom je ime dobio po dr Batthyany Stratman Laslu.
U Domu trenutno boravi 28 osoba i o njihovoj sigurnosti, zdravstvenoj zaštiti, psiho-socijalnim potrebama, konforu i društvenom životu brine deset zaposlenih. U Domu postoji ambulanta, lift koji omogućuje korisnicima da se nesmetano kreću po svim nivoima zgrade i mala kapela, za zadovoljavanje duhovnih potreba korisnika doma. Specijalistički pregledi za korisnike organizuju se u Senti i njih bi, ističu u Domu, bilo znatno lakše organizovati kada bi „Batthyaneum“ posedovao sopstveno vozilo. Usluge neuropsihijatra se obezbeđuju po potrebi, odnosno jednom u dve nedelje. Saradnja sa Domom zdravlja u Kanjiži se ocenjuje kao veoma dobra, ali ne i saradnja sa ostalim privatnim domovima.
Najstariji korisnik usluga ovog doma ima 95 godina. Jedna trećima korisnika je vezana za krevet i tuđu pomoć, dok su ostali pokretni i polupokretni. Od toga da li je korisnicima potrebna tuđa pomoć zavisi i cena usluga u „Batthyaneumu“ . Korisnici usluga Doma nisu samo stanovnici Kanjiže, nego i žitelji ostalih gradova u Vojvodini. Aktuelnim i potencijalnim korisnicima Dom nudi trajni, privremeni ili smeštaj na nekoliko dana.
Potrebe za smeštajem prevazilaze mogućnosti i sadašnje kapacitete „Bathhyaneuma” i zato se započelo sa izgradnjom i dodatnog objekta, čiji su smeštajni kapaciteti projektovani za 25 korisnika.
Problem koji je u više navrata apostrofiran u razgovoru sa upravom Doma se tiče edukacije zaposlenih, kako u ovoj, tako i u drugim ustanovama istog ili sličnog karaktera. Bilo bi dobro kada bi se nadležne institucije pozabavile ovim problemom i organizovale akreditovanu, dvojezičnu obuku u Kanjiži.
I ovogodišnji Međunarodni dan žena dočekujemo bez novog zakona o rodnoj ravnopravnosti, ali zato suočeni sa novim i veoma zabrinjavajućim talasom nasilja. Od početka godine do danas u Srbiji je ubijeno devet žena.
Nasilje nad ženama samo je jedan od problema na koji Pokrajinski ombudsman godinama fokusira pažnju javnosti. Pored ovog, postoji i niz drugih problema koje treba energično rešavati, kao što su nejednakost u zaradama za jednaki rad, asimetrija u vlasničkim pravima, nedovoljna zastupljenost žena u izvršnoj vlasti, uslovljavanje prava, seksizam, diskriminacija i drugi.
Po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, na Međunarodni dan žena treba podsećati zbog njegovog emancipatorskog sadržaja. Zahtevi koje su ispostavljale žene nikada se nisu svodili samo na ekonomska prava - na bolje radne uslove, kraće radno vreme i veće plate, nego i na pravo glasa. I ne samo na prava žena, nego i na zabranu eksploatacije dečijeg rada. Solidarnost na koju su se pozivale žene u borbi za svoja, ali i prava drugih potisnutih i marginalizovanih grupa, jedna je od pretpostavki uspešne borbe za rodnu ravnopravnost.
Ideja da su sva ljudska bića jednaka u dostojanstvu i ljudskim pravima znači da svako od nas može doprineti unapređenju jednakosti. A kako ličnosti iz sveta filma, muzike i sporta mogu doprineti rodnoj ravnopravnosti govoriće se danas u Jugoslovenskoj kinoteci, na skupu kojim simbolički započinje realizacija projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“.
Skupu će prisustvovati i Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova, a prisutnima će se obratiti Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji i Sabin Frejzer, zamenica regionalne direktorke UN Women iz Instanbula.
Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman prof. dr Zoran Pavlović uručio je danas predsedniku Skupštine AP Vojvodine Ištvanu Pastoru Godišnji izveštaj o radu za 2017. godinu.
Na sastanku je dogovoreno da će se, u skladu sa skupštinskom procedurom i rokovima, ovaj Izveštaj naći pred poslanicima pokrajinskog parlamenta na prvom narednom zasedanju Skupštine APV.
Ombudsman Pavlović je na sastanku predstavio ključne elemente Izveštaja o radu, naglasivši da je tokom 2017. godine ova institucija nakon nekoliko godina pauze pristupila organizovanju međunarodnih naučnih konferencija, a da je kao inovacija u radu uvedena organizacija stručnih skupova o aktuelnim temama i problemima. Sve ovo je, naglasio je Pavlović, snažno doprinelo povećanju vidljivosti institucije Ombudsmana kod građana i podizanju kvaliteta rada.
Predsednik Pastor naglasio je dobru saradnju Ombudsmana i Skupštine AP Vojvodine, koja je rezultovala i seminarom o ljudskim pravima za pokrajinske poslanike, kao i drugim zajedničkim aktivnostima.
U skladu sa Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Pokrajinskom zaštitniku građana-ombudsmanu, Pokrajinski ombudsman podnosi Skupštini APV redovan godišnji izveštaj o radu najkasnije do 31. marta, a u kojem se navode podaci o aktivnostima ove institucije za prethodnu godinu.
Izvor: Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine
Jedna od posledica odlaska mladih ljudi iz zemlje je i preuzimanje brige o starim osobama od strane za to specijalizovanih ustanova.
U Kikindi o odraslim i starim licima brinu dve ustanove, a „Misericordia“, licencirana ustanova socijalne zaštite, jedna je od njih. Ustanova je osnovana pre tri godine, a njen osnivač je Katolička biskupija. U Domu, po rečima direktora Lasla Boviza, trenutno boravi 41 korisnik, a njegovi su kapaciteti projektovani za neznatno veći broj – 43 korisnika.
Većina korisnica su žene. Najmlađa korisnica ima 45, a najstarija 90 godina.
U želji da obogate život osoba u Domu i učine ih što samostalnijim, pažnja i briga zaposlenih je fokusirana na pojedinca, a ne na njegovo stanje. To od zaposlenih lica zahteva odanost profesiji i izuzetnu posvećenost u radu.
„Misericordia“ raspolaže sa jednokrevetnim, dvokrevetnim i višekrevetnim sobama sa kupatilom, kablovskom televizijom i telefonom. Cena usluga zavisi od stepena podrške potrebne svakom korisniku usluge doma.
U okviru Doma postoji ambulanta za zdravstvenu negu, prostor za fizikalnu i radno okupacionu terapiju. Inače, o korisnicima Doma brine 20 zaposlenih, a među njima jedan lekar, pet negovateljica, četiri medicinske sestre i jedan socijalni radnik.
Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana i Jagoda Vještica, savetnica, obići će krajem nedelje Privatni dom “Batthyaenum” , u Kanjiži.
