Please select your page

Vesti

Saopštenje za međunarodni dan osoba sa invaliditetomU susret Međunarodnom danu osoba sa invaliditetom Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da podseti javnost na nekoliko činjenica:

- Procenjuje se da osobe sa invaliditetom čine oko 15 odsto svetske populacije, dok je u Srbiji taj procenat nešto manji. Ne postoje egzaktni podaci, ali se procenjuje da u Srbiji oko 700.000 osoba ima neki oblik invaliditeta;

- Osobe sa invaliditetom se suočavaju sa brojnim problemima, pre svega sa problemom siromaštva, nezaposlenosti, društvene izolacije i diskriminacije. Problemi postoje i u oblasti obrazovanja, primeni osnovnih instituta socijalne zaštite, slobodi kretanja i pristupačnosti zgrada  javne vlasti, kao i kretanja unutar tih zgrada, ograničenim kapacitetima ustanova za smeštaj osoba sa invaliditetom, kao i problemima u oblasti zdravstvene zaštite, a naročito u zaštiti reproduktivnih prava žena sa invaliditetom;

- Kada je reproduktivnim pravima žena se invaliditetom reč, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je tokom godine, u saradnji i uz podršku OEBS-a, realizovao istraživanje pod nazivom „Reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom u AP Vojvodini“. Istraživanjem je registrovano da sistem ne prepoznaje u dovoljnoj meri osobe sa invaliditetom. Pristupačnost zdravstvenih objekata je problematična. Informacije od značaja za reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom su prisutne u većem broju domova zdravlja, ali ne i u odgovarajućem formatu (veći ispis, pojednostavljene verzije, itd). Poseban problem predstavlja zaštita prava na privatnost, jer žene sa invaliditetom u zdravstvene ustanove dolaze uz pomoć pratioca, koji stiče uvid u njihove privatne podatke. Pored toga, postoje i komunikacijske barijere, jer se medicinsko osoblje ne obraća neposredno ženi, nego njenom pratiocu. Nedostataju protokoli kojima bi se regulisao boravak personalnih asistenata u bolnici dok su žene sa invaliditetom na lečenju, a potrebna  je  i obuka lekara i medicinskog osoblja o stepenima, uzrocima i oblicima invaliditeta, kao i pravima žena sa invaliditetom;

- Na zakonodavnom planu u Srbiji su učinjeni značajni pomaci. U praksi su, međutim, pozitivni pomaci sporiji, zbog čega osobe sa invaliditetom ne mogu na ravnopravan i aktivan način učestvovati u životu zajednice.

- Iako su suočene sa brojnim problemima, osobe sa invaliditetom se ne obraćaju u velikom broju Pokrajinskom ombudsmanu.

Posvećen zaštiti ljudskih prava, Pokrajinski ombudsman izražava spremnost da i ubuduće predano radi na promociji i zaštiti ljudskih prava osoba sa invaliditetom. Pored toga, Pokrajinski ombudsman će organizacijom seminara, treninga i obuke raditi na upoznavanju osoba sa invaliditetom sa njihovim pravima i instrumentima zaštite tih prava.

Imajući u vidu činjenicu da  građani nisu u potpunosti svesni svih teškoća i problema  sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom, Pokrajinski ombudsman će, naročito u radu sa mladim ljudima, doprinositi podizanju nivoa svesti o osobama sa invaliditetom, njihovim pravima i njihovim doprinosom razvoju društva.

Svestan ogromne moći medija, Pokrajinski ombudsman apeluje na zaposlene u medijima da u svom izveštavanju poštuju urođeno dostojanstvo osoba sa invaliditetom, njihovu individualnu autonomiju i pravo da odlučuju o svom životu. Po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, to je jedan od načina da se neutralizuju i obesnaže stereotipi i predrasude koje prate osobe sa invaliditetom.

Podsećajući na činjenicu da svako ljudsko biće ima pravo na dostojanstven život, Pokrajinski ombudsman apeluje da se institut lišavanja poslovne sposobnosti u slučaju osoba sa invaliditetom primenjuje obazrivo i veoma skrupulozno.

Pokrajinski ombudsman je izričit u stanovištu da invaliditet nije i da nikad ne može postati razlog za nedostojanstven život. Kao delu ljudskog roda, osobama sa invaliditetom pripadaju sva ljudska prava i osnovne slobode, bez ikakve diskriminacije. 

Po dubokom uverenju Pokrajinskog ombudsmana, samo dosledno istrajavanje na gore pomenutom načelu omogućuje osobama sa invaliditetom da razviju svoje potencijale, osećaj dostojanstva i samovrednosti.


Okrugli sto u Zrenjaninu „Koordinacija i saradnja – ključ u borbi protiv nasilja“Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Srednjobanatski upravni okrug organizovali su danas u Zrenjaninu okrugli sto pod nazivom „Koordinacija i saradnja – ključ u borbi protiv nasilja“.

Okruglom stolu su, pored zamenice pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Snežane Knežević, načelnice Srednjobanatskog okruga Snežane Vučurović i pomoćnice pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Svetlane Selaković, prisustvovali predstavnici/ce svih relevantnih ustanova/organa/organizacija koje se bave nasiljom u porodici u Srednjobanatskom okrugu: centara za socijalni rad, policijske uprave, zaštitnika građana Žitišta i Zrenjanina, osnovnog javnog tužilaštva, lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, opštinske uprave, nevladinih organizacija...

Cilj održavanja okruglog stola je koordinacija i razmena iskustava između svih nadležnih institucija sa područja okruga, a za mesto sastanka odabran je upravo Zrenjanin, jer je „zrenjaninski model“ borbe protiv nasilja u porodici poslužio kao primer kako se na pravi način postaviti prema ovom ozbiljnom društvenom problemu. Svi učesnici/ce su istakli da je saradnja institucija u borbi protiv nasilja u ovom okrugu veoma dobra, ali da je svakako treba dodatno ojačati. Kao problem je identifikovana nedovoljna spremnost žena da nasilje prijave, te je potrebno ulagati dodatne napore u ekonomsko osnaživanje i informisanje žena o njihovim pravima. Istaknut je i značaj medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama i nasilju u porodici, koje mora biti činjenično potkrepljeno a ne senzacionalističko.

Okrugli sto je održan u okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja se obeležava radi podizanja svesti i ukazivanja na problem nasilja nad ženama.


16 dana aktivzma„16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ je svetska kampanja koja počinje 25. novembra na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. Obeležava se u cilju skretanja pažnje javnosti na činjenicu da su žene širom sveta svakodnevno žrtve različitih oblika nasilja.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će u okviru ove kampanje sprovesti aktivnosti kako bi doprineo podizanju društvene svesti o problemu nasilja nad ženama, koje je, uprkos velikim naporima državnih institucija i nevladinih organizacija, i dalje široko rasprostranjeno. Prva aktivnost Pokrajinskog ombudsmana u okviru kampanje biće okrugli sto na temu „Koordinacija i saradnja – ključ u borbi protiv nasilja“,  na kojoj će učestvovati predstavnici institucija nadležnih za borbu protiv nasilja u porodici i nad ženama  Srednjobanatskog okruga, a održaće se 29. novembra 2019. godine u Zrenjaninu. Kao koordinator mreže „Život bez nasilja“, Pokrajinski ombudsman će 2. decembra organizovati četrnaestu po redu godišnju konferenciju Mreže, pod nazivom „Zajedno protiv nasilja – napredak, prepreke i izazovi“. Na njoj će i ove godine Ombudsman okupiti predstavnike i predstavnice institucija koje se bave nasiljem u porodici u cilju podsticanja unapređenja rada institucija i razmene iskustava i dobrih praksi u borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Poslednju aktivnost u okviru kampanje - predavanje za učenike i učenice srednjih škola na temu rodne ravnopravnosti, Ombudsman će realizovati 9. decembra u Domu učenika „Brankovo kolo“ u Novom Sadu.


najavaU ponedeljak, 2. decembra, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, kao koordinator mreže „Život bez nasilja“, organizovaće u Novom Sadu konferenciju pod nazivom „Zajedno protiv nasilja – napredak, prepreke i izazovi“. 

Konferencija će biti održana u Velikoj sali Skupštine grada Novog Sada, sa početkom u 10.00 časova.

Konferencija je samo jedna od programskih aktivnosti kojima se Pokrajinski ombudsman uključuje u svetsku kampanju “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ i na njoj će, pored predstavnika Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, učestvovati i eksperti za ravnopravnost polova, profesori univerziteta, predstavnici naučnih, pravosudnih i drugih institucija koje se u svom radu bave problemom nasilja u porodici. Na konferenciji će biti reči o izazovima i dostignućima sa kojima se suočavamo u primeni Pekinške deklaracije, zabrani seksualnog uznemiravanja na visokoškolskim ustanovama, radu sa počiniocima nasilja u porodici, kao i rezultatima istraživanja o femicidu i preprekama sa kojima se sučavaju žrtve rodno zasnovanog nasilja. Konferencija će raditi u tri plenarne grupe, a na njoj će biti predstavljen i regionalni projekat „Ujedinjeno za zaustavljanje nasilja nad ženama“. 

Program konferencije možete pogledati u prilogu.

Molimo medije da informišu javnost o održavanju i radu konferencije.

Preuzmite dokumenta:
Download this file (Program.pdf)Program konferencije328 kB

Međunarodni dan borbe protib nasilja nad ženama1981. godine na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba, 25. novembar je proglašen Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama. Ovaj datum je odabran u znak sećanja na sestre Mirabel iz Dominikanske republike, političke aktivistkinje koje su 1960. godine brutalno ubijene po nalogu diktatora Rafaela Trujila. Ujedinjene nacije su  1999. godine i zvanično proglasile 25. novembar za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog, partnerskog i mnogih drugih oblika nasilja.

Nasilje nad ženama je grubo kršenje ljudskih prava i prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira. Prema poslednjem istraživanju OEBS-a, u Srbiji je 1,7 miliona žena preživelo neki vid nasilja - gotovo svaka peta žena je bila izložena fizičkom ili seksualnom nasilju, 44 procenta žena je bilo izloženo psihičkom nasilju od strane svojih partnera, dok je 42 procenta  bilo izloženo seksualnom uznemiravanju.

Kako bi promenili ovu sumornu statistiku, neophodno je raditi na stvaranju društva koje javno osuđuje nasilje i promovisati nenasilno ponašanje i rodnu ravnopravnost. Mnoge žene ne prijavljuju nasilje jer nemaju dovoljno znanja o svojim pravima, misleći da je nasilje „normalna pojava“ -  to se naročito odnosi na žene iz marginalizovanih grupa – kao npr. žene iz ruralnih sredina, Romkinje, žene sa invaliditetom... Obrazovanje i podizanje svesti žena o svojim pravima su neke od ključnih komponenti u zaustavljanju nasilja nad ženama. To, između ostalog, podrazumeva promociju promena društvenih i kulturnih obrazaca ponašanja žena i muškaraca, odnosno iskorenjivanje predrasuda, tradicija i običaja koji se zasnivaju na inferiornosti žena i stereotipnim ulogama žena i muškaraca. Jedan od razloga neprijavljivanja nasilja je i nepoverenje u institucije, te je stoga potrebno raditi ne samo na osnaživanju žena da nasilje prijave, već i na unapređivanju institucionalnog odgovora na nasilje. Neophodno je obezbediti kontinuiranu edukaciju profesionalaca u nadležnim službama, bolju saradnju i koordinaciju institucija, povećati broj individualnih planova zaštite žrtava, uspostaviti program prevencije za počinioce i obezbediti saradnju države i civilnog društva.

Odgovornost da zaustavimo nasilje imamo svi, kao pojedinci i pojedinke, ali najveću odgovornost imaju donosioci odluka, a zatim i oni koji ih sprovode. Kako su žene najčešće žrtve nasilja od strane svojih partnera, potrebno je konstantno ukazivati na činjenicu da nasilje u porodici nije privatni, već javni problem. Posebnu odgovornost imaju mediji – nasilje u porodici i partnerskim odnosima ne sme da se predstavlja kao pojedinačni, izolovani slučaj, već u kontekstu društvene odgovornosti i stvaranja nenasilnog društva.

25. novembar predstavlja i početak svetske kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja traje do 10. decembra, Svetskog dana ljudskih prava. Ovu globalnu kampanju obeležavaju ustanove i organizacije širom sveta, sa ciljem skretanja pažnje na globalni problem nasilja nad ženama.