Вести
Насиље над женама и даље представља једно од најраспрострањенијих и најтежих кршења људских права, на шта упозоравају најновије процене Светске здравствене организације да је скоро свака трећа жена - око 840 милиона широм света, током живота преживела партнерско или сексуално насиље, а тај број се од 2000. године готово не мења. Само у последњих 12 месеци, 316 милиона жена, односно 11% старијих од 15 година, било је изложено физичком или сексуалном насиљу од стране интимног партнера. Напредак је изузетно спор и износи свега 0,2% годишње у последње две деценије.
Међународни дан борбе против насиља над женама, 25. новембар, прилика је да се још једном укаже на проблем насиља према женама и напоре који се предузимају за његово уклањање и стварање услова за безбедан живот свих жена и свих особа које су преживеле насиље у породици.
У оквиру кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која траје од 25. новембра до 10. децембра, широм света се спроводе активности које доприносе спречавању и сузбијању насиља.
Развој технологије донео је и нове облике злостављања, дигитално насиље, које постаје један од најчешћих начина напада на жене. Оно служи да утиша, застраши и дискредитује жене у јавном простору. Највише су изложене новинарке, активисткиње, политичарке, као и девојчице и младе жене активне на интернету.
„УЈЕДИНИМО СЕ да зауставимо дигитално насиље над женама и девојчицама“ тема је овогодишње глобалне кампање јер:
- број пријава континуирано расте,
- постојећи закони недовољно штите жртве или се недовољно примењују,
- механизми брзе реакције и подршке нису довољно развијени,
- технолошке платформе често избегавају одговорност,
- злоупотреба вештачке интелигенције носи нове ризике и тежа кршења права.
Облици дигиталног насиља могу да обухвате:
- неовлашћено дељење интимних садржаја
- сексуално узнемиравање на интернету
- претње, троловање и говор мржње
- „deepfake“ порнографију
- злоупотребу личних података, праћење и лажно представљање
За ефикасно спречавање и сузбијање дигиталног насиља неопходан је мултидисциплинарни приступ и правни оквир који ће јасно препознати и инкриминисати све облике насиља у дигиталној сфери и обезбедити њихову санкцију. Жртвама дигиталног насиља треба обезбедити доступне услуге подршке, а такође су потребне кампање подизања свести које ће омогућити препознавање, разумевање и указивање на распрострањеност и штетност дигиталног насиља.
Покрајински омбудсман подсећа да државни органи имају обавезу да спречавају и санкционишу насиље над женама, и да је заштита жртава делотворна само када је институционално повезана и доследно примењена. Због тога већ 20 година координира рад Мреже „Живот без насиља“, са циљем јачања сарадње и координације институција и ефикасније примене закона. Мрежа окупља институције у АП Војводини које се баве заштитом од породичног и родно заснованог насиља (центре за социјални рад, правосудне органе, полицију, здравствене и образовне установе, покрајинске институције и друге актере система заштите).
Мрежа „Живот без насиља“ придружује се глобалној иницијативи UNiTE и позива институције, организације и грађане да допринесу спречавању дигиталног и сваког другог облика насиља над женама и девојчицама.
Заменица покрајинске омбудсманке Снежана Кнежевић присуствовала је представљању Посебног извештаја о дискриминацији жена Повереника за заштиту равноправности, одржаном у Европској кући у Београду.
На панелу о улози институција у унапређењу родне равноправности говорила је о уоченим облицима неравноправности у пракси Покрајинског омбудсмана и корацима који могу ојачати заштиту жена од дискриминације, уз нагласак на потребу да институције буду приступачније женама које желе да пријаве повреду права.
Издвојила је резултате истраживања Покрајинског омбудсмана који указују на тежак положај вишеструко маргинализованих група. Посебно је нагласила да жене са инвалидитетом и даље остају „невидљиве“ због неприступачних објеката, недостатка информативног материјала и недовољно сензибилисаног медицинског особља. Истраживање о малолетничким трудноћама показало је да девојчице чине чак 92% обухваћених превентивном заштитом, а да су девојчице из ромске популације посебно рањиве и изложене предрасудама. Указала је и на увиде стечене кроз континуиране посете Покрајинског омбудсмана удружењима жена на селу, који показују да се жене на селу налазе у изузетно рањивом положају услед отежаног приступа здравственим, социјалним и другим услугама. Због тога је, како је нагласила, неопходно оснаживати их да пријаве насиље и дискриминацију, информисати о механизмима заштите и економске подршке, као и подизати свест о различитим облицима насиља.
Заменица Кнежевић истакла је да је за ефикаснију заштиту од дискриминације неопходна пуна примена закона и стратешких докумената, развијање специфичних механизама подршке за маргинализоване групе, мултисекторска сарадња и континуирана едукација професионалаца и јавности.
Представљање Посебног извештаја реализовано је у оквиру пројекта „Зауставимо насиље – Остваримо равноправност“, који заједнички спроводе UNDP, UNFPA, UNICEF и UN Women у партнерству са Владом Републике Србије, уз подршку Владе Шведске, са циљем да прикаже пресек стања, укаже на узроке и последице дискриминације, понуди препоруке за унапређење положаја жена и допринесе подизању свести о значају равноправности полова.
Обележавање Међународног дана детета, у складу с овогодишњом темом УНИЦЕФ –а „Мој дан, моја права“, представља позив да децу чујемо, разумемо њихове потребе и очекивања и удружено радимо на томе да се њихова права у потпуности остварују. Овај дан уједно је и прилика да се глас сваког детета јасније чује, као и да се потврди да права деце морају бити препозната, поштована и заштићена, сваког дана, у сваком окружењу и без изузетка.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа на значај поштовања и остваривања права сваког детета да учествује у доношењу одлука које утичу на његов живот, образовање и развој.
Право на партиципацију деце једно је од четири основна принципа утврђена Конвенцијом Уједињених нација о правима детета и темељ изградње демократског и инклузивног друштва. Када деци омогућимо да слободно изразе мишљење, потврђујемо да су њихови гласови важни и да могу да допринесу обликовању света у којем живимо.
Бројни су примери деце која су својим гласом и деловањем утицала на промене у свету. Малала Јусуфзаи залагала се за право девојчица на образовање и постала симбол борбе за једнакост и право сваког детета на образовање. Бана ал Абед из Сирије указивала је на страдања деце у рату, Нкоси Џонсон борио се за права деце која живе са ХИВ-ом, док је Икбал Масих постао симбол борбе против дечјег рада и експлоатације.
Њихове приче потврђују да узраст не ограничава способност учествовања у изградњи праведнијег друштва, а да глас детета, када му се пружи простор и поштовање, може бити моћан инструмент промене засноване на принципима правде, једнакости и солидарности.
Омбудсман подсећа да права деце не смеју бити само декларативна, већ да је неоходно обезбедити услове за њихово остваривање, те позива све институције, установе, организације и појединце да стварају амбијент у којем деца могу слободно да изразе своје мишљење, учествују у процесима одлучивања и доприносе стварању праведног и одговорног друштва у којем се права детета и људска права поштују.
Обележавање Међународног дана детета прилика је да се подсетимо да свако дете има право да буде саслушано. На одраслима је одговорност да тај глас чују, уваже и поштују.
Генерална скупштина УН прогласила је 20. новембар као Међународни дан детета у знак сећања на дан када је 1989. године усвојена Конвенција УН о правима детета, а како би се државе широм света подстакле да редовно преиспитују положај деце, јачају механизме њихове заштите и подижу свест о значају поштовања и унапређивања права детета.
Заменице покрајинске заштитнице грађана – омбудсманке Снежана Кнежевић и Слађана Мандић Миљанић посетиле су у четвртак 20. новембра Сремску Митровицу, где су имале прилику да се упознају са радом и активностима удружења жена „Златно руно“ и „Лаћаркуше“, али и да у непосредном контакту са женама из удружења сазнају више о проблемима са којима се сусрећу у свом раду. Присутне су упознате са инструментима и програмима подршке који постоје на покрајинском нивоу, могућностима јављања на конкурсе који покривају области рада којима се ова удружења баве, као и са активностима и мерама које Покрајински заштитник грађана – омбудсман спроводи у циљу унапређења положаја жена на селу.
Ове посете представљају наставак праксе коју Покрајински омбудсман спроводи дужи низ година у циљу приближавања ове институције женама на селу, унапређењу положаја удружења жена и повећања видљивости њиховог рада, стваралаштва и постигнућа, која се често маргинализују и занемарују. Да би се положај жена на селу унапредио, први корак ка економском оснаживању је њихово повезивање и умрежавање кроз женска удружења, а затим и едукације и информисање о активностима, мерама и инструментима подршке који постоје на локалном, покрајинском и републичком нивоу којим се подстиче женско предузетништво.
Дана 18.11.2025. године заменица покрајинске омбудсманке Слађана Мандић Миљанић присуствовала је 53. седници скупштине Сталне конференције градова и општина (СКГО) у Сава центру у Београду, а поводом обележавања две деценије сарадње Швајцарске конфедерације и СКГО у подршци развоју локалне самоуправе.
На седници је истакнут континуитет и значај заједничких програма који су последњих 20 година допринели унапређењу рада локалних самоуправа широм Србије. Такође је истакнуто да је локална самоуправа срце сваке демократске и стабилне државе и највидљивије је лице за сваког грађанина, те да постоји обавеза креирања нових модела подршке општинама и градовима, као и управама, у обезбеђивању што ефикасније и квалитетније услуге грађанима. Већ небројено пута СКГО остаје место где се учи и размењују искуства, визионар и сведок модерне, отворене и одговорне локалне самоуправе.
Скупштина је обележена и свечаним потписивањем споразума о сарадњи за спровођење нових пакета подршке градовима и општинама, којима се наставља јачање капацитета локалних самоуправа. Такође, додељене су захвалнице и донације играчака градовима и општинама које су корисници пројеката реализованих у сарадњи са националним и међународним партнерима.
Присутнима су се обратили Снежана Пауновић, министарка државне и локалне самоуправе, Ан Лугон Мулен, амбасадорка Швајцарске Конфедерације у Србији, Андреас фон Бекерат, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији, а испред Београда делегате је поздравио Игор Јовановић, заменик председника Скупштине града.
