Заштита деце од насиља представља један од кључних задатака друштва у стварању сигурног окружења за безбедно одрастање у васпитно-образовним установама. Успешност овог процеса у великој мери зависи од тога како се насиље дефинише, доживљава од стране запослених, у којој мери се оно препознаје и спречава и најзад, на који начин се интервенише у ситуацијама које угрожавају сигурност детета у предшколској установи, школи или ученичком дому. Општи протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања злоупотребу детета дефинише као све облике физичког и/или емоционалног злостављања, сексуалну злоупотребу, занемаривање или немаран поступак, као и комерцијалну и другу експлоатацију, што доводи до стварног или потенцијалног нарушавања здравља детета, његовог преживљавања, развоја или достојанства у оквиру односа који укључује одговорност, поверење или моћ.

Поред ове, прихваћене су и дефиниције четири посебна типа злоупотребе детета а то су: физичко злостављање, сексуална злоупотреба, емоционално злостављање, и занемаривање детета. У неким класификацијама издваја се и експлоатација као посебан облик злоупотребе детета, а у новије време и вршњачко насиље.

Преузмите документа:

Спречавање и заштита деце од злоставлјања и занемаривања у основним школама

885 kB