Please select your page

Поводом 15. маја, Међународног дана породице: Потребне корените промене

фамилyдаy

Породица дели судбину друштва. Периоди криза, нарочито тако дуготрајних криза, као у случају наше земље, директно се одражавају на функционисање породице. Борба за оскудне ресурсе, какво је запослење, одражава се и на односе унутар породице, у којој онда, уместо односа заснованих на узајамном поштовању и равноправном достојанству, уместо сигурног уточишта и простора добробити (економске, социјалне, културне, личне…), породица постаје несигурно и небезбедно место у ком јачају ауторитарни обрасци у односима у чијој је основи неравноправна расподела моћи. Широко распрострањено насиље у породици и у друштву најбоље илуструје наведено. Подаци које Покрајински заштитник грађана већ 10 година прикупља од институција надлежних за поступање у случајевима породичног насиља, потврђују, из године у годину, да су жене и деца у 90 одсто случајева жртве. Настојања државе и институција да решавају проблем насиља у породици, приметна су, али далеко од тога да дају задовољавајуће резултате. На основу података институција, Покрајински омбудсман уочио је да сам почетак примене Закона о спречавању насиља у породици допринео видљивости и заштити жена жртава насиља у породици, а да су деца она која су невидљива и незаштићена. Истовремено, у поступцима Покрајинског омбудсмана у вези са заштитом деце од вршњачког насиља, најчешће буду утврђени пропусти у поступању надлежних органа, а неретко се дешава да родитељи, незадовољни и разочарани у институције, објаве случај у медијима, чиме сами доприносе даљем ризику детета од насиља и излажу га ретрауматизацији.

У друштвеним околностима у којима влада несигурност, а сам систем није кројен по мери породице, ова важна друштвена заједница изложена је и другим ризицима, почев од тешкоћа у вези са задовољавањем основних егзистенцијалних потреба својих чланова, преко проблема у остваривању права на квалитетну здравствену и социјалну заштиту, образовање и рад, па све до тога да и запослени родитељи тешко успевају да ускладе своје породичне и професионалне обавезе, а млади одрасли чланови одлажу заснивање своје породице. Изазови су утолико већи уколико је реч о самохраним и једнородитељским породицама, старачким домаћинствима, материјално и социјално угроженим породицама, мигрантским и избегличким породицама.

Данас је у нашем друштву посебна пажња посвећена демографском паду становништва, а држава је прошле године усвојила нов Закон о подршци породици са децом. Усклађивање рада и родитељства, односно породичног и професионалног живота, било је полазна основа за доношење овог закона, јер се без системске подршке родитељима не може очекивати повећање наталитета. Као најзначајнија новина закона истиче се увођење новог права на остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге детета, које ће омогућити већем броју жена да по први пут остваре права на финансијску подршку у периоду по рођењу детета. Међутим, повремена и једнократна новчана средства нису довољне, потребне су корените промене у свим сегментима друштвеног живота усмерене на оснаживање родитеља и радно способних чланова породице. Неке од мера које би томе допринеле су увођење флексибилног радног времена, пружање подршке родитељима у обезбеђивању одговарајуће неге и здравог развоја њихове деце, отварање већег броја предшколских установа и програма за рад с децом и подршку породици, промовисање већег степена укључивања очева у бригу о деци и равноправног учешћа мушкараца и жена у породичним обавезама, укључујући и бригу о старијим члановима породице, као и јачање капацитета институција за заштиту деце од неадекватног родитељског старања.

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 1993. године резолуцију којом је 15. мај прогласила Светским даном породице. Од тог дана, широм света овај датум се обележава с циљем да се укаже на значај и повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породицу и породичне вредности.

Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак