Please select your page

Поводом 1. октобра, Међународног дана старијих особа: Повећати друштвену партиципацију старијих особа

Демографске пројекције Републичког завода за статистику указују на интензивирање процеса старења становништва у Републици Србији, као и на то да ће до 2030. године више од 21 посто њеног становништва бити старије од 65, а пет одсто старије од 80 година.

Значајна последица старења становништва у нашој земљи, али и у свету, јесте и промена породичне структуре. Старије особе у већини земаља у развоју још увек живе са својом децом, а са остарелим родитељима најчешће остаје бар једно њихово дете у одраслом добу. Са својом децом и унуцима у мање развијеним регионима света живи три четвртине старијих од 60 година, док у развијеним земљама то чини тек једна трећина. Старије особе пружају негу и подршку млађима, али се и ослањају на њихову помоћ, нарочито када су болесни или више не могу самостално да се старају о себи. Међутим, чак и када су старије особе примаоци помоћи, оне неретко помажу у бризи о унуцима и пословима у домаћинству.

Подаци Фонда Уједињених нација за становништво (УНФПА), међутим, указују на то да је у последњих неколико година удео старијих особа које живе саме у многим земљама порастао, нарочито у оним развијеним. Промене у породичној структури огледају се и у томе што се бракови склапају касније, разводи су учесталији, док је учешће жена у радној снази повећано. Последице ових трендова су то да су захтеви других чланова породице према старијим особама у њој повећани. Са друге стране, начин и темпо живота млађих чланова породице скраћују време које се посвећује нези старијих особа и бризи за њихову добробит уопште. Посебно угрожена категорија старијих особа у том смислу у нашој земљи су жене, будући да оне, према подацима Републичког завода за статистуку, чине 54 посто популације старијих од 60 година и 63 посто популације старијих од 80 година.

Услед попродужења животног века становништва током протеклих неколико деценија, намеће се и питање старења у контексту очувања здравља и квалитета живота у позним годинама. Старије особе најчешће обољевају од хроничних незаразних болести, попут болести срца и крвних судова, канцера и шећерне болести, најчешће у комбинацији са другим здравственим проблемима. Последња процена међународне организације „Ејџ интернешенал” (Age International) из 2015. године, која се односи на глобално оптерећење старијих особа болестима, указује на то да у последњих 20 година очекивнао трајање дела њиховог живота проведеног у здрављу расте спорије него укупно очекивано трајање живота. Упоређивањем података од пре две деценије са скорашњим подацима о броју година проведених у здрављу и без инвалидности,  испоставило се да људи данашњице старији од 50 година током сваке године живота здрави и неоптерећени болешћу проведу девет и по месеци. Другим речима, то значи да су на месечном нивоу болесни у просеку и до пет дана.

Према подацима трећег националног истраживања здравља становништва спроведеног од стране Института за јавно здравље Србије, преко 40 посто старијег становништва у нашој земљи своје здравствено стање оцењује као лоше или врло лоше. Три четвртине старијег становништва изјавило је да има неку дуготрајну болест или здравствени проблем. Озбиљне тешкоће у обављању свакодневних кућних активности има преко једна трећина њих, док преко једне десетине има проблема у обављању активности личне неге. Уз то, са старењем се повећава ризик од физичке и сензорне инвалидности, попут оштећења слуха и вида, као и од поремећаја менталног здравља. Подаци последњег пописа становништва у Републици Србији показују да старији од 65 година чине преко једне четвртине укупног становништва и преко 60 посто популације особа са инвалидитетом.

Деменција, чија се могућност наступања повећава са продужењем људског века, глобално представља све већи социјални, здравствени и економски изазов. Дементне особе нејчешће су у потпуности зависне од туђе неге. Према проценама међународне организације „Алцхајмер дизиз интернешенал” (Alzheimer Disease International) из 2015. године, свака девета особа у свету старија од 65 година има дијагностиковану Алцхајмерову болест, док је у узрасту од преко 85 година има свака четврта. Удружење грађана „Алцхајмер” процењује да је од ове болести у Србији оболело 13 посто укупне популације особа старијих од 65 година. Упркос томе, у нашој земљи и даље не постоји регистар оболелих од ове болести, док тек четири посто особа код којих је она дијагностификована прима адекватну терапију.

Напослетку, процене УНФПА указују на то да ће старење становништва бити најистакнутији демографски тренд у 21. веку. Све земље света мораће стога свој стратешки приступ прописима, економији, социјалној и политици уопште да размотре са становишта бриге о старијим особама, укључујући и то како им обезбедити квалитетну негу, сигуран приход и приступ добрима, флексибилније запошљавање у старијем добу и њихово веће укључивање у све сфере друштвеног живота. На потребу да се више пажње посвети остваривању права ове нарочито рањиве друштвене групе већ годинама уназад указује и искуство Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у раду по притужбама грађана, као и редовне посете институције установама социјалне заштите које пружају услуге старијим особама. Највећи изазов и даље остаје питање како ове, једнако као и услуге система здравствене заштите намењене старијим особама, учинити доступнијим и квалитетнијим на рентабилан, ефикасан и одржив начин. Притом је питању старијих особа потребно приступити са аспекта људских права, имајући у виду да је ова популација, супротно увреженом мишљењу, врло шаролика и да због свог животног искуства и знања представља значајан потенцијал друштвеног развоја.

Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак