Пре 23 године Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика. Првобитна идеја о одређивању и обележавању једног дана као дана матерњег језика потекла је од Бангладеша. Сврха обележавања Дана матерњег језика широм света јесте промоција језичке и културолошке различитости. Језик је битан елемент културног и етничког идентитета појединца, у мултикултуралним срединама  вишејезичност је важан фактор у инклузији појединца и групе у друштво као целину. Познавајући језик нашег комшије лакше се међусобно упознајемо, зближавамо наше обичаје и културу, боље се разумемо и остварујемо квалитетан суживот. Тема овогодишњег Међународног дана матерњег језика је „ Употреба технологије за учење језика: Прилике и изазови“ . И заиста, савремена технологија чини доступнијом него икад могућност учења језика. Знање сваког од  језика представља богатство,  како лично тако и друштва чији је члан тај појединац, а употреба технологије у сврху образовања од врхунског је значаја за напредак човечанства.  

Право на употребу матерњег језика у приватној и јавној сфери као и право на образовање чине делове темеља савременог демократског, мултикултуралног и инклузивног друштва какво, на глобалном и локалном нивоу, тежимо да будемо.

Покрајински заштитник грађана се свакодневно залаже за поштовање људских и мањинских права и бори против дискриминације сваке врсте, па тако и дискриминације на основу језика. Због тога је веома важна доследна примена прописа који обезбеђују ефикасно остваривање језичких права и доприносе очувању језичке разноликости која је једна од битних одлика наше домовине.

Организовањем и учешћем на скуповима посвећеним службеној употреби језика и писама, те поучавањем наших грађана о њиховом језичким правима пред надлежним органима кроз поступање по притужбама Покрајински заштитник грађана даје свој активан допринос очувању и унапређивању вишејезичности у Војводини.

Генерална скупштина Уједињених нација је 2007. године прогласила и усвојила 20. фебруар за Међународни дан социјалне правде, међутим први пут је обележен 20. фебруара 2009. године. Овај датум се обележава са циљем да подстакне напоре међународне заједнице да искорени сиромаштво, промовише пуну запосленост и достојанствен рад, родну равноправност и приступ социјалном благостању и правди за све. Такође, ово је дан када је јединствена прилика да се друштво подсети да је она могућа једино ако заједно радимо на искорењивању родне неједнакости, сиромаштву и насиљу.

Борба за социјалну правду је у основи глобалне мисије Уједињених нација да промовишу развој и људско достојанство. Усвајањем Декларације о социјалној правди за правичну глобализацију 2008. године показан је један од примера посвећености Уједињених нација овој тежњи. Декларација се односи на обезбеђивање исхода за све путем запошљавања, социјалне заштите, социјалног дијалога и основних права на рад.

Социјална правда је основни принцип који се заснива на принципима поштења, једнакости, поштовања различитости и примене људских права у свим сегментима живота и успешној коезистенцији међу народима. Овај принцип се уважава приликом промовисања родне равноправности, права миграната, као и радних места.

Социјална правда се унапређује кроз уклањање препрека са којима се људи суочавају због свог пола, година живота, расе, етничке припадности, религије, културе или инвалидитета. Бројни су показатељи који представљају ризике за социјалну искљученост, а најважнији од њих су:

• Материјална угроженост
• Статус у друштву
• Болест
• Инвалидност
• Припадност одређеном полу
• Етничке и верске припадности и др.

Ови ризици појединаца или групе становништва удаљавају од могућности за запослење, остваривање прихода и могућности образовања, као и од укључивања и учешћа у друштвеним токовима и активностима у заједници.

Сиромашни се често срећу са осуђујућим ставовима, особе са инвалидитетом са физичким баријерама, особе са менталним сметњама са одбацивањем. Такође, бројни су показатељи да се друштво и заједница срећу са великим проблемом трговине људима, највише децом и женама, као последица социјалне угрожености, који су били приморани да пружају сексуалне услуге, приморавани на просјачење, на вршење кривичних дела, као и друге облике искоришћавања. Према статистичким подацима, око 75% жртава су имале претходно искуство насиља, 50% од њих су деца, просечног узраста од 14 година, што говори о томе да нису развијени специфични програми за превенцију насиља и трговину људима. Групације које су рањиве су најчешће особе које су доживеле насиље у породици, које живе у сиромаштву, које су доживеле било који вид дискриминације, незапослена лица, као и лица која су искључена из образовног система и лишена основних права. Институционални механизми у Републици Србији чине да жртве буду укључене у друштво, да не буду рањиве и подложне поновном ризику виктимизације, те се на овај начин помаже и да породице жртава не буду угрожене и да се преживљене трауме не одражавају негативно и на њихову децу, јер би то производило шире последице по друштво и доприносило би порасту сиромаштва, социјалне дистанце и насиља.

Људско достојанство, породична стабилност и социјални мир, уз развој јаке средње класе, циљеви су којима је неопходно тежити.  Као друштво морамо озбиљно да се забринемо због растуће социјалне неједнакости међу људима, јер су сиромаштво грађана Србије и незапосленост, поготово међу младима, видљиви на сваком кораку и представљају озбиљан проблем са којим се суочавамо.

Ако је човек осуђен да живи у сиромаштву и без запослења – то је повреда његових основних људских права. Социјална правда огледа се и кроз дијалог. У ситуацији када се укидају средства за многе услуге за децу, младе, старе, када се смањују права из социјалне и здравствене заштите, када у буџетским средствима све мање места има за најсиромашније, све указује на то да у будућности, без подршке, партнерства, сарадње свих чланова у заједници неће бити могуће досезање друштва које се темељи на вредностима које чине – солидарност, праведност, слобода и једнакост.

Можемо слободно рећи, да се у протеклој деценији доста радило на креирању система као подршке за жртве трговине људима како у нашој земљи, тако и у свету, али да је неопходно да се све институције заједно укључе и пруже подршку, јер на тај начин ћемо постићи суштински помак у овој области.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман позива све чланове нашег друштва да нам се придруже у обележавању Светског дана социјалне правде и промоцији једнаких права и могућности за све. Зато што се тиче свих нас!

Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у обављању послова Националног механизама за превенцију тортуре (НПМ) а у сарадњи са тимом Заштитника грађана дана 28. јануара 2022. године посетио Окружни затвор и Полицијску управу у Суботици. Ово је била ненајављена посета са циљем да превентивно делује и усмерава органе јавне власти и службена лица на стварање услова и поступања према лицима лишеним слободе у складу са важећим прописима и стандардима.

Надаље како је циљ посете  био усмерен  и на поступање службених лица у поступцима лишења слободе извршен је обилазак просторија у којима се врши притвор лица лишених слободе и задржавање лица у просторијама за задржавање Полицијске управе Суботица. Током предметне посете члановима тима пружене су све тражене информације, омогућен им је обилазак и фотографисање просторија за задржавање, обављен је ненадзирани разговор са притвореним лицима и увид и фотокопирање затражене документације.

Након посете о свему ће бити сачињен извештај о обављеној посети Окружном затвору и Полицијској управи у Суботици.

Покрајински  заштитник грађана-омбудсман забринут је због поновног и рапидног раста броја заражених корона вирусом и апелује на грађане да се придржавају свих противепидемиолошких мера.

Грађани, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, не би смели да занемаре чињеницу да, без обзира на временско трајање епидемије, својим понашањем утичу како на властито здравље, тако и на здравље и животе других људи.

Безбедан и пристојан живот захтева од свих нас да се једни према другима односима  у духу људске солидарности, да се уздржавамо од ризичног понашања, као и да поштујемо препоруке медицинских ауторитета. Својим одговорним и дисциплинованим понашањем грађани ће олакшати фунционисање здравственог система и тиме допринети да борба против епидемије буде ефикаснија, да се стави под контролу и  на крају да се сузбије.    

Од момента проглашења епидемије до данас Покрајински омбудсман се у више наврата јавно оглашавао и апеловао на грађане да се придржавају препоручених, превентивних здравствених мера и да воде рачуна о свом, као и о здрављу својих суграђана.

БУДИМО ОДГОВОРНИЈИ,
БУДИМО СОЛИДАРНИЈИ!

Покрајински заштитник грађана – омбудсман осуђује нападе којима се у јавном простору одговорност за убиство детета приписује родитељима и самој жртви, као облик најгрубље повреде права детета. Све жртве, а посебно када је реч о деци, имају право на поштовање пијетета.

Предрасуде и стереотипи којима се одговорност за насиље приписује жртвама, почивају на патријархалним обрасцима и ставовима и у великој мери се одражавају на неповерење жртава да насиље пријаве институцијама и на њихов страх од осуде јавности. Када овакве изјаве долазе од оних који би требало да штите грађанке и грађане и старају се за њихову безбедност, онда је то директна порука јавности да је њихово неповерење у институције оправдано.

Подсећамо на то да је Покрајински заштитник грађана – омбудсман, управо уочивши потребу охрабривања и оснаживања жртава да пријаве насиље и у циљу унапређења заштите жртава од свих облика насиља, ове године организовао четири округла стола на тему „Поверење у институције  - коме пријавити насиље“.

Поверење у институције је од кључног значаја за остваривање, унапређење и заштиту људских права и права детета и за јачање друштва у целини, због тога је нужно, посебно у тренутку када више хиљада жена и девојчица у јавности износе разлоге због којих нису пријавиле насиље, да надлежни органи и институције адекватно реагују поводом оваквих изјава, као и у предузимању свих потребних мера ради заштите деце, грађанки и грађана од насиља.