Please select your page

Међународни дан мушкараца - 19. новембарДанас се обележава Међународни дан мушкараца. Овај датум први пут је обележен 1999. године у Тринададу и Тобагу, а данас се обележава у преко 60 земаља.

Међународни дан мушкараца је прилика да се прослављају постигнућа и доприноси мушкараца заједници, породици и браку, те да се истакну позитивни мушки узори, али и значај бриге о здрављу дечака и мушкараца.

Овај дан се обележава и у циљу побољшања родних односа, као и промовисања родне равноправности. Међународни дан мушкараца је и прилика да се истакне позитивна улога мушкараца у друштву - њихова улога у борби за равноправност полова је незаменљива у стварању толерантног и праведног друштва.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман користи прилику да мушкарцима честита Међународни дан мушкараца.


16. новембар - Међународни дан толеранцијеПокрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић честита свим грађанима и грађанкама Међународни дан толеранције.

Имајући у виду да смо сложена и плурална заједница, у којој живе припадници великог броја етничких заједница, да се у њој говоре различити језици и исповедају различита уверења, Покрајински омбудсман жели да нагласи да су за даљи развој и напредак друштва од изузетне важности  односи  међунационалног уважавања, солидарности и толеранције.

У години у којој низом активности обележава тридесетогодишњицу од усвајања Конвенције о правима детета, Покрајински омбудсман жели да истакне важност толеранције и за остваривања фундаменталних права деце. Потреба да  деца уче о толеранцији  произилази, како из сложене природе друштва у коме живе, тако и из потребе да се води смислен и продуктиван живот, у коме су индивидуалне и колективне различитости обогаћујући елемент.  

Чињеницу да су током године забележени узнемирујући примери вршњачког насиља Покрајински омбудсман је примио са великом забринутошћу. Забринутост изазивају и примери насиља и дискриминације жена, припадника ЛГБТ популације, особа са инвалидитетом и других угрожених група у друштву.

Покрајински омбудсман користи прилику да све друштвене актере подсети на речи из Унескове Декларације о принципима толеранције у којој се каже да толеранција није само морална обавеза, већ и правни захтев. Од поштовања тог захтева  зависе како људска права, основне слободе и мир, тако и демократија, владавина закона и укупан напредак.

Као институција задужена да штити људска права, Покрајински заштитник грађана – омбудман ће и убудуће, а посебно у раду са младим људима, промовисати толеранцију као активан став, дубоко уверен да тиме даје свој скромни допринос образовању грађана отворених према другим културама, способних да поштују слободу и људско достојанство сваког појединца, спремних да поштују принцип неагресије и проблеме решавају ненасилним средствима.


Међународни дан сеоских женаСутра се обележава међународни Дан сеоских жена. Овај дан је установљен резолуцијом Генералне скупштине УН 2007. године, како би земље широм света указале на посебан допринос жена на селу и њихову значајну улогу.

Жене са села спадају у категорију жена из рањивих група које су често вишеструко дискриминисане.  Наша земља је и даље традиционално и патријалхално друштво, што се огледа и у животу жена у сеоским подручјима где  кућни послови, брига о деци и старима, као напоран и интензиван рад у пољопривреди представљају уобичајен опис послова  којима се  жене баве.

 Са друге стране, жене имају ограничен приступ имовини, приходима и одлучивању о организацији газдинства, као и здравсту, образовању, социјалним и другим услугама.

Када је о породичном насиљу реч,  ситуација  жена  на селу је далеко тежа од ситуације жена у граду. У селима нема сигурних кућа и других видова друштвене  подршке да би се  жртва заштитила, а насилнику стало на пут.   Посебно забрињава податак  да жене на селу ретко  посећују лекаре и да се истом се јављају само у случају болести. Осим недовољно раширене свести о потреби здравствене превенције, постоје и ограничења која се тичу обухвата здравственог осигурања, сиромаштва, као и познавања права која су женама уставом гарантована.

Да би се побољшао квалитет живота жена на селу потребно је континуирано  спроводити њихово оснаживање, као и едукацију по питању економских и социјалних права, функционисања институција, запошљавања и самозапошљавања, као и родне равноправности.

Модернизација села неодвојива је од питања родне равноправности, јер отвара другачију перспективу од патријархалне, по којој је жени дата улога жртве, запостављајући, при томе, њене стваралачке потенцијале и креативне могућности.

Жене на селу имају кључну улогу у производњи хране и пољопривреди и због тога не смеју остати маргинализовне. Залужују сваку врсту подршке и охрабрења у реализацији предузетничких идеја, регистрацији пољопривредних домаћинстава и заједничком иступању на тржишту, како би на тај начин обезбедили боље услове за себе и своје породице.


Саопштење - Дан девојчицаУједињене Нације су 2011. године усвојиле Резолуцију 66/170 којом је установљено да је 11. октобар Међународни дан девојчица. Тај датум обележава се широм света с циљем да се скрене пажња на угрожавање права девојчица у областима као што су доступност образовања, здравствена заштита, сексуално и репродуктивно здравље, заштита од дискриминације, родно заснованог насиља и уговорених бракова.

Овогодишња тема Међународног дана девојчица слави постигнућа  девојчица/девојка, и оно што је постигнуто за њих, од доношења Пекиншке декларације и платформе за акцију па све до данас.

Пекиншка декларација и платформа за акцију усвојена је 1995. године и представља круцијални документ за оснаживање жена и девојака. Ипак, и поред огромног постигнутог напретка, девојчице широм света – нарочито оне које живе на друштвеној маргини, у руралним подручјима, девојчице мигранткиње, девојчице са инвалидитетом – доживљавају дискриминацију од самог рођења, па су тако у неким деловима света и даље устаљене праксе гениталног сакаћења, ране удаје, сексуалног и родно заснованог насиља, економске екплоатације и друге праксе које нарушавају достојанство, физички и ментални развој детета, као и право на безбрижно детињство.

Иако је положај девојчица и жена унапређен, патријахални социокултурни обрасци и даље диктирају родну поделу улога. Узевши то у обзир, бољи положај девојчица и касније жена захтева образовање и стицање знања о својим правима од најранијег доба,  на свим образовним нивоима.

Препознавање и уважавање девојчица и њихових потреба, оснаживање девојчица да подигну свој глас у заједници, али и спремност друштва да тај глас чује – кораци су на путу ка њиховом бољем и достојанственијем животу.


Саоп[тење

Подаци Републичког Статистичког Завода указују на то да у Републици Србији сваке године расте број старијих особа у односу на број укупног становништва, пошто се број новорођених смањује, а животни се век, захваљујуји све развијенијој медицини и здравственој заштити, продужава.  

Оваква ситуација захтева од друштва да изради нове моделе збрињавања старих који ће ефикасно одговорити на проблеме који настају услед распада традиционалног модела породице и немогућности млађих да активно учествују у збрињавању старих чланова породице. 

Из наведеног произилази да је потребно све већу  пажњу поклањати и институционалном збрињавању старих, што је резултирало оснивањем и све већег броја приватних домова за старе. Како су критеријуми за рад приватних домова исти као и за оне чији су оснивачи државни органи, бројни приватни домови своју делатност обављају без дозвола што, у изостанку одговарајуће инспекцијске контроле,  ствара простор за повреду права лица која у њима бораве. Задатак државних органа је да број нелегалних приватних домова за старе своде на најмању меру и да ублажавањем критеријума за отварање истих омогуће – наравно, под контролисаним условима -  масовније збрињавање старих.

Поред горе наведених, присутан је и проблем насиља у породици чије су жртве стари, а о коме се мало говори, а још ређе се предузимају мере да се ова врста насиља онемогући. Када се суоче са насиљем старије особе често не траже помоћ околине или надлежних институција зато што не препознају насиље или за насилнике проналазе разна оправдања.

За старе је карактеристично и то да се велики број њих суочава проблемом  сиромаштва, што је чест случај особа које живе у самачким домаћинствима. Примања од пензија су, углавном, ниска и недовољна да омогуће нешто више од задовољавања основних животних потреба.

Достигнућа медицинске науке су допринела продужетку животног века свуда, па и у нашој земљи. Потребе за здравственом заштитом старих особа су израженије су него у случају младих, а наш систем, на жалост, није прилагођен тим потребама. У многим насељеним местима не постоје службе за кућно лечење.  Због недостатка одговарајућег медицинског кадра дуго се чека на специјалистичке прегледе. Збрињавању и лечењу оболелих од  Алцхајмерове болести се не придаје потребан значај, иако се број оболелих из године у годину повећава.

Покрајински заштитник грађана-омбудсман обилази установе социјалне заштите и у прилици је да се непосредно упозна са проблемима старих у тим установама, као и да укаже на те проблеме и инсистира на њиховом решавању.  Покрајински омбудсман користи и ову прилику да истакне да старије особе не препознају увек повреду својих права због чега се и не обраћају надлежним органима. У жељи да допринесе промени таквог стања, Покрајински омбудсман ће учинити све што је његовој моћи како би и наши старији суграђани уживали све бенефите од ефикасне заштите људских права.


Последња саопштења


Најчитаније вести


Медијски кутак