Invalidnost nikoga ne osuđuje na niži kvalitet života

Borba za prava osoba sa invaliditetom nije sprint, nego maraton i za taj maraton potrebna nam je dobra kondicija, upornost, organizacija i podrška. Bez podrške mi ne možemo da ostvarimo naša prava, bez podrške mi nismo građani, nego pacijenti - istaknuto je na okruglom stolu koji je juče, pod nazivom „Od pacijenta ka građaninu“, u skupštini grada Novog Sada organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman.

Naziv okruglog stola nije slučajno odabran. On, po rečima prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog ombudsmana, sugeriše promenu paradigme kako u pristupu, tako i u razumevanju osoba sa invaliditetom.

„Na žalost, ova promena paradigme je izraženija u normativnoj sferi, nego u stvarnosti. U stvarnosti postoji čitav niz problema koji utiču na ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom, a čije rešavanje zahteva koordinarane aktivnosti raznih društvenih aktera – medijskih, političkih, finansijskih, kulturnih, zdravstvenih, obrazovnih, civilnih i drugih“
U svom uvodnom obraćanju prof. Pavlović je podsetio prisutne da je ovo pomeranje naglaska sa pacijenta na građanina važno i sa stanovišta legitimnosti i demokratičnosti političke zajednice.

„Nisam siguran da su oni koji u naše ime donose odluke uvek svesni ove činjenice, ali naš zadatak je da ih na tu činjenicu uporno podsećamo, kako bi se sa problemima osoba sa invaliditeom bavili na način koji će ojačati njihovu građansku poziciju i samosvest. Nije dovoljno samo otkloniti fizičke barijere koje osobama sa invaliditetom otežavaju pristup i kretanje u školi, pošti, banci i bolnici, u vladinim i drugim zgradama koje služe javnosti, nego treba otkloniti i one prepreke koje proizilaze iz predrasudnog načina mišljenja, a koje ne utiču na kretanje, nego na poštovanje, autonomiju, privatnost i ljudsko dostojanstvo“.

U radu okruglog stola učestvovali su predstavnici nevladinih organizacija, lokalnih samouprava, gradske i pokrajinske vlasti i institucija AP Vojvodine, a o problemima osoba sa invaliditetom referisalo se iz ugla ljudskih prava, građanskog angažmana i socijalnog preduzetništva. U izlaganjima je isticana važnost statusa osoba sa invaliditetom: „biti osoba sa invaliditetom, ne znači biti osuđen na građansku smrt“, personalnih asistenata: „bez njih ja ne bi bila funkcionalna građanka“, obrazovanja i individualnih planova podrške, asertivnih tehnologija: „pomažu osobama sa intelektualnim smetnjama da se iskažu, bez nje ćemo imati mnogo ’zarobljenih duša’“, kolaboracije sa građanskim udruženjima i privatnim sektorom: „moramo se organizovati i formirati svoja udruženja, kako bismo lakše ostvarili svoja prava“, pravne države, javnosti, finansijske podrške, pristupačnosti i primene dizajna za sve, posebnog statusa udruženja koja okupljaju osobe sa invaliditetom i sistema socijalnih usluga, naročito kada je grad Novi Sad u pitanju. Svi su se učesnici okruglog stola složili sa ocenom da invalidnost nikoga ne osuđuje na niži kvalitet života, na odricanje od principa samostalnosti i dostojanstva, na restrikcije u uživanju ljudskih prava.

Rad okruglog stola završen je usvajanjem sledećih zaključaka:

• Ljudska prava su univerzalna, urođena i nedeljiva i moraju biti efikasno zaštićena. To se posebno odnosi na zaštitu političkih, kulturnih, ekonomskih, građanskih i imovinskih prava osoba sa invaliditetom;
• Podsticati socijalno preduzetništvo, zato što pospešuje socijalnu inkluziju osoba sa invaliditetom;
• Obesnažiti negativne stavove i predrasude koje vode izolaciji, marginalizaciji i diskriminaciji osoba sa invaliditetom
• Promovisati princip da podrška nije zasluga, nego potreba;
• Na sistemski način rešiti finansiranje informisanja i obrazovanja osoba sa invaliditetom; Prilagoditi udžbenike i ostala učila osobama sa invaliditetom;
• Obezbediti prisustvo prevodilaca za znakovni jezik u svim televizijskim programima, a ne samo u informativnim;
• Na nivou Vojvodine formirati krovnu organizaciju koja bi se bavila problemima osoba sa invaliditetom;
• Pooštriti kontrolu primene tehničkih standarda pristupačnosti objekata;
• Veoma restriktivno primenjivati institut lišenja poslovne sposobnosti;
• Inovirati postojeće sisteme podrške, u skladu sa potrebama i akcentom na lokalni nivo
• U rešavanje problema uključititi privatni sektor
• Unaprediti položaj žena sa invaliditetom, a naročito sistem zaštite od nasilja