Покрајинском омбудсману обратила се група грађана – власника пословних простора у стамбено-пословној згради у Новом Саду. У овој згради налазе се станови и пословни простор – локали. Део власника локала је уредно измиривао рачуне за утрошену воду, док је део њих одбијао да то учини. Јавно комунално предузеће „Водовод и канализација” је обуставило испоруку воде, како дужницима, тако и локалима који су уредно измирили своје обавезе за утрошену воду.

Покрајински омбудсман је у вези са овим предметом затражио изјашњење од Јавно комунално предузеће „Водовод и канализација”. У изјашњењу је наведено да ово предузеће није у могућности да искључи воду само дужницима, јер се сви налазе на истом воду. Покрајински омбудсман сматра да обустављање испоруке воде свим корисницима на одређеном воду услед дуговања неколицине није примерено те је упутио следећу

ПРЕПОРУКУ

Приликом наплате дугова за утрошену воду од дужника који несавесно измирују своје обавезе, треба користити начине наплате дуговања који неће угрозити кориснике који своје обавезе измирују уредно.

Покрајински омбудсман сматра да обустављање испоруке воде свим корисницима на одређеном воду услед дуговања једног или неколицине корисника није примерено и сматра да је потребно користити друге начине наплате дуга. Обустављање испоруке воде свим корисницима на једном воду, без обзира што нису сви дужници, угрожава право корисника на редовну испоруку воде на који се ЈКП „Водовод и канализација” обавезала и због чега су корисници указали поверење предузећу, у ситуацији када оно има монополску позицију, те не постоји могућност избора дистрибутера пијаће воде.

На инцијативу Покрајинског омбудсмана Уставни суд Републике Србије установио је да се ставом бр. 1, из члана 55.  Закона о телекомуникацијама нарушава уставно право грађана/ки на тајност писма и других средстава комуникације. 

Уставни суд је на 18. Редовној седници у предмету оцене уставности закона утврдио да одредба члана 55. став 1. у делу који гласи: "законом или", Закона о телекомуникацијама ("Службени гласник РС", бр. 44/03 и 36/06) није у сагласности са Уставом. По мишљењу суда, овим делом закона оспорена је одредба која прописује да су забрањене све активности или коришћење уређаја којима се угрожава или нарушава приватност и поверљивост порука које се преносе телекомуникационим мрежама, осим када постоји сагласност корисника или ако се ове активности врше у складу са законом или судским налогом издатим у складу са законом. Основ за оспоравање ове одредбе је то што је она није сагласна одредбама члана 41 Устава, на основу којих  из су одступања од тајности писама и других средстава комуницирања дозвољена само на основу одлуке суда.

Иницијативу за оцену уставности ове одредбе поднео је Покрајински омбудсман августа 2008, наводећи да се "њоме проширује правни основ" за одступања од тајности писама и других средстава комуникације. Према члану 41. Устава, само је суд надлежан да, на одређено време и на начин предвиђен законом, одреди одступање од тог начела ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике.   
Покрајински омбудсман је указао на то да из одредбе члана 55 став 1. Закона о комуникацијама произилази да за ограничење тајности писма и других средстава комуникације није увек потребна судска одлука, већ је могуће, позивањем на ову одредбу, посебним законом прописати неки други правни основ за ово ограничење.

Уставни суд је установио да су наводи иницијатора основани пошто спорна одредба омогућава, и без налога суда, активности и коришћење уређаја којима се угрожава или нарушава приватност или поверљивост писма и порука које се преносе телекомуникационом мрежом.

Према оцени Суда, тиме се нарушава уставно право на тајност писма и других средстава комуникације и зато је закључио да оспоравана одредба није у складу са врховним актом земље.

Покрајинском омбудсману се у октобру 2008. године обратио Национални савет буњевачке националне мањине са представком у којој се Савет жали да су буњевачким средствима информисања ускраћена права да учествују на конкурсу за доделу средстава у области јавног информисања, који расписује општинска комисија. На основу увида у конкурс, Статут општине Суботица, као и Закон о локалној самоуправи, Покрајински омбудсман је установио да је притужба Буњевачког националног савета основана, тј. да је Правилних о додели средстава дискриминаторан у односу на буњевачка средства информисања. Имајући у виду чињенице упућена је препорука следеће садржине:

„Препоручује се Граду Суботици да измени Правилник о додели средстава буџета Општине Суботица у области културе, јавног информисања и издавачке делатности («Сл. лист Општине Суботица», бр. 5/05 и 7/07) у смислу да се у члану 7а. речи: на језицима који су у службеној употреби, замене речима: на језицима који се користе. На овај начин ће се Правилник ускладити са одредбама Закона о локалној самоуправи и избећи ће се покретање поступка за оцену законитости поменутог члана Правилника.“

Пошто од надлежних органа Града Суботица ни након истека више месеци није стигао никакав одговор, тј, нису реаговали на упућену препоруку, Покрајински омбудсман је 22. јуна о.г. упутио ургенцију градској управи, у којој се захтева да нас известе о предузетим мерама, у супротном ће се о томе обавестити надлежни органи покрајине.

Градско веће Града Суботице  је на својој седници одржаној 10.07. о.г., у складу са упућеном препоруком Покрајинског омбудсмана, утврдило предлог Правилника о изменама Правилника о додели средстава буџета Града Суботице у области културе, јавног информисања и издавачке делатности, и исти упутило Скупштини Града на доношење. Скупштина је 13.јула, на својој ванредној седници, усвојила измене правилника о додели срестава буџета за пројекте из области културе, информисања и издаваштва, којима се омогућује да средства из буџета добију програми на свим језицима који се користе у Суботици, а не само они који су у службеној употреби у граду, како је то досад било. Тиме је предметни правилник усклађен за законом, усвојена је жалба Буњевачког националног савета и препорука Покрајинског омбудсмана.

Представком су нам се обратили грађани из Кањиже са констатацијом да су 2000. године ангажовани ради израде монографске књиге о 140 година историје предшколске установе у општини Кањижа.

После вишегодишњег рада припрема монографије је завршена 2007. године, а аутори су добили гаранције да ће општина сносити трошкове штампања монографије. Тада им је и уплаћено 25% укупних трошкова. Будући да су 2008. године били избори на свим нивоима, у Кањижи је дошло до смене власти, што је одложило решавање овог случаја. Због изостанка одговора од општине, аутори монографије су се обратили Покрајинском омбудсману.
 
Тим поводом наша институција се обратила Општини Кањижа са молбом да странкама достави писмени одговор о могућностима путем којих ће испунити договорене обавезе са ауторима монографије и о томе нас извести.

Општина Кањижа је поступила по представци и обавестила странке да су у буџету Општине, након ребаланса, створене могућности за исплату разлике између авансног рачуна и коначног обрачуна за израду и штампање монографије.

Задовољни исходом рада на њиховој представци, грађани су нам се захвалили.

Представком нам се обратила група грађана Новог Сада са примедбом која се односи на затварање биоскопа у Новом Саду. Како су и сами навели, Нови Сад је први пут у последњих 100 година остао без биоскопа и самим тим ван светских културних токова филмске уметности.

Поводом тога обратили смо се градоначелнику Новог Сада и тражили да нас извести о разлозима свог поступања као и о томе на који начин град намерава да реши овај проблем. Градоначелник нам је одговорио и у наставку следи његово обавештење.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА
ГРАД НОВИ САД
ГРАДОНАЧЕЛНИК
Број: II-020-3/2009-1180-Г/1
Дана: 09. априла 2009. године

НОВИ САД
АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНЕ
покрајинском омбудсману др Петру Теофиловићу, заменици покрајинског омбудсмана Марији Кордић

Поштовани,

Као и сви Новосађани огорчен сам што биоскоп „Арена“ већ месецима не служи својој основној сврси – приказивању филмова. Међутим, градоначелника закон обавезује да све одлуке доноси на основу закона и прописа. Тако је било и у случају „Звезда филма“. Поступао сам искључиво у оквиру овлашћења које ми закон даје као градоначелнику. Након одлуке Владе Србије о изузимању биоскопа „Арена“ из приватизације предузећа „Звезда филм“, Градски јавни правобранилац је покренуо процедуру преноса права власништва овог простора на град. Пренос права власништва трајао је дуго, јер је након сваке правне радње града „Звезда филм“ користио своје право на коришћење правног лека и тиме успоравао читав процес преузимања „Арене“ иако су били свесни да сем куповине времена не могу утицати на другачији исход у овој правној ствари.

Када су се стекли сви законски услови, град је преузео биоскоп „Арена“ и дао га на управљање ЈП „Пословни простор“, које је раписало конкурс за давање „Арене“ у закуп са искључивом наменом за биоскопску делатност. Вредност те инвестиције је око 1,5 милиона евра, а будући закупац имаће обавезу да преузме 10 радника Звезда филма.

Водећи рачуна о интересима свих Новосађана упутио сам захтев Влади Србије да из приватизације „Звезда филма“ изузме и „Летњи биоскоп“ који функционише при Културном центру града. Такође је неистинит податак да у Новом Саду уопште не постоји биоскоп. У оквиру СПЦ „Војводина“ функционише „Арт биоскоп“ Културног центра града, у којем су приказане овогодишње ФЕСТ-ове премијере. Пројектом реконструкције Културног центра предвиђена је изградња културолошког мултиплекса, где ће и биоскоп имати своје место. Пројектом је предвиђена изградња једне велике биоскопске сале, једне мале биоскопске сале и сале за интерактивне садржаје, које ће користити и актери из области кинематографије - за презентације пројеката, инсталације и приказивање нових достигнућа у кинематографској делатности.

У техничко-технолошком смислу, нови простор ће бити један од најсавременијих у држави. Из наведеног произлази да реконструкција Културног центра неће бити козметичка, већ ће техничко - технолошки и садржински овај простор бити центар културног дешавања у Граду.
Град је током 2008. године уложио 44.000.000,00 динара у реконструкцију а у 2009. години планирано је да се уложи још 50.000.000,00 динара, које су обезбеђене у буџету Града Новог Сада. Очекује се да ће завршетак радова бити током ове године.

ГРАДОНАЧЕЛНИК
Игор Павличић