САОПШТЕЊЕ
Трибина поводом промоције публикације "Слобода изражавања и људска права новинара у Војводини“

Покрајински омбудсман је данас у Скуптшини АПВ одржао трибину на којој је представљена публикација "Слобода изражавања и људска права новинара у Војводини" настала је као резултат истоименог истраживања спроведеног крајем 2007. и почетком 2008. године од стране Покрајинског обмудсмана и Одсека за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду.

Присутне представнике медија, медијских удружења, студенте и предаваче Одсека за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду и представнике Мисије ОЕБС у Србији у име организатора поздравио је др Дејан Јанча, покрајински омбудсман. Осврћући се на резултате истраживања и време у ком су настали, др Јанча је навео да су све теме обрађене у њему и препоруке још увек релевантне, али да је ситуација на медијској сцени Војводине и Србије данас готово неизмењена. Истичући чињеницу да се медији називају и "седмом силом", па и "четвртом граном власти" - уз законодавну, извршну и судску, др Јанча је подвукао значај добре сарадње институције омбудсмана са медијима будући да је њихов превасходни задатак указивање на кршење људских права.

На трибини су се присутинма обратили и аутори/-ке пропратних текстова насталих на основу овог истраживања, а који су објављени у поменутој публикацији. Проф др Дубравка Валић Недељковић, шефица Одсека за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду, говорила је о значају овог истраживања са аспекта сагледавања новинарске професије у пракси. Осим што је спровођење истраживања студентима журналистике омогућило стицање искуства у теренском раду, оно им је дало увид и у ставове старијих колега/-ница о питањима од суштинског значаја за њихов будући позив. "Показавши трендове у самој професији у одређеном временском периоду, ово истраживање је на известан начин уједно и 'поништило' десет стереотипа о новинарској професији, што је било и својеврсно изненађење", нагласила је проф др Валић Недељковић.

Проф др Петар Теофиловић са Факултета за правне и пословне студије говорио је померању граница слободе штампе услед развоја медија, наглашавајући да су тренутно два највећа изазова у овој области заштита извора информација и право на доступност информација од јавног значаја.

Говорећи о приватизацији медија у Војводини и медијима на језицима националних мањина, Жужана Серенчеш, новинарка Радија Слободна Европа, поменула је на податке из истраживања који указују на то да испитаници, односно новинари/-ке, нису довољно били упознати са тиме шта процес приватизације медија подразумева, односно да су "о кључном питању медијске транзиције у Војводини и Србији имали потпуно недоређен став." Иако свесни далекосежних последица по питању опстанка како локалних, тако и медија на језицима националних мањина, већина новинара/-ка сматра да се у Војводини мора пронаћи начин да се за некомерцијалне медијске садржаје обезбеди информисање на језицима националних мањина.

Динко Грухоњић, стручни сарадник на Одеску за медијске студије ФФНС-а, председник НДНВ-а и шеф дописништва Новинске агенције Бета за Војводину, на самом почетку свог излагања констатовао је да је деведесетих година пршлог века "слободније могао да извештава и пише него данас." Разлог за то Грухоњић налази у чињеници да су у медијима превасходно заступљени псеудо-догађаји у вези са актуелним политичким догађањима, да правог истраживачког новинарства готов да и нема, те у томе да је у редакцијама присутна "софистицирана цензура" путем економских утицаја на медије, односно аутоцензура код самих новинара/-ки. Полажући велике наде у нове генерације новинара/-ки који се тренутно школују и у Новом Саду по питању измене става јавности према овој професији, Грухоњић је истакао да су и сами новинари одговорни за то што их други не посматрају као "седму силу".

Даница Тодоров, заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова, говорила је о женама у медијима и медијској слици жене и истакла да је истраживање потврдило да новинарке, иако у просеку образованије од својих мушких колега, још увек теже доспевају на руководећа или уредничка места у медијима. Бављење овом стуком у њиховом случају се много више одражава и на њихов привани живот. Повлачећи паралеле са сличним истраживањима на ову тему, Тодоров је нагласила да је положај жена у новинарској професији одраз става целокупног нашег друштва према женама уопште.

Више о самој публикацији сазнајте овде.